Bivši američki predsednik Donald Tramp je tokom svog mandata podržavao takozvane "infrastrukturne nedelje" iz kojih je, pak, proizašlo samo nekoliko velikih projekata. Aktuelni predsednik Džo Bajden je održao svoj prvi sastanak o infrastrukturi sa senatorima iz obe stranke, kako bi pokušao da postigne nekakav konsenzus u toj oblasti.
Bajden je u sredu dva sata razgovarao sa kineskim predsednikom Ši Đinpingom, a o tome je pričao i sa senatorima.
"Ako se ne pokrenemo, Kina će nas pobediti. Oni imaju velike projekte za železnicu. I već imaju voz koji ide brzinom od 225 kilometara za sat. Vredno rade, a mislim da mi moramo isto tako", rekao je predsednik SAD.
Portparolka Bele kuće Džen Psaki, upitana koliko Bajden planira da potroši na infrastrukturne projekte, je odgovorila da se o tome još diskutuje i da još nema određene sume. Obe stranke saglasne su da Amerika mora da izgradi novu infrastrukturu u urbanim i ruralnim područjima, što će otvoriti milione radnih mesta u doba kada ekonomija treba da se oporavi, rekla je Psaki.
Potpredsednica SAD Kamala Haris takođe je bila na sastanku, dok se sekretar za saobraćaj Pit Butidžidž uključio onlajn, jer je član njegovog kabineta pozitivan na testu za koronavirus.
Sastanak nove administracije sa republikancima u Beloj kući
Administracije Baraka Obame i Donalda Trampa najavljivale su velike infrastrukturne projekte, ali na kraju su realizovale više drugih stvari.
"Infrastruktura je najbolja ideja koja se nikada ne realizuje", kaže Džejson Gramet iz organizacije Centar za dvostranačku politiku. "Postoji konsenzus da se, uz ono što je do sada uloženo, uloži veći novac".
Težnja vlade da uloži novac kako bi ublažila posledice pandemije u skladu je sa politikom da "infrastruktura 20. veka ne ide uz ekonomiju 21. veka, što umanjuje američku kompetitivnost, posebno u odnosu na Kinu", kaže Gramet.
Obama je 2009. predstavio plan za projekte vredne 800 milijardi dolara, da bi Kongres svojevremeno odobrio samo 28 milijardi za saobraćajnu infrastrukturu.
Tramp je 2018. predložio paket vredan 200 milijardi dolara, uglavnom za privatne izvođače infrastrukturnih projekata, ali Kongres o tome nikada nije glasao.