Australija je prva zemlja koja je potpisala taj sporazum sa ciljem da se finansiraju ogromne potrebe Azije u vrednosti od 800 milijardi dolara godišnje za autoputeve, železničke pruge, luke, telekomunikcije energetske i objekte elektrodistribucije.
Kineski predsednik Ši Djinping je pozdravio delegate koji su prisustvovali ceremoniji potpisivanja:
"Veoma nam je drago što danas vidimo predstavnike 57 potencijalnih članica AIIB okupljenih ovde. Ovo pokazuje duh jedinstva i saradnje, otvorenosti i inkluzivnosti. Verujem da će, ukoliko nastavimo sa ovim duhom multilateralne saradnje, pripremni rad na Azijsku infrastrukturnu investicionu banku biti sproveden uspešno."
Kina daje blizu 30 milijardi od ukupno 100 milijardi osnovnog kapitala za AIIB, i zadržaće preko 25 odsto glasačkih prava u toj banci. Indija i Rusija su drugi, odnosno treći najveći ulagači.
Novu Azijsku infrastrukturnu razvojnu banku mnogi vide kao rivala Svetskoj banci i Azijskoj banci za razvoj.
SAD i Japan su odbili da se pridruže navodeći zabrinutost povodom transparentnosti i fer upravljanja tom bankom kao i njene sposobnosti da zadrži visoke ekološke i radne standard.
Vašington je bezuspešno nastojao da uveri mnoge od svojih saveznika da se ne pridruže, uključujući one iz Afrike, Evrope i Južne Amerike.