Srbija je sa zapadne strane nove "gvozdene zavese", okružena je NATO zemljama i neophodno je da postane deo zajedničke evropske bezbednosne politike kroz hitan ulazak u NATO, da bi tek nakon toga postala članica EU, kao i sve ostale novoprimljene članice, poručeno je sa predstavljanja Deklaracije "Srbija u NATO i EU" u organizaciji Političke organizacije GLAS i Grupe Oktobar – Slobodarski savez slobodne Srbije.
Najavljeno je formiranje šireg evro-altantskog političkog bloka koji će - kako je naglašeno - biti opozicija vladajućem, ali i opozicionom narativu.
Nemanja Milošević, predsednik Političke organizacije GLAS, ocenio je da su građani uspavani i opijeni propagandom i da se i političke elite i mediji trude da podrška evroatlantskim integracijama bude sve manja, ponavljajući jedini argument zbog čega Srbija ne može u NATO - bombardovanje 1999. godine.
"Taj argument može da bude validan ako pričamo o pojedincu", nekome ko je doživeo bombardovanje ili izgubio nekog bliskog, ali "to ne može da bude argument za državu", rekao je Milošević.
Nemanja Milošević, predsednik političke organizacije GLAS, govori na predstavljanju Deklaracije "Srbija u NATO i EU", u Medijacentru u Beogradu, 21. juna 2023. (Foto: Medijacentar Beograd)
"Međunarodni odnosi i međunarodna politika se ne baziraju na sentimentu i emocijama građana, već na osnovu interesa države, njenog opstanka i napretka", dodao je on.
Pomenuo je primer Nemačke u kojoj je najvažniji proces "bio proces denacifikacije, koji je doprineo približavanju Nemačke i Francuske i stvaranju ekonomske zajednice iz koje je kasnije nastala EU", kao i ulazak Nemačke u NATO samo 10 godina nakon Drugog svetskog rata.
Verovatno velika većina građana Nemačke nije želela u NATO, rekao je,"međutim, politička elita procenila je da budućnosti Nemačke bez učešća u NATO nema", kazao je on.
Ne propustite: Tribina: Nacionalisti u Srbiji šansu vide u Putinovom ratu u UkrajiniPosetio je i da je Jugoslavija iz perioda Hladnog rata izašla kao "najodaniji sovjetski satelit", da bi se već 1953. godine kroz Balkanski pakt sa Grčkom i Turskom - dve NATO zemlje - našla na korak od članstva u NATO.
"Budućnost Srbije ne leži u zamrznutom konfliktu, sukobu sa susedima, oslanjanju na Kinu i Rusiju. Budućnost Srbije je na Zapadu. Budućnost Srbije je u NATO i EU", zaključio je Milošević poručujući da u vremenu rata u Ukrajini "nemamo više šta da čekamo" i da se "moramo opredeliti - ka onim uspešnijima i moćnijima".
"Mi želimo da budemo u EU zato što želimo državu snažnih institucija, vladavine prava, demokratije, sloboda, ljudskih prava i poštovanja privatne svojine. Vreme je da počnemo da zaista primenjujemo kriterijume koji su definisani u pregovorima o pristupanju EU", rekao je Milošević.
"Ulazak u NATO je elementarni patriotizam"
Advokat Čedomir Stojković iz Grupe Oktobar ocenio je da je ulazak Srbije u NATO "izraz elementarnog patriotizma, jer patriotizam mora da polazi od bezbednosnog pitanja", a NATO Srbiji garantuje bezbednost i mir.
Podsetio je da su uslovi za ulazak u NATO funkcionalan sistem, fer tretman manjinske populacije, posvećenost mirnodopskom rešavanju konflikata i nesuglasica sa susedima, kao i ekonomska saradnja.
"To je sve ono što nama i treba.... Niko normalan ne može da bude protiv ovakvog unapređenja stana u zemlji. Kada tu dodamo kolektivnu odbranu i činjenicu da je Srbija decenijama pod hibridnim napadom Ruske Federacije koja ugrožava našu nezavisnost... Mi nismo danas u stanju da donosimo odluke koje su u interesu društva i države". To je hibridna okupacija, rekao je Stojković.
Advokat Čedomir Stojković, predsednik Grupe "Oktobar", govori na predstavljanju Deklaracije "Srbija u NATO i EU", u Medijacentru u Beogradu, 21. juna 2023. (Foto: Medijacentar Beograd)
Ocenio je da su kriminalci ti koji govore da vrednosti zapadne civilizacije nisu potrebne Srbiji, da je to izdaja i da su oni "pod kontrolom Rusije", jer "interes Rusije je da što više zemalja odvoji od zapadne zivilizacije".
Ocenio je da je sada kasno da Srbija uvodi sankcije Rusiji i da je jedini način da se Srbija vrati u porodicu evropskih naroda to da sve svoje industrijske oružane kapacitete stavi u službu odbrane Ukrajine, odnosno "odbranu Evrope, jer se Evropa brani u Ukrajini".
"Srbija je na zapadnoj strani nove 'gvozdene zavese', ulazak u NATO rešava i Kosovo"
Predsednik Političkog saveta Građanskog demokratskog foruma, spoljnopolitički komentator Boško Jakšić, podsetio je da su sve nove članice EU prvo ušle u NATO i poverile mu svoju bezbednost, pa tek onda u EU.
"Mi se dičimo vojnom neutralnošću koju niko nije priznao", rekao je Jakšić podsećajući da u Evropi danas postoje četiri neutralne države - Austrija, Irska, Malta i Švajcarska, "ali sve su one mane-više pod kišobranom NATO", dok su Finska i Švedska napustile svoj višedecenijski neutralni status.
"Mi istovremeno Ukrajinu snabdevamo municijom, ali se pravimo kao da to niko ne zna. Čemu ta mimikrija", upitao je Jakšić.
Boško Jakšić, spoljnopolitički komentator i predsednik Politčkog saveta Građanskog demokratskog foruma govori na predstavljanju Deklaracije "Srbija u NATO i EU", u Medijacentru u Beogradu, 21. juna 2023. (Foto: Medijacentar Beograd)
"Članstvo u evroatlantskom savezu donosi velike finansijske prednosti. Slovačka je postala Detroit Evrope odmah posle ulaska u NATO, kada se u tu zemlju slilo 30 milijardi dolara", kazao je Jakšić i nastavio:
Ne propustite: Tribina o "bratskoj agresiji": Srbija uz Rusiju zbog nasleđa '90-ih i zbog Kosova"Bavimo se Kosovom koje odavno nije srpsko, ali to niko ne sme da kaže. Ulaskom u EU, ta rak-rana srpske politike koja metastazira gotovo četvrt veka, bila bi zalečena, a NATO bi bio garant dugoročne stabilnosti i bezbednosti".
Ocenio je da je Srbija danas na zapadnoj strani nove gvozdene zavese. "Svuda oko nas je NATO, sem BiH - i to isključivo zahvaljujući tome što Republika Srpska kopira i sledi Beograd".
Javna rasprava o NATO je usklađivanje sa bezbednosnom politikom EU i sučavanje sa realnošću, zaključio je Jakšić.
Evroatlantska opozicija i vlasti - i opoziciji
Potpredsednik političke organizacije GLAS Ivan Videnović, čitajući dispozitiv Deklaracije, rekao je da Srbija treba da bude za NATO, jer "nema drugog političkog saveza osim onog uz stare saveznike i pobednike nad nacizmom i staljinizmom, koji može obezbediti mir i demokratski razvoj Srbije".
"Za EU, jer delimo iste vrednosti, kulturni i civilizacijski obrazac, demokratsko društvo, lične i ekonomske slobode. Za Srbiju i Kosovo u EU, bez granica, jer nas vezuju ljudsko pomirenje, prijateljska susedska politika i saradnja, i evropska kultura suočavanja i sećanja. Za Ukrajinu, jer je prvi korak u savezničkoj i solidarnoj budućnosti podrška Ukrajini – sankcije Ruskoj Federaciji i bezuslovna vojna podrška Ukrajini", rekao je Videnović.
Ivan Videnović, potpredsednik političke orgtanizacije GLAS, govori na predstavljanju Deklaracije "Srbija u NATO i EU", u Medijacentru u Beogradu, 21. juna 2023. (Foto: Medijacentar Beograd)
Videnović je rekao da na četiri pitanja važna za srpsko društvo – NATO, uvođenje sankcija Rusiji zbog napada na Ukrajinu, priznanje Kosova i priznanje da se u Srebrenici desio genocid, vlast i dobar deo postojeće opozicije odgovara sa "NE", dok će "evroatlantska opozicija Srbije odgovarati jasno i glasno" na ta pitanja "sa četiri 'DA'".
Zaključio je da nulti postulat predstavljaju raskid sa svakim segmentom politike Slobodana Miloševića i kompletan "reset" srpske politike.
Nikola Lunić, zvršni direktor Saveta za strateške politke, primetio je da strateška dokumenta nacionalne bezbednosti predviđaju zaštitu sprkog naroda, gde god on živeo - što je okarakterisao kao vraćanje u devedesete.
Lunić je postavio pitanje da li je vojna neutralnost Srbije održiva i rekao da Srbija nema istorijsko poreklo vojne neutralnosti. "Ovakva situacija koju sada imamo... može se definisati kao vojni neutralizam, što nije vojna neutralnost, jer zemlja koja je posvećena neutralizmu nije posvećena miru i stabilnosti".
Nikola Lunić, Izvršni direktor Saveta za strateške politke, govori na predstavljanju Deklaracije "Srbija u NATO i EU", u Medijacentru u Beogradu, 21. juna 2023. (Foto: Medijacentar Beograd)
Podsetio je i na navode srpskog predsednika Aleksandra Vučića, koji je više puta rekao da je Srbija vojno neutralna, ali ne i spoljnopolitički, jer je na putu EU integracija.
"Mi od međunarodnog faktora nismo priznati kao vojno neutralna zemlja, pa se Srbija ne može smatrati neutralnom zemljom... Mi smo samo žrtva hibridnog delovanja strane sile, Ruske Federacije, koja ovom narodu prodaje zablude da bi sa takvim zabludama mogla lakše da trguje na geopolitičkom globalnom tržištu".