Demokrata Džo Bajden preuzeće mesto predsednika Amerike u trenutku kada se zemlja bori sa pandemijom, padom ekonomije i podeljenošću naroda.
U kampanji je Bajden obećao da će omogućiti pristupačnu zdravstvenu negu i obrazovanje, da će povećati minimalac i pomoć najsiromašnijima i da će razviti industriju koja koristi čistu energiju, što će otvoriti milione radnih mesta.
Ipak, prva stvar koju će morati da rešava je pandemija koronavirusa. Najavio je da će u ponedeljak objaviti sastav svoje radne grupe koja će ga, kao izabranog predsednika, savetovati kako da se najbolje kontroliše zaraza od koje je u Americi umrlo više od 236 hiljada ljudi, a zaraženo je više od 9,8 miliona.
"Možemo da spasemo mnoge živote u narednom periodu", rekao je Bajden u petak.
Ne propustite: Bajden u pobedničkom govoru: Vreme da zacelimo raneAli, analitičari upozoravaju da su izazovi pred Bajdenom veliki, a da će rešavanje problema zavisiti u mnogome od toga kako bude uspevao da se dogovori sa republikancima u Kongresu.
"Podele su duboke. Nadam se da će nastaviti sa ujedinjenjem. To se neće desiti brzo, niti lako", kaže Dejvid Redlosk, profesor političkih nauka na Univerzitetu Delavera.
Republikanski Senat
Osim borbe sa pandemijom, Bajden je obećao ekonomsku pomoć za oko 20 miliona ljudi koji su izgubili posao.
Ali, da bi to uspeo potrebno je da se dogovori sa republikancima koji i dalje drže Senat, posebno sa liderom Mičom Mekonelom koji je dobio novi šestogodišnji mandat.
"Mekonel bi mogao da ne popusti i o tome će morati da se pregovara", kaže profesorka političkih nauka iz Teksasa Šenon O Brajen.
Uprkos tome što je Bajden dobio predsedničke izbore, deluje verovatno da će Demokratska stranka ponovo izgubiti u Senatu.
Da bi osvojili većinu u tom domu Kongresa, demokratama je potrebno da osvoje dva senatorska mesta u Džordžiji, u kojoj će se senatori birati u januaru u drugom krugu. Džordžija je inače naklonjena republikancima. U slučaju da osvoje dva mesta, demokrate bi imale 50 - isto koliko i republikanci - ali bi odlučujući glas bila potpredsednica SAD Kamala Haris, koja će predsedavati Senatom.
Ako Demokratska stranka ne osvoji većinu u Senatu, Bajden će biti prvi predsednik u proteklom veku čija partija nije uspela da osvoji većinu u oba doma Kongresa.
Ne propustite: Bajdenove pristalice posle proglašenja pobede: Slavlje i velika očekivanjaRepublikanci, iako su i dalje manjina u Predstavničkom domu, na izborima 3. novembra su osvojili dodatna mesta u donjem domu Kongresa,
Ipak, Bajden ima iskustva u pregovorima sa republikancima.
Tokom potpredsedničkog mandata za vreme Baraka Obame, nekoliko puta je postigao dogovor sa Mičom Mekonelom o budžetu. I to bi moglo da mu bude od pomoći u pokušaju da prebrodi blokadu.
"Džo Bajden ima veze na Kapitol hilu i možda će moći da ih iskoristi i sklopi koalicije kakve nismo videli u protekle četiri godine", kaže Džef Benet, profesor na Unvierzitetu Vanderbilt.
Demokrata je naglasio potebu za saradnjom republikanaca i demokrata.
"Možda smo protivnici, ali nismo neprijatelji", kazao je Bajden.
Podele unutar Demokratske stranke
Izabrani predsednik bi mogao da se suoči i sa podelama unutar svoje partije, u kojoj se sukobljavaju umerene demokrate i progresivci koji se zalažu za univerzalno zdravstveno osiguranje kroz povećanje poreza.
Navodno su tenzije u Demokratskoj stranci porasle nakon što su izgubili nekoliko mesta u Predstavničkom domu i nisu uspeli da osvoje većinu u Senatu.
Umerena članica demokrata Ebigejl Spenberger iz Virdžinije je, tokom grupnog telefonskog razgovora članova demokratskog kokusa, kritikovala progresivne kolege zbog toga što su njihovi statovi umanjili šanse na izborima u konzervativnim sredinama.
"Niko više nikada ne treba da poziva na ukidanje finanrisanja policije, niti bilo ko treba da priča o socijalizmu".
Ipak, analitičari kažu da bi republikanski Senat mogao da pomogne Bajdenu da ujedini različite frakcije unutar Demokratske stranke.