Psihološko, nevidljivo nasilje nad ženama ostavlja daleko teže posledice

Učesnici konferencije u Prištini povodom kampanje "Nema modrica ≠ nema nasilja"

U okviru kampanje "16 dana aktivizma" u Prištini je promovisana kampanja protiv psihološkog nasilja nad ženama. Kampanju pod nazivom “Nema modrica ≠ nema nasilja“, pokrenuli su Misija EULEX, Ministarstvo pravde Kosova i nevladina organizacija "Žensko pravo".

Na predstavljanju kampanje "Nema modrica, nema nasilja” istaknuto je da su psihološki oblici nasilja mnogo zastupljeniji i teži od fizičkog nasilja, ali da se žrtve, zbog nevidljivih znakova, ređe usuđuju da prijave zlostavljača. Na tribini je govorila žrtva fizičkog i psihološkog nasilja u porodici Milica Ristović iz Leposavića. Ona je navela da jedno nasilje uvek ide sa drugim.

"Za mene je to bilo veoma teško i smatram da žrtva ne može da prođe kroz takav period sama. Uvek treba još neko sa strane, zato što žrtva u jednom trenutku krene da krivi sebe. Uvek treba neko sa strane da kaže: Stani! Dosta! To nije tako, pogledaj i drugu stranu", rekla je Ristović i istakla da je u rešavanju svog problema imala podršku lokalne policije, Euleksa i nevladinog sektora, ali ne i pravosudnih organa i socijalne službe.

Your browser doesn’t support HTML5

Psihološko, nevidljivo nasilje nad ženama ostavlja daleko teže posledice

"Naše pojedine sudije ne smatraju to kao nešto što je hitno, već (predmet) stoji u njihovim fiokama. Zatim, Centar za socijalni rad... To je isto jedna vrsta psihološkog nasilja. Zbog toga sam morala da se obratim NVO 'Žensko pravo' i Ružici Simić, kako bih imala svedoka. Da li verujete da u jednoj državnoj instituciji morate da nađete svedoka da ono što je izrečeno, bude i potvrđeno", upitala je Ristović.

Ružica Simić direktorka NVO "Žensko pravo", organizacije koja je nosilac kampanje protiv psihološkog nasilja nad ženama, rekla je da takozvano nevidljivo nasilje ostavlja daleko teže posledice na ženu.

"Potrebno je mnogo više vremena da žena izađe iz tog negiranja svoje ličnosti, kada ona više ne veruje sebi, kada ne zna da li je u pravu, kada još uvek veruje počiniocu nasilja da on sve zna, da je on uvezan u svim sistemima, da ima poznanstva", navela je Simić.

Centar za rodne studije sproveo je istraživanja o tome kako mladi doživljavaju nasilje i kako se prema njemu odnose. Ljuljeta Demoli iz ove organizacije kaže da su rezultati poražavajući.

"Reči koje se koriste kod mladih su 'k..ko', 'k..vo'. To su neke veoma teške reči koje imaju rodni normativ i koje se koriste samo za žene i devojke, koje su dosta iritantne i prouzrokuju nasilje. Posle ovih reči može doći i do fizičkog nasilja", rekla je Demoli.

Ne propustite: Znatno više porodičnog nasilja u vreme pandemije

Od pre dve godine nasilje u porodici se u krivičnom zakonu Kosova tretira kao posebno krivično delo, pa se preopoznaje i psihološko nasilje kao oblik porodičnog nasilja, podsetio je Matijas Zander iz misije Euleks, koji je naveo da je manipulacija žrtvama takođe oblik psihološkog nasilja.

"Ovde smo da i ukažemo na prepoznavanje te manipulacije koja se koristi od strane počinilaca prema žrtvi. Mi smo ovde da ukažemo na prijavljivanje psihološkog nasilja i takođe smo ovde da alarimiramo sve institucije od Policije Kosova, kancelarije Tužioca u vezi sa obavezama adresiranja psihološkog nasilja kao vrste nasilja u porodici", rekao je Zander.

Zamenica ministra pravde i koordinatorka za nasilje u porodici Nita Šalja je rekla da na Kosovu postoji malo informacija o psihološkom nasilju kao vrsti nasilja u porodici. Ona je pozvala žrtve koje trpe bilo koji oblik nasilja da to prijave Policiji Kosova na broj 192 ili u najbližoj policijskoj stanici. Kampanja "16 dana aktivizma" traje do 10. decembra.