Globalna pravila za lečenje astme mogla bi da budu promenjena zahvaljujući rezultatima studije koju je predvodio jedan istraživač sa univerziteta Teksasa.
Većina lekara savetuje svojim pacijentima da se pridržavaju prepisanog režima kada uzimaju lekove koji pomažu u kontroli bolesti. Astma - bolest pluća, koja pogađa ljude širom sveta, je hronično oboljenje i ponekad je opasna po život. Ne postoji lek, ali postoje tretmani.
Većini odraslih osoba koje imaju blagu ili umerenu formu astme rečeno je da koriste svoje inhalatore dva puta dnevno, čak i ako nemaju simptome. Lekovi u tim kompresovanim inhalatorima su kortikosteroidi, koji otvaraju disajne puteve i smanjuju količinu sluzi što omogućava lakše disanje. Inhalirani kortikosteroidi su najčešća i najdelotvornija vrsta terapije za astmatičare.
Prilikom napada astme, disajni putevi u plućima postaju upaljeni i natečeni. To može da bude izazvano velikim brojem faktora - genetskih kao i faktora prirodnog okruženja. Prašina, izduvni gasovi ili dim mogu da izazovu napad astme. Opadanje lišća u jesen kao i druge sezonske promene koje podižu čestice prašine u vazduh, takođe mogu da izazovu napad. Frenku Grizafiju je to veoma poznato.
“Postoje pravila kojih bi trebalo da se pridržavam, dva udisaja iz inhalatora ujutro i dva uveče.”
To je bilo pre nego što je Grizafi učestvovao u studiji koja je obuhvatila deset akademskih centara i više od 300 odraslih osoba sa blagom ili umerenom formom astme. Lekari su ispitali pacijente i odredili im najmanju moguću dozu lekova koja bi kontrolisala njihovu astmu. Doktor Vilijem Kalhun je predvodio studiju.
“Količina kortikosteroida koju je pacijent primao tokom studije zavisila je od intenziteta simptoma koje je imao. Kada su imali jače simptome dobijali su više steroida.”
Nakon što su prilagodili lekove, lekari su pratili tri različita načina za tretiranje pacijenata. Jedna grupa dobila je svoje prilagođene doze steroida i uzimala ih je kao i obično. Drugoj grupi su nivoi steroida prilagođeni nakon što su prošli sofisticirani test disanja za astmatičare, dok je trećoj grupi rečeno da koriste svoje inhalatore samo kada im se simptomi pojačaju. Istraživači su ustanovili da je poslednja grupa imala dobre rezultate, isto kao i prve dve grupe. Glavna razlika bila je ta što je treća grupa koristila samo polovinu dotadašnje količine leka.
“Grupa bazirana na simptomima na kraju je koristila manju količinu udisanih kortikosteroida, 50 odsto manju. To je takođe kao rezultat imalo i smanjeno pogoršanje u jesen, vreme kada je ono obično veće i takođe je rezultat bilo smanjeno odsustvo iz škole ili sa posla.”
Pod nadzorom svog lekara, Frenk Grizafi više ne prati svoj stari režim uzimanja lekova.
“Uzmem jedan udisaj ujutro i to obično deluje do kraja dana. Osećam se odlično.”
Doktor Kalhun savetuje pacijentima sa blagom i umerenom astmom da provere sa svojim lekarima da li bi ova strategija bila dobra i za njih. Studija je objavljena u časopisu Američkog medicinskog udruženja.
Većini odraslih osoba koje imaju blagu ili umerenu formu astme rečeno je da koriste svoje inhalatore dva puta dnevno, čak i ako nemaju simptome. Lekovi u tim kompresovanim inhalatorima su kortikosteroidi, koji otvaraju disajne puteve i smanjuju količinu sluzi što omogućava lakše disanje. Inhalirani kortikosteroidi su najčešća i najdelotvornija vrsta terapije za astmatičare.
Prilikom napada astme, disajni putevi u plućima postaju upaljeni i natečeni. To može da bude izazvano velikim brojem faktora - genetskih kao i faktora prirodnog okruženja. Prašina, izduvni gasovi ili dim mogu da izazovu napad astme. Opadanje lišća u jesen kao i druge sezonske promene koje podižu čestice prašine u vazduh, takođe mogu da izazovu napad. Frenku Grizafiju je to veoma poznato.
“Postoje pravila kojih bi trebalo da se pridržavam, dva udisaja iz inhalatora ujutro i dva uveče.”
To je bilo pre nego što je Grizafi učestvovao u studiji koja je obuhvatila deset akademskih centara i više od 300 odraslih osoba sa blagom ili umerenom formom astme. Lekari su ispitali pacijente i odredili im najmanju moguću dozu lekova koja bi kontrolisala njihovu astmu. Doktor Vilijem Kalhun je predvodio studiju.
“Količina kortikosteroida koju je pacijent primao tokom studije zavisila je od intenziteta simptoma koje je imao. Kada su imali jače simptome dobijali su više steroida.”
Nakon što su prilagodili lekove, lekari su pratili tri različita načina za tretiranje pacijenata. Jedna grupa dobila je svoje prilagođene doze steroida i uzimala ih je kao i obično. Drugoj grupi su nivoi steroida prilagođeni nakon što su prošli sofisticirani test disanja za astmatičare, dok je trećoj grupi rečeno da koriste svoje inhalatore samo kada im se simptomi pojačaju. Istraživači su ustanovili da je poslednja grupa imala dobre rezultate, isto kao i prve dve grupe. Glavna razlika bila je ta što je treća grupa koristila samo polovinu dotadašnje količine leka.
“Grupa bazirana na simptomima na kraju je koristila manju količinu udisanih kortikosteroida, 50 odsto manju. To je takođe kao rezultat imalo i smanjeno pogoršanje u jesen, vreme kada je ono obično veće i takođe je rezultat bilo smanjeno odsustvo iz škole ili sa posla.”
Pod nadzorom svog lekara, Frenk Grizafi više ne prati svoj stari režim uzimanja lekova.
“Uzmem jedan udisaj ujutro i to obično deluje do kraja dana. Osećam se odlično.”
Doktor Kalhun savetuje pacijentima sa blagom i umerenom astmom da provere sa svojim lekarima da li bi ova strategija bila dobra i za njih. Studija je objavljena u časopisu Američkog medicinskog udruženja.