Verovatni predsednički kandidat Demokratske stranke, Džo Bajden, kritikovao je predsednika Donalda Trampa zbog njegovog pristupa tvrdnjama da su Rusi plaćali nagrade za ubistva američkih vojnika. Takav pristup je skladu sa Bajdenovom dugogodišnjom kritikom Trampove nacionalne bezbednosne i inostrane politike. Pa ipak, izgleda da njih dvojica nisu zapravo tako daleko po nekim ključnim pitanjima.
Džo Bajden je oštro kritikovao predsednika Trampa u utorak zbog, kako ga vidi, predsednikovog pasivnog odgovora na izveštaje obaveštajne zajednice da su Rusi plaćali pripadnicima Talibana da ubijaju američke vojnike.
Tramp tvrdi da nije dobio brifing o tome i da ti izveštaji nisu uverljivi.
“Ideja da nekako nije znao niti je dobio brifing, je zanemarivanje dužnosti. Ako je to slučaj i on je dobio brifing, a ništa nije uradio tim povodom, to je zanemarivanje dužnosti”, smatra Bajden.
Ne propustite: Demokrate nezadovoljne sastankom u Beloj kući o kontroverzi oko Rusije i TalibanaBajden, koji je bio potpredsednik u administraciji predsednika Obame, žustar je kritičar onoga što naziva Trampovom “nasumičnom “ i “opasnom” inostranom politikom. On je u januaru rekao da je Tramp doveo Sjedinjene Države na ivicu rata, posle američkog vazdušnog napada u kojem je ubijen najviši iranski general Kasem Sulejmani. Napad je izvršen iz odmazde za smrtonosne napade na Amerikance u Iraku, iza kojih stoji Iran.
“Propust da se konsultuje sa našim saveznicima ili Kongresom i nesmotreno zanemarivanje posledica koje bi svakako usledile je, po meni, opasno nekompetentno”, rekao je tada bivši potpredsednik SAD.
Medjutim tenzije su ublažene pošto je Iran izvršio odmazdu raketnim napadom na američku vojnu bazu u Iraku u kome nije bilo žrtava.
Molitva u Teheranu u vreme komemoracija za Kasema Sulejmanija, vođe elitnih jedinica Kuds ubijenog u američkoj vojnoj akciji u Iraku, 17. januara 2020.
U suprotnosti sa Trampovim oslanjanjem na unilateralnu akciju u suprotstavljanju američkim bezbednosnim pretnjama, Bajden obećava da će blisko saradjivati sa demokratskim saveznicima i dati prioritet pregovorima, pre nego konfrontaciji.
Bajden je bliži Trampovom gledištu po pitanju okončanja američke vojne umešanosti u Avganistanu i Siriji, nastavka pregovora sa Severnom Korejom o okončanju nuklearnog programa te zemlje i konfrontacije sa kineskim gušenjem ljudskih prava u Hong Kongu.
Medjutim, kritičari dovode u pitanje koliko će efikasan Bajden biti u rukovodjenju medjunarodnim odgovorom, jer se levo krilo demokratske stranke protivi vojnim intervencijama. Pored toga, Bajden će u samoj zemlji biti suočen sa pritiskom unutrašnjih izazova vezanih za koronavirus, rastuću nezaposlenost i proteste povodom rasne nepravde.
Znak podrške Bajdenu na izborima 2020. u jednom dvorištu u Nju Hemptonu, u Nju Hempširu.
“On ima veoma široku i obimnu agendu o kojoj je već doneo odluku. Stoga sam pomalo skeptična kad je u pitanju verovatnoća da će biti neke vrste tradicionalnog oživljavanja američke odlučne rukovodeće uloge i kritične intervencije u kriznim situacijama”, smatra Žizel Doneli, bezbednosna analitičarka Instituta Amerikan Enterprajz.
Bajden bi se verovatno ponovo priključio iranskom nuklearnom sporazumu, koji je pregovorima postigla Obamina administracija, iz kojeg je Tramp povukao Ameriku, uz argument da taj sporazum nije ograničio razvoj balističkih projektila i podršku paravojnim snagama koje podržava Iran.
Bajden bi se takodje ponovo priključio Pariskom klimatskom sporazumu, koji je potpisalo 200 zemalja, sa ciljem da se smanji ispuštanje štetnih gasova u atmosferu iz automobila i fabrika kako bi se osujetilo globalno zagrevanje.
Medjutim, istakao je da se neće ponovo priključiti sporazumu ‘Transpacifičko partnerstvo o slobodnoj trgovini’ iz Obamine ere koji je Tramp odbacio, dok ne bude dodata veća zaštita za radnu snagu i američka radna mesta.