Prve nedelje avgusta u Vašingtonu je održan tradicionalni međunarodni teniski turnir „Leg Mejson Tenis Klasik“, na kome su učestvovala i trojica srpskih tenisera: Janko Tipsarević, Viktor Troicki i Nenad Zimonjić. Glas Amerike je tom prilikom razgovarao sa Viktorom Troickim.
Poput svojih kolega iz Dejvis kup reprezentacije Srbije, Novaka Đokovića i Janka Tipsarevića, sa kojima je u decembru prošle godine osvojio to takmičenje, i Viktor Troicki ove godine uživa u do sada najboljoj sezoni u karijeri.
„Moram da kažem da je počelo već krajem prošle godine, zaista počeo sam sjajno da igram i rezultati su dolazili. Sigurno da je Dejvis kup strašno pomogao, doneo mi je puno samopouzdanja, od početka godine sam igrao dobro i osećao se dobro na terenu. Mislim da imam dosta dobre šanse da uđem u prvih 10, sad u Americi, jer mi podloga odgovara, tako da se nadam da ću nastaviti sa dobrim igrama i da ću ući u prvih 10“.
Time bi ostvario ono čemu teži još od kada je prvi put uzeo reket u ruke.
„Definitivno to je cilj od kad sam bio mali, želja mi je bila jednog dana da uđem u prvih 10 i to mi je onako životni cilj, bilo bi sjajno, bio sam 12, sad sam trenutno 15, ali malo me deli do prvih 10, pogotovo što ne branim puno poena u Americi, tako da mislim da imam šanse da se nađem u top 10“.
Troicki se nada i da će Srbija uspeti da odbrani titulu u Dejvis kupu. Veruje u trijumf nad Argentinom u Beogradu, baš kao što smatra da je Španija sa Nadalom kod kuće favorit protiv Francuske, što bi potencijalno moglo da znači finale između ekipa koje su osvojile poslednja tri Dejvis Kupa.
„Dejvis kup je specifično takmičenje, kao što znamo, i nema favorita, pogotovo ne u polufinalu. Mislim, ima blagih favorita na papiru, ali kada se izađe na teren, onda je to sasvim drugačija stvar. Svi žele pobedu, biće interesantno, mi smo okrenuti meču protiv Argentine i nadam se najboljem“.
Jedan od aduta u timskom takmičenju koji ističu svi srpski teniseri jeste sjajna atmosfera. S obzirom na sve veći broj ne samo srpskih nego tenisera i teniserki iz svih krajeva bivše Jugoslavije u samom svetskom vrhu, ta amtosfera polako počinje da se oseća i na turnirima širom sveta.
„To je zaista sjajna stvar da nas ima toliko, družimo se stalno i možemo da pričamo na našem jeziku, što nije bio slučaj pre četiri-pet godina. Zimonjić kuka stalno kako je uvek bio sam i kako nije imao ni sa kim da priča, sada je potpuno drugačija stvar, zaista nas ima puno i dobro je. Eto, družimo se, i zaista je interesantnije“.