Specijalizovana veća Kosova osudila su u sredu čelnika Udruženja ratnih veterana Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) Hisnija Gucatija (Hysni Gudati )na četiri i po godine zatvora i novčanu kaznu od 100 eura, a istu kaznu dobio je i Nasim Haradinaj. Tužilaštvo je za obojicu tražilo po šest godina zatvora.
Gucati i Haradinaj su proglašeni krivim za krivična dela protiv pravosuđa, odnosno ometanje službenih lica u vršenju službenih dužnosti, zastrašivanje svedoka i povredu tajnosti postupka. Oslobođeni su tačke koja ih je teretila za odmazdu.
U presudu je uračunato vreme koje su proveli u pritvoru u Hagu, od 25., odnosno 26. septembra 2020. godine.
Optuženi su prisustvovali sednici pretresnog panela II Specijalizovanih veća u Hagu, kojim je predsedavao američki sudija Čarls Smit.
"Panel je utvrdio da su u septembru 2020, g. Gucati i g. Haradinaj na tri konferencije za štampu, preko dvadeset istupanja u medijima i kroz saopštenja na društvenim mrežama otkrili poverljive informacije koje su se odnosile na istrage i rad Specijalne istražne radne grupe i Specijalizovanog tužilaštva".
"Te informacije su bile zaštićene Zakonom. U njima su se nalazila imena na stotine svedoka i potencijalnih svedoka. Optuženi su te informacije otkrili izlaganjem dokumenata koji su sadržali te informacije; dopustili su drugim licima da dokumente pregledaju, snimaju, fotografišu i odnose sa sobom, i javno su opisivali njihov sadržaj. Pored tih radnji, panel je utvrdio da su optuženi svedoke javno nazivali 'izdajnicima', 'špijunima', 'kolaboracionistima' i ljudima koji 'samo govore albanski'", saopšteno je iz Specijalizovanih veća o presudi.
"U opštoj klimi zastrašivanja svedoka koja dugo preovlađuje na Kosovu, Panel je zaključio da je namera optuženih bila da tim opaskama svedoke i potencijalne svedoke zaplaše i da ih pokolebaju u pogledu pružanja podataka značajnih za istrage tužilaštva o bivšim pripadnicima OVK. Panel je takođe zaključio da je 'ponašanje optuženih bilo sredstvo za postizanje određenog cilja: to jest, da se spreči efikasna istraga tužilaštva i krivično gonjenje bivših pripadnika OVK'", konstatovano je u presudi.
U vezi sa optužbom za odmazdu, koja je odbačena, "panel je zaključio da je za postojanje tog krivičnog dela, zbog njegove kvalifikacije u KZK, tužilaštvo moralo da dokaže van razumne sumnje da su optuženi preduzimali radnje protiv određenih svedoka svesni da su informacije koje su ti svedoci pružili bar donekle istinite. Panel je zaključio da tužilaštvo nije izvelo dokaze o tom pravnom pitanju te je zbog toga oslobodio obojicu optuženih od optužbe za odmazdu", rečeno je u presudi.
O optužnici protiv veterana OVK
Čelnici Udruženja ratnih veterana Oslobodilačke vojske Kosova, Hisniju Gucatiju i Nasimu Haradinaju su optuženi da su na konferencijama za štampu, od 7. do 25. septembra 2020. godine, neovlašćeno otkrili poverljive sudske informacije.
Među tim informacijama i "zaštićene podatke o izvesnim (potencijalnim) svedocima, na osnovu kojih se može otkriti njihov identitet".
Navodi se i da su (potencijalnim) svedocima upućivali potcenjivačke optužbe i poruke i u više navrata izražavali nameru da sabotiraju rad Specijalizovanih veća.
Optužnica se odnosi na sledeća krivična dela: ugrožavanje javnog reda i mira, ometanje službenih lica u vršenju dužnosti, sprečavanje sprovođenja pravde i javne uprave, zastrašivanje tokom krivičnog postupka, osveta i povreda tajnosti postupka.
Tužilac Džek Smit je Gucatija i Haradinaja opisao kao "jedinstvene optuženike".
"Optuženi su jedinstveni, jer se nisu pokajali. Na nekoliko načina su poručili da bi ponovo počinili ovaj ili sličan zločin u budućnosti, ukoliko im se ukaže prilika", rekao je tužilac Smit 17. marta 2022.
Tužilaštvo je u nekoliko navrata ponavljalo da bi Gucatiju i Haradinaju trebala biti izrečena zatvorska kazna.
Pretresni panel je konstatovao kako je predmet protiv Gucatija i Haradinaja - predmet o pravilnom vršenju pravosuđa, integritetu i bezbednosti postupka i bezbednosti, dobrobiti i pravu na život bez straha na stotine lica koja su se odlučila da ispune svoju građansku dužnost i svedoče.
Zaštita svedoka od zastrašivanja i nepravde ugrađena je u same temelje sistema krivičnog pravosuđa, kako domaćeg tako i međunarodnog. Panel je opisao postupke optuženih kao podrivanje tih temelja i prema tome kao pretnju pravdi.
Tužilaštvo je tokom suđenja insistiralo na tome da su njih dvojica imali za cilj da naruše ugled Specijalnog suda, te da ometaju njegov rad.
"Zločine su počinili jer su hteli da ometaju rad ovog suda, da zastraše i osvete se svedocima", rekao je u završnoj reči tužilac Džejms Pejsen (James Pacen), obrazlažući predlog kojim je Tužilaštvo tražilo za optužene kazne od po šest godina zatvora.
Ne propustite: Klark: Nema paralela između NATO intervencije u SRJ i ruske invazije u UkrajiniGucati i Hardinaj su uhapšeni septembra 2020. godine u Prištini zbog sumnje da su na tri konferencije za štampu neovlašćeno otkrili poverljive sudske informacije.
Kako je stajalo u optužnici, u dokumentima čije su kopije podeljene novinarima, bila su i imena potencijalnih zaštićenih svedoka, koji bi mogli da svedoče protiv bivših lidera Oslobodilačke vojske Kosova, uključujući i bivšeg predsednika Kosova Hašima Tačija (Hashim Thachi), bivšeg predsednika Demokratske partije Kosova Kadri Veseljija (Kadri Veseli), bivšeg predsednika Skupštine Kosova Jakupa Krasnićija (Krasniqi) i bivšeg poslanika iz redova Samoopredeljenja Redžepa Seljimija (Rexhep Selimi).
Specijalizovana veća su odbijala da potvrde autentičnost dokumenata koja su procurela u javnost ali, kako se moglo čuti tokom suđenja, ta dokumenta su se nazivala "zvaničnim dokumentima" te institucije.
Sa druge strane, iz Udruženja ratnih veterana OVK tvrde da im je ta dokumenta poslala anonimna osoba.
Šta su tvrdili optuženi?
Gucati i Haradinaj prvi put su pristupili sudu u svojstvu osumnjičenih, 29. septembra (Haradinaj) i 1. oktobra ( Gucati), pred sudijom Nikolom Gijuom. On je, kao sudija za prethodni postupak, potvrdio 11. decembra 2020. optužnicu protiv njih.
Na pojavljivanju pred sudom Gucati i Haradinaj su se izjasnili da nisu krivi, a tokom suđenja su insistirali na stavu da nisu počinili nikakva krivična dela.
Specijalizovana veća Kosova su opisali kao "jednonacionalni sud" koji "ima za cilj da kazni Albance, dok amnestira zločine koje su počinile srpske vojne i policijske snage na Kosovu".
Tokom suđenja su tvrdili da ne znaju da li su dokumenta, koje su objavili, originalni ili ne, uz ponavljanje da je Specijalni sud "diskriminatoran prema Albancima".
Kakav je stav odbrane?
Advokati odbrane Tobi Kedmen (Toby Cadman) i Džonatan Ris (Jonathan Rees) osporavali su dokaze koje je protiv Gucatija i Haradinaja iznosilo tužilaštvo. U završnoj reči su naveli kako tužilaštvo "nije uspelo" da potkrepi navode dokazima.
Kedman, advokat Nasima Haradinaja, je u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) ocenio da ne postoje ubedljivi dokazi na osnovu kojih njegov klijent može biti osuđen. Izrazio je i uverenje da će sudije nepristrasno sagledati dokaze, te da će na kraju doneti oslobađajuću presudu za njegovog klijenta.
Ne propustite: Američka ambasada: Radosavljević da bude suočen sa pravdom, a ne da dobija priznanja"U završnoj reči izneli smo stav da je tužilaštvo propustilo da iznese dokaze, da dokaže slučaj. Gospodin Haradinaj je u svom svedočenju jasno stavio do znanja da je njegovo poverenje u rukama sudije, da će doneti ispravnu odluku", rekao je Kedman za RSE.
Gucatijev advokat Džonatan Ris rekao nije želeo da komentariše slučaj pre izricanja presude.
Da li su sudska dokumenta procurela?
Na suđenje Gucatiju i Haradinaju pojavilo se ukupno 14 svedoka, od čega je četiri predložilo tužilaštvo, šestoro Hisni Gucati, a četvoro Nasim Haradinaj.
Međutim, pismenim putem je svedočilo osamnaest svedoka. Dvanaest je predložila Gucatijeva odbrana, a šest Haradinajeva.
Na ovom suđenju su svedočili novinari, zaposleni u centrali Udruženja veterana OVK, bivši direktor kosovske policije Rašit Ćaljaj (Rashit Qalaj), kao i funkcioneri Specijalizovanih veća.
Glavni dokaz u ovom slučaju su bili video snimci iz kancelarije Udruženja, na kojima se Gucati i Haradinaj vide kako drže konferencije za novinare i novinarima predstavljaju "poverljiva dokumenta".
Ostali slučajevi pred Specijalnim sudom
Specijalizovana veća su osnovana u avgustu 2015. godine na osnovu odluke Skupštine Kosova sa mandatom da se istraže zločini protiv čovečnosti, ratni zločini i druga krivična dela, koja su počinjena u periodu od januara 1998. do decembra 2000.
Pred Specijalizovanim većima Kosova sa sedištem u Hagu, privodi se kraju suđenje bivšem pripadniku OVK Saljihu Mustafi (Salih Mustafa). U tom slučaju je do sada saslušano 13 svedoka koje je predložilo tužilaštvo i 15 svedoka odbrane.
Sa druge strane, suđenje Tačiju, Veseliju, Krasnićiju i Seljimiju još nije počelo.
Oni se u pritvoru u Hagu nalaze od novembra 2020. godine. Na teret im se stavljaju zločini progona, zatvaranja i druga nehumana dela, nehumano postupanje, mučenje, protivzakonita ubistva i prisilni nestanci.
Suđenje nije počelo ni u slučaju protiv Pjetera Šalje (Pjeter Shala), koji se takođe tereti za ratne zločine.
Specijalizovana veća rade po zakonima Kosova, ali sa međunarodnim osobljem. Formirana su nakon izveštaja izvestilaca Saveta Evrope Dika Martija (Dick Marty), u kome se pominju navodni zločini Oslobodilačke vojske Kosova.
Tekst je u celosti prenet sa sajta Radija Slobodna Evropa.