Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić saopštila je da će svi lokalni izbori koji su trebali da se održe u julu i avgustu biti raspisani 2. juna, zajedno sa izborima za Skupštinu grada Beograda.
„Nakon praktično 17 dana razgovora sa svim poslaničkim grupama ili najvećem broju onih koji su se odazvali pozivu na dijalog i iscrpljivanju svih mogućnosti, donela sam odluku u konsultaciama sa predsednikom Aleksandrom Vučićem da prihvatimo zahtev opozicije grupisane oko Srbije protiv nasilja i NADA koji su mi predali tokom razgovora i da raspišeno sve one izbore kojima je vreme padalo za juli i avgust“, rekla je Brnabić.
Ona je kazala da će to zahtevati izmenu člana 35 Zakona o lokalnim samoupravama i dodala da će zamoliti skupštinske službe i sve poslaničke grupe da se to "završi" u četvrtak popodne.
“Moja molba je da to završimo danas popodne, očekujem da taj predlog za izmenu zakona potpiše najveći broj poslanika, da sa tim predlogom idemo zajedno i pokažemo jedinstvo u teškim trenucima za sve naše građane. Nakon toga u subotu da budemo u plenumu i s obzirom na to da nema rasprave o ovome, da u subotu usvojimo zakon i da u nedelju raspišemo sve lokalne izbore“, rekla je Brnabić.
Ne propustite: Senatski odbor odobrio zakonski prijedlog o Zapadnom Balkanu, izražena duboka zabrinutost zbog izbora u SrbijiPredsednica srpskog parlamenta je rekla i da su prethodnih 17 dana, koliko je trajao dijalog sa opozicijom - bili "lekoviti razgovori" i zahvalila je svima koji su učestvovali, rekavši da je to način da se dođe do stabilnosti.
Ipak, kazala je i da "i dalje stoji pri tome da je ovo presedan", ali da je zbog svakodnevnih pritisaka "koji dolaze sa svih strana" neophodno da bude stvorena što veća politička kohezija.
Rekla je i da služba Skupštine Srbije nastavlja razgovore sa predstavnicma poslaničkih grupa kako bi se formirala radna tela koja će se baviti izmenama i dopunama svih relevantnih zakona kojima se primenjuju ODIHR preporuke iz finalnog izveštaja i iz ranijih izveštaja, u skladu sa onim na šta su pažnju skrenule organizacije civilnog društva, kao i telo koje će se baviti vršenjem uvida, kontrole i nadzora nad biračkim spiskom, i po potrebi revizijom.
Opozicija večeras raspravlja o odluci
Poslanik pokreta Ekološki ustanak Aleksandar Jovanović Ćuta izjavio je da će koalicija "Srbija protiv nasilja" večeras održati sastanak, na kome će biti donet zvaničan stav o najavi predsednice Skupštine Srbije Ane Brnabić da sve preostale lokalne izbore spoji sa novim beogradskim zakazanim za 2. jun.
On je rekao da ta odluka ne može biti pozitivna, jer nema mnogo vremena do tih izbora, zbog čega je opozicija „dovedena u situaciju da mora brzo da reaguje“.
„Ana Brnabić i Aleksandar Vučić su uradili ono što sam mislio da će uraditi – da nam pojedu vreme i onda da nas zavaravaju nekom pričom da će lokalni izbori biti u septembru i tako dalje, pa su onda uradili ovo što su danas uradili – spakovati sve izbore 2. juna. To opoziciju dovodi u situaciju da mora brzo da reaguje. Biće sve poznato posle sastanka danas popodne“, rekao je on, prenosi N1.
Ne propustite: Proglas: Borba za ispunjenje minimalnih uslova za fer i demokratske izbore u SrbijiRadomir Lazović iz Zeleno-levog fronta kaže da je opozicija u ovim pregovorima pokazala veliku zrelost i konstruktivnost "jer je prema vlastima izašla sa više predloga, koji su svi potkovani zakonskim rešenjima, kako da se prevaziđe situacija nakon izborne krađe".
"Mi nismo za bojkot, već da se problemi reše i izađe na izbore. Pokazali smo veliku volju, uložili ogromnu energiju, obezbedili podršku građana, međunarodnu podršku, mi želimo da se ova kriza reši, a ne dalje produbljuje", rekao je on za dnevni list Danas.
Predstavnici vlasti, opozicije i nevladinih organizacija koje se bave izborima, održali su u sredu četvrti sastanak o poboljšanju izbornih uslova, nakon kojeg su iz koalicije "Srbija protiv nasilja" naveli da ne postoje uslovi za učešće na izborima, ali da će konačnu odluku doneti u petak.
Koalicija "Srbija protiv nasilja" poslala je prethodno zahtev Ani Brnabić da se dvotrećinskom većinom usvoji ustavni zakon o izmenama i dopunama Zakona za sprovođenje Ustava kako bi se svi lokalni izbori održali u istom danu 2024. godine, ali je ona to odbila, ocenivši zahtev neustavnim.
Predstavnici opozicije su 1. aprila na Kolegijumu Skupštine Srbije izneli pred vlast tri zahteva: reviziju biračkog spiska, da svi imaju podjednak pristup Radio televiziji Srbije i da se svi lokalni izbori održe u jednom danu.
Jakšić: Lopta je sada u dvorištu opozicije, vlast im je smanjila manevarski prostor
U prvom komentaru nakon današnje objave predsednice parlamenta Ane Brnabić, politički analitičar Boško Jakšić ističe da to znači da je vlast u Beogradu svesna da ne može više da se javno opire o zahteve ODIHR-a i zahteve opozicije da nastavi sa tom svojom prkosnom politikom i da je time odgovornost prebačena na opoziciju.
Podsećajući da je opozicija između ostalog tražila da se izbori i u Beogradu i u nekih 85 lokalnih sredina održe istovremeno, Jakšić smatra da je vlast u Srbiji praktično izašla u susret opoziciji:
„Postoji veliki rizik da opozicija sada odbije i da kaže – ne, ne, nama ne odgovara 2. juni zbog kratkog perioda pripreme i kratkog perioda da se ostvare sva uputstva ODIHR-a, nego da insistira, kao što je već nagovešteno, da se insistira na tim zajedničkim izborima istovremenim negde kasnije na jesen. Mislim da će to ostaviti negativan utisak, pre svega u biračkom telu opozicije“.
Ne propustite: Hoće li vlast u Srbiji popustiti i prihvatiti uslove opozicije - koja "ima keca u rukavu"?Po njegovom mišljenju, sada se stvara prostor za ostvarenje drugih zahteva opozicije oko biračkog spiska, ukidanja funkcionerske kampanje ili stvaranja komisije o izborima u kojoj bi učestvovali i eksperti nevladinih organizacija. To, kako kaže sagovornik Glasa Amerike, znači da se može očekivati jedan realniji, pročišćeni birački spisak ili da migracija birača neće biti apsolutno tih razmera kao što je bila u decembru.
„Dakle, poboljšavaju se uslovi. Da su oni daleko od idealnih, daleko od fer i slobodnih, to je nesumnjivo tačno, ali politika je proces. Prema tome ako je sada opozicija ostvarila neke svoje zahteve, pa neka se suoči sa tim i neka pokuša da to kapitališe u jednoj poboljšanoj klimi, jer je prisilila vlast da prihvati ono što do pre neku nedelju nije bila spremna da prihvati“, smatra Jakšić.
Kako smatra sagovornik Glasa Amerike, ovim potezom vlasti smanjuje se manevarski prostor opozicije ukoliko odluči da odbije ove poteze vlasti, a taj manevarski protor bi bio dramatično sužen ukoliko opozicija odluči da ide u bojkot. Kako kaže – i tokom izbora 2020. godine pokazalo se da je bojkot imao negativne efekte po obe strane na političkoj sceni:
„Opoziciju se tim bojkotom isključila i samoj sebi ukinula mogućnost da se obrati javnosti Srbije preko drugog kanala javnog servisa, finansijski se odrekla sredstava koji bi joj pripadali itd. A što se tiče vlasti – vlast je bez obzira što je mogla da radi šta god hoće u Narodnoj skupštini, istovremeno shvatila da je ugrožen legitimitet i limitiran legalitet njene vlasti. I ni vlastima ne odgovara bojkot“, kaže Jakšić.
Kako smatra preostalih mesec i po dana do 2. juna nije dovoljno vremena da se dodatno bitno poprave izborni uslovi ili da se opozicija predstavo građanima, jer je za to, kako kaže Jakšić, potreban višemesečni rad:
„Ali je po principu daj šta daš. Bolje išta nego ništa. Zato i ponavljam da je bojkot opredeljenje za ništa, a ovde se ozbiljno povećavaju šanse da opozicija tim korekcijama dobije izbore u Beogradu. A gotovo da se to uopšte ne odražava na lokalne izbore, jer tu bi podrazumevalo mnogo duži rad da bi se dobili neki efekti“, kaže Jakšić i dodaje da je verovatno nerealno očekivati da vlast u Srbiji pristane na to da se ponove i oni lokalni izbori u 65 opština, koji su održani 17. decembra:
„Ali ako se dobiju ti izbori u Beogradu – ja sam to nazvao da je to oslobođena teritorija, kapitalna oslobođena teritorija sa koje onda može da se nastavi politička borba u mesecima koji dolaze. Prema tome opozicija bi izvojevala jednu ozbiljnu pobedu na putu rušenja naprednjačke vlasti“.
Bursać: Opozicija je doterana u bezizlaznu situaciju
Naučni saradnik u Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu Dejan Bursać kaže za Glas Amerike da je odlukom predsednice parlamenta Ane Brnabić opozicija dovedena "u bezizlaznu situaciju".
On navodi da su opozicioni birači demotivisani zbog četvoromesečne priče o lošim izbornim uslovima i mogućem bojkotu, a da će vlast sada reći kako su svi uslovi opozicije ispunjeni.
"Ako vi kao opozicija četiri meseca pričate da su izbori neregularni i da imamo ogromne probleme sa sprovođenjem izbora i da pretite bojkotom i da je svima jasno da se popravljanje našeg izbornog procesa neće desiti u narednih mesec dana – vi time demotivišete svoje glasače. A onda na sve to Ana Brnabić kaže – 'Ok, evo svi izbori odjednom za mesec i po dana.' Po mom mišljenu – opozicija je time doterana u jednu bezizlaznu situaciju", kaže on.
"S jedne strane – ispunjen im je zahtev da svi izbori budu zajedno, a sa druge - ako za mesec i po dana izađete na izbore sa demotivisanim biračima ne znam da li mogu da očekuju da ostvare ikakav rezultat, a bilo je osnova da mogu da očekuju da ostvare neki rezultat, pre svega u tri najveća grada u državi", dodaje.
Ne propustite: Lazović: Srpska opozicija dobila podršku u nemačkom BundestaguBursać dosadašnju političku strategiju opozicije ocenjuje kao 'ad-hoc' lutanje i kaže da se vidi da među njihovim redovima ne može da se postigne koherentni, zajednički stav.
"Glasači to ne vole da vide. Oni vole da vide dobar, čvrst i pozitivan plan", ističe.
On smatra da na eventualnu reakciju međunarodne zajednice u slučaju da opozicija odluči da bojkotuje izbore ne treba računati i da bi "bilo bolje da to shvate što pre".
"To se videlo i 2020. godine kada je bio bojkot parlamentarnih izbora u Srbiji. To su mogli da vide i 2019. na lokalnim izborima u Albaniji kada je cela opozicija bojkotovala – samo je stranka Edija Rame izašla na izbore i osvojila vlast sa izlaznošću koja je bila manja od 20 odsto i niko se nije ni osvrnuo. Ovo što smo sada imali – osudu Evropskog parlamenta, reakciju ODIHR-a – mislim da je to maksimum podrške međunarodne zajednice koji može biti dobijen u ovakvoj situaciji i kada je Aleksandar Vučić ipak glavni partner Zapada i po pitanjima Kosova, Republike Srpske, ruskog uticaja na Balkanu i slično", kaže Bursać.
"Mi vidimo američkog ambasadora Kristofera Hila koji poziva opoziciju da izađe na izbore. To je jasan signal podrške", dodaje.
Bastać: Bojkot izbora 2020. se dugoročno pokazao kao pogrešan potez
Nekadašnji predsednik beogradske opštine Stari Grad Marko Bastać misli da je vlast od početka imala u planu da održi izbore 2. juna, a da je javno obelodanjivanje te odluke "samo taktika za kupovinu vremena i razbijanje najveće opozicione liste".
Ipak, on skreće pažnju i na dosadašnje aktivnosti opozicije:
"Vlast je sve vreme u kampanji, opozicija na sastancima", kaže on za Glas Amerike.
Ne propustite: Može li opozicija u Srbiji pretnjom bojkotom da „skuje“ prihvatljive izborne uslove?On ističe i da je bojkot izbora 2020. godine kratkoročno bila dobra odluka, ali da se dugoročno pokazao kao pogrešan potez jer građani nisu imali svoje predstavnike četiri godine.
"Politički gledano, vlast je tada još više ojačala i učvrstila svoje pozicije tamo gde nije bilo opozicije. Probali smo bojkot, videli da bojkot ne radi. Opcija novog bojkota je ukupno osam godina bez glasa opozicije u institucijama i još čvršća pozicija vlasti", kaže.
Bastać smatra da bi vlast trebalo da se menja sa lokala, prvo preko ostvarivanja pobeda u opštinama.
"Na taj način mobilišete aktiviste, a birače pobedom ohrabrujete da je moguće pobediti u gradu i na republici", zaključuje.