Grčka tragedija ukrštena sa balkanskom tragedijom 1990-ih – predstava Balkan Bordello po drami kosovskog pisca Jetona Neziraja i u režiji Bljerte Neziraj – posle Beograda i Prištine stigla je i na scenu legendarne La Mame. Prikazivana početkom aprila, u neočekivanom kontekstu novog rata u Evropi, koprodukcija La Mame, prištinskog teatra Ćendra Multimedia i beogradskog Atelja 212, uz podršku fondacije Moj Balkan, osvojila je njujorsku publiku i privukla na off-off Brodvej kritičarku Njujork Tajmsa.
Posle Ateljea 212 i prištinskog privatnog pozorišta Oda, „ljuti i elokventni“ Balkan Bordelo, kako predstavu opisuje Njujork Tajms, igran je i na matičnoj sceni američkog dela koprodukcije – u La Mami.
"Pre osam godina sam sa Anicom Dobrom igrao predstavu "Mizeri" preko puta La Mame, u jednom teatru koji je takođe off-off Brodvej, i bio sam ponosan što igramo preko puta La Mame. Rekao sam direktorki ovog pozorišta Miji Jo da mi se čini da u Beogradu više cene i znaju teatar La Mama nego u Njujorku, i ona je rekla da sam potpuno u pravu", kaže za Glas Amerike Svetozar Cvetković koji tumači ulogu pesnika Egista.
"U vremenu 70-ih, kada smo išli džinovskim koracima napred, ime La Mama je u Beogradu značilo i još predstavlja kultno alternativno mesto na mapi pozorišnog sveta. A gledajući ovde nešto što je opšteprihvaćeno, najkvalitetnije, a to je Brodvej - to je biznis, to se prodaje, zbog toga turisti dolaze, Njujorku zapravo nedostaje više ovakvih mesta", dodaje.
Your browser doesn’t support HTML5
Balkan Bordello na sceni La Mame
Ivan Mihailović, takođe glumac Ateljea 212, kaže da je oduvek želeo da gleda neku predstavu u La Mami. "Želja mi je sada uslišena, pa i pojačana pa sam igrao u predstavi u ovom pozorištu. Bilo je sjajno, veliko iskustvo".
Ali i pre učešća La Mame, saradnja srpskih i kosovskih umetnika, kakvu Jeton Neziraj, dramski pisac i direktor kulturne organizacije Ćendra Multimedia, neguje više od deset godina, počevši od projekata sa Centrom za kulturnu dekontaminaciju Borke Pavićević, sama po sebi je i dalje avangardna.
"Ta saradnja je uvek trajala, i ova predstava je u duhu te saradnje, da u nevolji komuniciramo kao umetnici, kao ljudi. Nažalost, politika je uvek bila prisutna oko te saradnje, ali na drugoj strani, ne kao podrška nego da postavlja prepreke", priča za Glas Amerike.
Nezirajev Balkan Bordello zasnovan je na Eshilovoj trilogiji Orestija. Junaci Orestije su sada članovi jedne balkanske porodice i vlasnici motela. Agamemnon je komandant koji se vraća kući kao pobednik u ratu, sa tragom ubistava, pljačke i silovanja. Kojoj strani pripada Agamemnon - ni u jednom trenutku se ne kaže. Takav koncept je 2017. godine, za vreme druge postavke predstave u režiji Andreša Urbana izazvao nezadovoljstvo veterana OVK.
"Hteli su da zabrane predstavu, čak su mi posle pisali kritiku govoreći – mi nismo imali Agamemnone, Agamemnoni su u Beogradu, Kosovo je bilo Troja. A verujem da su ljudi u Beogradu imali iste dileme - da Agamemnom nije iz Srbije, nego, šta znam, neki američki komandant NATO i slično... A i ovde verovatno ljudi postavljaju to isto pitanje, da Agamemnom nije Amerikanac, nego treba da bude neko na nekom ratištu u Siriji ili danas Ukrajini."
U trećoj postavci, koju je režirala Jetonova supruga Bljerta Neziraj, uključivanje američkih glumaca istaklo je svevremeni karakter priče.
"Nama i Bljlerti je bilo bitno da imamo univerzalnu priču koja ne postavlja Agamemnona kao nekog tuđeg ratnog komandanta nego kao našeg. Mi treba da gledamo u naše Agamemnone, ove koji su sada tu i sledeće koje dolaze. Jer nažalost, ovaj svet će imati sledećeg Agamemnona".
Scena iz predstave Balkan Bordello.
Agamemnona u predstavi tumači američki glumac Džordž Drens.
"Jedna od zanimljivih stvari u ovom komadu je da govori o ratu koji se dogodio pre 2.500 godina. Realnost je, nažalost, da se ratovi nastavljaju koliko god se trudili da to sprečimo. Uvek postoje ljudski elementi – potreba za moći, pohlepa, takmičenje, to su teme kojima se komad bavi. Mislim da ljudi dolaze da vide predstavu sa osećanjem zapitanosti gde je čovečnost u svemu ovome. Jetonov komad govori o humanosti, ali nesavršenoj. Niko u predstavi nije savršeno ljudsko biće, niko nije u pravu, svi doprinose situaciji i priča dobro pokazuje dugoročne efekte trauma rata i nasilja".
La Mama, Atelje 212 i Bitef
Osim zarobljene Kasandre, nesumnjive žrtve rata, koju tumači mlada kosovska glumica Verona Kodža, u balkanskom bordelu rat i nasilje menjaju i korumpiraju većinu likova. Agamemnonovu suprugu, žrtvu, ali i ubicu Klitemnestru tumači Oni Džonson, koja je 1975. godine, kao članica originalne postavke “Trojanki”, kultne predstave La Mame, gostovala na Bitefu u Beogradu.
"Ona (Klitemnestra) je žrtva već time što je žena, i dolazi iz dela sveta, bilo kog dela sveta, gde je biti žena ponekad teško. Imala sam ceo unutrašnji dijalog o tome šta ona predstavlja politički. To nije nešto o čemu smo razgovarali kao trupa, nismo ulazili u politiku ili šta svaki trenutak znači u odnosu na ono što se događa danas, gradili smo uloge intuitivno. Ali ona je definitivno i žena koja ponekad, ponekad istera ono što želi."
Tokom 60 godina postojanja, LaMama je saradjivala sa 150.000 umetika iz 70 zemalja, ali je njujorško pozorište razvilo specifične umetničke i privatne spone sa Beogradom, Bitefom i Ateljeom 212, zahvaljujući prijateljstvu osnivačice Elen Stjuart sa Mirom Trailović i drugim umetnicima. Kao i Stjuart, Oni Džonson je nastavila da se vraća na Balkan.
"Radila sam ranije na Kosovu, na produkciji Trojanki i u trupi na Kosovu smo imali Albance, Srbe, Rome. Bila je to vrlo moćna mešavina ljudi. Ne pričamo o tome na probama, ali mi nikada nije daleko od misli da smo se svi tako spojili i udružili, i to je čudesno, ali to je La Mama", kaže uz osmeh Džonson.
Svetozar Cvetković i Oni Džonson u predstavi Balkan Bordello.
Ivan Mihailović koristi reč "magično" da opiše ovu koprodukciju.
"Probe su rađene u teatru Oda u Prištini. Tada smo se prvi put svi sreli, tada smo upoznali kolege iz Amerike, iz Prištine, tada je počela ova magija i rad na ovoj predstavi. Izgledalo je tako da sam već prvog dana potvrdio sebi da je jezik teatra univerzalni jezik koji briše sve granice, ne poznaje pasoše i države. Baviti se umetnošću je kao da znaš sve jezike ovog sveta, tako da smo se razumeli kao da smo drugari iz detinjstva..."
Dodaje da je projekat značajan u političkom i diplomatskom smislu. "Zato što smo pokazali da je moguće i pokazali smo da se svi ratovi ne vode zbog običnih civila koji žele da ratuju nego zbog pojedinih ljudi željnih vlasti, rata, novca, a obični civlii stradaju. Delili smo iskustva, čuli njihova i našli sredinu, a to je da ljudik, bilo da se nalaze u Njujorku, Prištini ili Beogradu, samo žele da žive normalno i da budu srećni."
"Čekirajte se u motel Balkan Ekspres, ako smete"
La Mama je poslednje od prvobitnih off-off Brodvej pozorišta koja su još aktivna u gradu gde sve gravitira ka raskošnim produkcijama i poznatim imenima Brodveja. Ipak, na premijeru Balkan Bordela došla je kritičarka Njujork Tajmsa koja je medju deset glumaca posebno izdvojila nastupe Svetozara Cvetkovića, kao pompeznog pesnika Egista i Ivana Mihailovića kao pretećeg ratnika, koje je opisala kao harizmaticne i uzbudljlive. Izdvojen je i kosovski glumac Kuštrim Hodža čiji lik Pilades prestavlja nimalo laskavi portret zapadnjaka u balkanskom posleratnom haosu.
Ne propustite: Glumci sa Kosova u predstavi u Njujorku"Ako je u ovu salu, na premijeru, došla kritičarka iz Njujork Tajmsa, to je veliki uspeh za ovo pozorište jer to uopšte više nije uobičajeno. Kritičar Njujork Tajmsa ide da gleda Brodvej, off-Brodvej eventualno, ali off-off Brodvej skoro nikada, a off-off Brodvej je nešto što ima najveću moguću umetničku ambiciju. Ako je neko od produkcije ovog pozorišta i producent Beka Vučo uspela da animira redakciju Njujork Tajmsa da pogleda predstavu, i da se nakon toga objavi kritika na pola strane sa dubokom analizom toga, moram da priznam, nažalost, da na Balkanu među svim našim sredinama gde smo igrali sve kritike su bile mnogo kraće i sa manje obraćanja pažnje na temu, uključujući i glumce, nego što smo ovde doživeli. To stvarno imponuje, da neko sve to napiše i mislim da brojnost publike od kad je kritika izašla, jeste mnogo veća, i tu kritika postiže svoj cilj", ističe Svetozar Cvetković.
"Ljudi čitaju veb izdanje ali i štampano izdanje, i kada smo videli koliko mesta kritika zauzima morate da kažete - svaka čast i njima, ali i ovoj produkciji koja je sve to izvela."
Gledaoci o Balkan Bordelu
"Mislim da je predstava bila odlična, da je publika bila vrlo raznovrsna i internacionalna, što nisam očekivala. Sjajno je što su došli i nastupali na engleskom jeziku. Zbog trenutnih stvari koje se dešavaju u svetu, u Ukrajini, mislim da je ovakva predstava još značajnija", smatra Ana Jelenković, ekonomistkinja koja živi u Njujorku.
"Mi gledamo u principu dosta predstava u LaMami i podrzavamo LaMamu, ali takodje mi je bilo veoma drago da vidim nesto sto ima medjunarodnu viziju, što nam pruža drugačiju perspektivu i društveni kontekst", rekla nam je Njujorčanka Glori Kejtingen.
"Izvodjaci su tako upečatljivi da niste mogli da odvratite pogled od njih, i to je razlika kod pozorišta. Kada gledate vesti, mozete da odvratite pogled ali kada sedite u pozoristu, tu ste, 90 minuta, bez pauze, sedimo sa izvodjačima, dišemo zajedno, upijamo celo iskustvo", kaže njena prijateljica Dejna Bol.
Umetnost, rat, i bolji svetovi
Novi rat u Evropi, ali i stalna tinjajuća napetost na Balkanu, još jedan su podsetnik da svet nikada nece naučiti pouku grčkih tragedija. Svetozar Cvetković kaže da odavno nema iluzije da umetnost može da napravi razliku između rata i mira na makroplanu.
"Medjutim može da promeni za jednog gledaoca. Ako je večeras promenilo za jednog gledaoca u ovoj punoj dvorani, to je za mene veliki uspeh koji smo napravili upravo zbog toga što su se njegove misli malo promenile u odnosu na to šta je mislio ranije o tome šta je rat, šta je mir, šta je sukob između dva naroda, šta je raspad jedne porodice koja je ušla u rat ili čiji su pripadnici otišli u rat… vratili se živi, poginuli, bili ubijeni, bio izvršen atentat na njih..."
"Najbolje grčko pozorište se uvek bavi katarzom", podseća "Agamemnon" - Džordž Drens. "I meni kao glumcu je potrebna katarza inače bi sve ovo ostalo u meni, što ne bi bilo dobro. Mislim da je to što pokušavamo da postignemo ovom predstavom da se bavimo ovim pitanjima na jedan vrlo ličan, instinktivan način, ali da ta katarza ne oslobadja ljude odgovornosti, već nadam se čini da budemo svesniji problema u pozadini, i odlučniji da nešto preduzmemo tim povodom".
"Ja ne odustajem od toga, bavim se poslom koji mi omogućava da u ovakvim sistuacijama stvaram oaze u kojima ljudi mogu da dođu, okupaju se I poveruju u bolje svetove. Ako prestanemo da verujemo u bolje i pravednije svetove, onda smo ugasili, i eto sad kažem i tebi i sebi i svima - jedino što možemo da verujemo da su stvari moguće I evo verujte mi moguće su, desilo se", ubedljiv je Ivan Mihailović.
Završetkom igranja u Njujorku, završen je i prvi krug za predstavu Balkan Bordello. "Velika bi šteta bila da je to kraj, zbog teksta koji je nakon tri izvođenja doživeo svoje najznačajnije izvođenje, to neskromno i samouvereno mogu da tvrdim", kaže Svetozar Cvetković.
"S obzirom na jedan broj poziva koji postoji u Evropi i želji da se ona igra još negde u Americi, morala bi da se nađu sredstva, jer se ipak ovde radi o jednom umetničkom i zahtevnom projektu koji pledira da ostavi nekog traga u svakom društvu u kome se igra"