Američki predsednik Džo Bajden, koji je sve kritičniji prema izraelskom vođenju rata protiv ekstremističkog pokreta Hama u Gazi kako raste broj poginulih Palestinaca, kazao je u intervjuu magazinu Tajm da postoje „svi razlozi“ da se veruje da je premijer Benjamin Netanjahu odugovlači sukob kako bi "politički spasio sebe".
Bajden je intervju magazinu Tajm dao prošlog četvrtka, dan pre nego što je predstavio izraelski predlog za prekid vatre u Gazi, a tekst je objavljen danas.
„Postoji svaki razlog da ljudi izvuku takav zaključak“, odgovorio je Bajden na jedno od pitanja u intervjuu.
Međutim, u utorak je na konferenciji za novinare o imigraciji rekao da ne misli da Netanjahu koristi rat u Gazi u političke svrhe.
"Pokušava da reši ozbiljni problem koji ima", rekao je Bajden u odgovoru na novinarsko pitanje.
Portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi rekao je novinarima u utorak da se Bajdenovi komentari u Tajmu odnose na "ono što su mnogi kritičari rekli".
"On (Bajden) i premijer Netanjahu nisu saglasni u pogledu svega", rekao je Kirbi.
Hamas tek treba da pristane na izraelski plan koji je Bajden predstavio, dok je Netanjahu bio uzdržan u komentarima.
Ne propustite: Bajden izneo plan u tri faze za okončanje sukoba u GaziU međuvremenu, Bajdenova administracija pokrenula je intenzivnu kampanju da ubedi Hamas i Izrael da prihvate predlog o primirju, dok istovremeno vrši pritisak na arapske zemlje da podstaknu ekstremističku grupu da pristane na predložene uslove, prenosi agencija Asošijeted pres.
Američki državni sekretar Entoni Blinken je od petka razgovarao sa šefovima diplomatija Turske, Egipta, Katara, Saudijske Arabije, Jordana, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Maroka i Alžira, prema Stejt departmentu. Takođe je tokom vikenda razgovarao sa izraelskim ministrom odbrane Joavom Galantom i Benijem Gancom, još jednim članom Netanjahuovog ratnog kabineta.
Bajden je u ponedeljak razgovarao sa katarskim emirom - čija je zemlja, uz Egipat, imala jednu od vodećih uloga u pokušajima da se ispregovara primirje i Hamas ubedi da ga prihvati.
Ubrzo je usledilo i zajedničko saopštenje lidera G7 u kojem se od Hamasa traži da prihvati sporazum "za koji je Izrael spreman da prihvati" i pozivaju zemlje koje imaju uticaja nad Hamasom "da pomognu da se osigura" da ta grupa prihvati predlog. Takođe u ponedeljak, savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven razgovarao je sa svojim turskim kolegom o "hitnoj potrebi" da Hamas prihvati izraelski predlog.
Kako se rat bliži granici od osam meseci, izraelski lider se suočava sa suprotstavljenim zahtevima Bajdena i drugih svetskih lidera da okonča sukob, dok desničarski poslanici u izraelskom parlamentu kažu da će odustati od podrške Netanjahuu i srušiti vladu ako pristane na prekid vatre bez uništavanja ostataka Hamasove kontrole u Gazi.
Bajden je priznao da su odnosi Netanjahu i njega postajali napetiji kako je rastao broj žrtava u Gazi.
Najnoviji sukob na Bliskom istorku počeo je 7. oktobra kada su pripadnici Hamasa, organizacije koju SAD, EU i Velika Britanija smatraju za terorističku, upali u južni deo Izraela, ubili 1.200 i oteli oko 250 ljudi.
U izraelskoj ofanzivi na Gazu koja je usledila, ubijeno je više od 36.000 ljudi prema podacima lokalnog ministarstva zdravlja koje kontroliše Hamas i koje ne pravi razliku između civila i boraca.
Neslaganja između Bajdena i Netanjahua su dodatno intenzivirana oko toga da li revitalizovana palestinska uprava treba da upravlja Gazom nakon rata, što Sjedinjene Države žele, a izraelski premijer odbacuje i ne nudi sopstveni detaljan plan.
„Moje glavno neslaganje sa Netanjahuom je - šta se dešava pošto se ovo u Gazi završi? Na šta se vraćamo? Da li se izraelske snage vraćaju tamo?“, retorički je upitao Bajden. „Odgovor je, ako je to slučaj, to ne može da funkcioniše“, rekao je on.
Ne propustite: SAD traže dodatnu podršku za sporazum o primirju u Gazi, sudbina dogovora neizvesnaSudbina predloga da se zaustave borbe u Gazi na šest nedelja i poveća humanitarna pomoć, dok Hamas oslobodi neke taoce koje drži u zamenu za Palestince zatvorene u Izraelu, i dalje je neizvesna.
Hamas tek treba da odgovori na predlog, izraelski zvaničnici dovode u pitanje neke detalje, a Sjedinjene Države traže podršku Saveta bezbednosti UN za prihvatanje i sprovođenje sporazuma.
Nacrt rezolucije SAD u koji je Glas Amerike imao uvid, poziva Hamas da u potpunosti prihvati i primeni predlog o prekidu vatre „bez odlaganja i bez uslova“.
U nacrtu se kaže: „Brza implementacija ovog sporazuma omogućila bi prekid vatre, povlačenje izraelskih snaga iz naseljenih područja u Gazi, oslobađanje talaca, povećanje humanitarne pomoći, obnavljanje osnovnih usluga i povratak palestinskih civila u severna Gaza.”
Osnovni okvir sporazuma podrazumeva prekid borbi, oslobađanje nekih talaca iz Gaze, dnevne isporuke 600 kamiona pomoći Palestincima i dalje pregovore u cilju obezbeđivanja trajnog okončanja sukoba.