Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastaće se u nedelju u Parizu sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, na njenu inicijativu, potvrdio je Vučić najave beogradskih medija. Sastak bi trebalo da se održi na marginama skupa posvećenom završetku Prvog svetskog rata, a tema susreta trebalo da bude stanje u regionu, ekonomiji i sva druga pitanja važna za region, sa naglaskom na dijalog Beograda i Prištine. Biće to prvi sastanak prvog čoveka Srbije i najvažnije žene Evropske unije, nakon što je Angela Merkel obelodanila planove za odlazak u političku penziju. Šta taj najavljeni odlazak znači za Srbiju i Balkan?
Kraj jedne ere - zajednička je ocena najave Angele Merkel, u Nemačkoj poznate kao "Mutti" (mama), da se neće ponovo kandidovati za čelnu poziciju svoje Hrišćansko-demokratske unije (CDU), što znači da ne planira ni još jedan mandat na poziciji nemačke kancelarke, mada bi na čelu vlade trebalo da ostane do kraja mandata 2021.
Najava povlačenja prve žene Nemačke, zemlje koja je uz Francusku svakako najmoćnija u Evropskoj uniji, snažno je odjeknula širom Evrope i sveta. U vreme trajanja ozbiljne migrantske krize, poremećenih odnosa EU i administracije američkog predsednika Donalda Trampa, delimično obnovljenog Hladnog rata sa Rusijom, kao i sve većeg jačanja desničarskih i populističkih stranaka po mnogim zemljama Evrope, mnogo analitičari propratili su najavu povlačenja Merkelove uz izraze zabrinutosti.
Vučić uplašen za stabilnost Balkana
Među zabrinutima je i Aleksandar Vučić. Naime, region Zapadnog Balkana ovu najavljenu promenu dočekuje sa nedovršenim reformama, na sada već veoma dugom putu zemalja ka članstvu u Evropskoj uniji, dugotrajne nestabilnosti u Bosni i Hercegovini i Makedoniji i stalnim tenzijama između Srbije i Kosova.
Arhiva - Nemačka kancelarka Angela Merkel i predsednik Srbije Aleksandar Vučić tokom sastanka u Berlinu, 14. marta 2017.
Potvrđujući da će se u nedelju sresti sa Merkelovom, Vučić je rekao da sa njom uvek želi da se vidi i da će Evropa mnogo da izgubi kada ona ode. "Veoma sam uplašen za stabilnost Balkana. Znam šta je sve ona radila", rekao je Vučić novinarima.
"Merkelova je jedna izuzetno moralna osoba. Ne moram uvek s njom da se usaglasim u svemu, ali nisam radostan što ona neće posle 2021. da nastavi da se bavi politikom", rekao je Vučić u Istambulu nakon objavljivanja vesti o povlačenju.
Neće biti promena prema Balkanu...
Međutim, koliko je, odlaskom Merkelove, realno očekivati promenu nemačke i politike EU prema Srbiji, integraciama regiona i tekućem dijalogu Beograda i Prištine?
Ivo Visković
U razgovoru za Glas Amerike profesor Fakulteta političkih nauka i bivši ambasador Srbije u Nemačkoj Ivo Visković ističe da najavljena promena u Berlinu neće prolongirati proces priključenja Srbije Evropskoj uniji i rešavanje statusa Kosova. Naprotiv - Visković očekuje da će sa nemačke strane uslediti neka vrsta pritiska da se to ubrza, jer "Merkelova bi htela da se to uradi što pre", možda i za mandata Merkelove, a procenjuje i da je to generalno preovlađujući politički stav u Nemačkoj.
Visković se usprotivio tvrdnjama koje se mogu čuti u javnosti da je Aleksandar Vučić od Nemačke dobio "odrešene ruke" u vođenju unutrašnjih pitanja, sve dok je kooperativan po pitanju Kosova.
"Ako pogledate pažljivo njihova saopštenja, u njima ima 'red kore, red mesa' - oni neke stvari pohvale, ali isto tako ukažu na ono što je slabost, poglavlja 23 i 24 - vladavina prava, medijske slobode i sl. Nemačka ne hvali, a da istovremeno nije ukazala na nešto što je po njihovom mišljenju loše, ili što se nedovoljno menja", kaže Visković i ocenjuje da nisu ni SAD, ni EU, nezainteresovani za stanje političkih i medijskih sloboda u Srbiji.
...ili će promena ipak biti?
Visković smatra da je najdelekatnije pitanje u ovom trenutku da li najavljeno povlačenje Merkelove može da se odrazi na međuatlantske odnose, odnosno da li će Merkelova biti toliko slabija da neće moći ili neće smeti da se na bilo koji način suprotstavi Sjedinjenim Državama, uključujući i sankcije i druga pitanja u kojima se razilaze.
Povlačenje Merkelove sa pozicije liderke partije može biti samo pripremni korak koji bi vodio ka smeni vlade, sačinjene od nepopularne velike koalicije hrišćanskih demokrata (CDU-a), zelenih i liberala koja je sastavljena u jesen 2017, kaže u izjavi za Glas Amerike Martin Brusis, politički analitičar iz Berlina i dodaje da bi to moglo da rezultira time da ministarstvo spoljnih poslova dobiju na upravljanje zeleni ili slobodne demokrate.
"Posebno ovi potonji će verovatno promeniti naglasak nemačke politike prema Zapadnom Balkanu sa ekonomskog razvoja na demokratka uslovljavanja i građanska prava", kaže on i ocenjuje da će politika prema Zapadnom Balkanu, barem u bliskoj budućnosti, biti ostavljena na upravljanje Evropskoj komisiji, to jest profesionalnim diplomatama i manje poznatim političarima u CDU.
Uticaj na EU
Brusis kaže da bi, prema drugom scenariju, Merkelova mogla da ostane na mestu kancelarke do kraja njenog zakonskog mandata, 2021, kao što je i najavila i što je zahtev nekoliko političara CDU.
"Stručnjaci se ne slažu po pitanju toga šta bi to moglo da znači za EU. Neki smatraju da razdvajanje te dve funkcije rezultiralo podelom uloga, koje bi učvrstilo političku diskreciju Merkelove kao kancelarke", kaže.
Arhiva - Nemačka kancelarka Angela Merkel stiže na samit EU u Briselu, 9. marta 2017.
Taj scenario bio rezultirao time što bi EU obratila više pažnje i resursa ka Zapadnom Balkanu u cilju ojačavanja svog uticaja i kreiranja integracije Zapadnog Balkana kao uspešne priče evropeizacije", objašnjava Brusis.
Odlazak šampionke evrointegracija
Patrik Donahju, koji u novinskoj agenciji Blumberg između ostalog prati i rad Angele Merkel, naglašava da se po pitanju mogućih promena nakon najave odlaska Merkelove u mnogo šta događa u pozadini.
"Merkelova je bila šampionka širenja Evropske unije, posebno kada je reč o Balkanu - i to je često ponavljala. Ali, to je takođe i prilično standardna nemačka politika. Ne mogu da zamislim da će se promeniti kada ona napusti funkciju i preda svoju kancelarsku poziciju", kaže Donahju i precizira da je, kada je su odnosi Srbije i Kosova u pitanju, nemački diplomatski establišment veoma skeptičan po pitanju zamene teritorija.
"Međutim, nisam primetio bilo kakvu direktnu poruku Merkelove po tom pitanju. Mislim da se neće promeniti mnogo toga kada onda bude napustila poziciju", kaže Donahju za Glas Amerike.