Autizam ne mora da znači život u izolaciji

  • Faiza Elmasri

Kevin Gibson, koji ima autizam, živi samostalno i održava dokumentaciju u pravnoj firmi MG-IP u Vašingtonu.

26-godišnji Kevin Gibson je primer da ljudi sa slabijim oblicima autizma mogu da se uklope u društvo, kada poseduju odlučnost i odgovarajući sistem podrške.
Sedamdeset miliona ljudi, 1 odsto svetske populacije, ima neki oblik autizma, neurološkog poremećaja koji utiče na njihovu sposobnost da komuniciraju sa drugim ljudima i da se brinu o sebi. Iako su tretmani dostupni u razvijenim zemljama, zagovornici kažu da je ishod za one koji imaju ozbiljnu formu autizma veoma loš i da mnogi provedu svoj život u okruženju prihvatilišta.

Oni sa slabijim oblicima tog poremećaja mogu da imaju više uspeha da se uklope u društvo. Jedan 26-togodišnji muškarac je jedan je takav primer.

Kevin Gibson uživa u svom stanu.

Veoma je lep osećaj kada ste u mogućnosti da živite samostalno.“

To je veoma retko dostignuće za nekoga ko ima autizam, razvojni poremećaj koji može da uzrokuje otežanu komunikaciju i socijalno neuklapanje. Ali svakog jutra Kevin se sprema i pešice ide u MG IP, advokatsku kancelariju u kojoj je zaposlen.

„Ja sam zadužen za dokumentaciju. Kada se fascikle sa predmetima vrate do mene, ja ih vraćam na police prema rednim brojevima.“

Jedan od vlasnika kancelarije Martin Gajsler kaže da su od 130 prijavljenih oni izabrali Kevina.

„Tražili smo nekoga ko bi radio u našoj sobi za dokumentaciju tokom više godina, a ne nekoga ko bi tu bio samo šest meseci.“

On kaže da se Kevin savršeno uklopio.

„On je jedan od naših najpreciznijih radnika. On je veoma ponosan na svoj posao. Kada dođe svakoga dana, nije mu dosadno to što radi. Razgovara sa svima, posebno o fudbalu. Obožava fudbal“, kaže advokat Gajsler.

Odrasle osobe sa invaliditetom, od autizma, kao što je slučaj kod Kevina, do slepila ili delimične paralize, suočene su sa posebnim izazovima na tržištu rada.

Instruktor za zapošljavanje kao što je Loren Goldsmit pomaže im da pronađu posao koji im najviše odgovara.

„Često počinjemo sa procenom situacije što je mogućnost da se isprobaju različiti poslovi kako bi se procenilo šta je najbolje za određenu osobu.“

Goldsmit, savetnica u kompaniji za pronalaženje posla, pomogla je Kevinu da pronađe svoje radno mesto.

„Sa Kevinom smo napravili dosta probnih intervjua. Pripremamo ih za način na koji će odgovoriti na pitanje, na kontakt očima i govor tela prilikom intervjua.“

Ona još uvek posećuje Kevina na poslu jednom mesečno.

„Ona mi uvek ukaže na nešto što moram da poboljšam ako pogrešim ili nešto tako.“

Kevinova majka Meri Lu Naget kaže da je njenom sinu uspostavljena dijagnoza autizma kada je imao 18 meseci.

„Nije mogao da komunicira rečenicama ili rečima. Ako bi ga upitali da li želi sok, on je, umesto da odgovori da li hoće ili neće, odgovarao sa 'Sok, Kevin'. To je bio znak za nas da nešto nije u redu sa sposobnošću da komunicira.“

Kevinov otac Fred Gibson kaže da su različiti programi i terapije pomogli njegovom sinu da razvije važne sposobnosti.

„Činjenica da je autističan ne znači da nije pametan. On je veoma pametan, znatiželjan i interesuje ga svet oko njega.“

Kevin deli zajednička interesovanja sa svojim ocem.

„Oduvek sam voleo avione i aero-mitinge i on zato voli avione i aero-mitinge.“

U Kevinove buduće planove uključeni su i avioni.

„Mislim da ću se, kada odem u penziju, preseliti u Teksas i tamo ću da otvorim radnju za one koje zanima avijacija kao hobi.“

Zahvaljujući ranoj dijagnozi i tretmanima, koji još nisu dostupni u većini drugih delova sveta, Kevin ima san koji može da dostigne.