"Srbija protiv nasilja" više ne postoji - članice predizborne koalicije podelile su se upravo na pitanju izbora i u ovom trenutku postoje dve struje sa potpuno različitim viđenjem kojim putem opozicija treba da nastavi dalje. Jedni su su za izlazak na sve lokalne izbore u Srbiji, a drugi za bojkot.
Stranka slobode i pravde, Srce i Zajedno se zauzimaju za bojkot kao vid pritiska na vlast, a na drugoj strani su partije i koalicije koje procenjuju da uprkos lošim uslovima na izbore 2. juna treba izaći, i u toj grupi su Zeleno-levi front, Ekološki ustanak, Pokret slobodnih građana, Demokratska stranka i Narodni pokret Srbije.
Nova lista – "Biram borbu!"
S obzirom da Srbija protiv nasilja više ne postoji, kako su u ponedeljak istakli predstavnici opozicije koji zagovaraju izlazak na izbore, ove stranke su najavile da će ubuduće delovati pod parolom "Biram borbu!".
"Mi danas biramo da se borimo. Svesni smo da izborni uslovi nisu bili dobri, a ni da danas nisu dobri. Iz SNS nemaju nameru da odustanu od malverzacija, znamo, ali uspeli smo da ih nateramo da ustuknu i da ponovo pokradu izbore, a zatim i naprave ustupke", objasnio je Radomir Lazović iz Zeleno-levog fronta poziciju nove koalicije na pres konferenciji u Skupštini Srbije i najavio da ovaj blok nastavlja borbi za poboljšanje izbornih uslova:
"Mi insistiramo na ispunjenju svih zahteva - i formiranje komisije za reviziju biračkog spiska, i odgovorno funkcionisanje RTS-a, da ljudi koji su menjali prebivalište u prethodnih 12 meseci ne mogu glasati na novom mestu prebivališta, kao i svih preporuka ODIHR. Ali, ako mi čekamo da nam SNS da fer i poštene izbore, to se ljudi nikad neće desiti. Mi ćemo morati da pobedimo u neravnopravnoj borbi, a prvi preduslov je da od te borbe ne možemo da odustanemo“, poručio je Lazović i dodao da za ovu grupaciju bojkot nije rešenje jer se njime ne dobija ništa, a Beograd i druge opštine u Srbiji bi bile prepuštene SNS-u bez borbe.
Lider Narodnog pokreta Srbije Miroslav Aleksić je istakao da vlast i dalje traži izgovore i kupuje vreme kada su u pitanju fer i pošteni izborni uslov:
"Odlučili smo da ne predamo bez borbe u ruke ni jednu opštinu, ni jedan grad u Srbiji, režimu Aleksandra Vučića", rekao je Aleksić na konferenciji za medije u parlamentu i dodao da je opozicije uspela da dođe do nekih rezultata:
"Ono što smo tražili na početku ovih pregovora jesu bila tri uslova: formiranje komisije za reviziju biračkog spiska i praćenje biračkog spiska, poštovanje zakona kada su u pitanju mediji, pre svega javni servisi RTS i RTV, ono što im propisuje na kakav način oni moraju da se ponašaju prema svim političkim akterima u zemlji, i kao treće, da svi izbori budu spojeni 2. juna. Danas je sednica Skupštine na kojoj ćemo usvojiti zakon koji smo mi inicirali i potpisali da se nađe na dnevnom redu, to je zakon da se promene određeni rokovi u zakonu o lokalnim izborima i da se svi izbori održe 2. juna, što je bio zahtev naš još od 1. aprila", izjavio je Aleksić.
Aleksandar Jovanović Ćuta je objasnio da gradovi širom Srbije, za razliku od Beograda, nisu imali tu privilegiju da biraju - neki četiri godine, neki osam, a neki od 2020, posle bojkota zapravo nemaju prava glasa i da je veliko pitanje ko ima pravo da Nišu, Novom Sadu, Zaječaru, Zrenjaninu, ospori pravo na izbor.
Za dojučerašnje kolege iz koalicije "Srbija protiv nasilja" Jovanović je ima poruku da se u predstojećoj kampanji ne napadaju jedni druge:
"Od mene, šta god da je njihova odluka koju poštujem, nećete čuti nijednu ružnu reč o kolegama koje imaju apsolutno prava na izbor i to je njihova odluka. Očekujem takođe to od njih. Da budu korektni i da se ovo ne pretvori u ono što Aleksandar Vučić zapravo jedino želi – da počnu međusobna prepucavanja. Ako smo doneli odluku, 'ajde da je poštujemo", rekao je Ćuta.
Trojka u bojkotu
Sa druge strane SSP, Srce i Zajedno ostaju u bojkotu, smatrajući da je to najbolji način da se izvrši pritisak na vlast i poprave izborni uslovi. Po mišljenju lidera Stranke slobode i pravde Dragane Đilasa ovom podelom u dva bloka opozicija je izneverila građane koji su glasali za njih 17. decembra:
"Ne želim da govorim negativno o ljudima sa kojima smo sarađivali do juče, za koje verujem da i dalje žele promenu ovog zla koje vlada Srbijom. Ja sam siguran da, da smo ostali jedinstveni da bi vlast prihvatila minimum uslova. Od jedne do druge stvari su odustajali, sasvim sigurno bi na kraju prihvatili ono što mi tražimo. Ne postoji objašnjenje za to, a da ja ne govorim jako loše o ljudima sa kojima sam do juče sarađivao", rekao je Đilas gostujući jutros na TV N1.
Uz najavu da će zajedno sa strankama Srce i koalicijom Nada u Skupštini Srbije podneti ustavni zakon kojim je predviđeno pomeranje izbora za jesen, Đilas je ocenio da smatra da je to jedini način kako se može stići do fer i poštenih izbora u Srbiji.
On je zamerio i onom delu opozicije to što su odlučili da izađu na izbore 2. juna, jer su na taj način, kako je rekao, prekršili koalicioni dogovor potpisan 9. marta, kada su se obavezali da neće izlaziti na izbore do ispunjenja svojih zahteva.
Takođe, iako pozivaju na bojkot svih izbora koji su raspisani za 2. jun, članovi ove grupacije, uključujući i koaliciju Nada, koju predvodi Novi DSS, su najavili da će prepustiti svom članstvu u lokalnim zajednicama da odluče hoće li ipak izlaziti na predstojeće izbore u svojim sredinama.
Švarm: Građani su ljuti zbog ovakvog razvoja događaja u opoziciji
Podela unutar opozicije iznenadila je i urednika nedeljnika Vreme Filipa Švarma, koji u razgovoru za Glas Amerike kaže da nije verovao je da su razlike među članicama koalicije "Srbije protiv nasilja" (SPN) toliko nepremostive.
Ako je suditi po prvim komentarima na društvenim mrežama, čini se da su i građani naklonjeni opoziciji zbunjeni, ali i ljuti zbog ovakvog razvoja događaja na opozicionoj sceni. Njih, smatra Švarm, ne zanimaju ni pregovori sa Brnabić, ni sve ovo što se događa poslednjih dana i nedelja i Srbiji:
„Građane zanima rezultat, građane zanima da žive bolje, građane zanimaju promene u ovoj zemlji i ovaj rascep koalicije SPN je zapravo samo povećao pesimizam koji je bio od 17. decembra, da je tu gotovo ništa nemoguće uraditi, da je Vučič jedan master-majnd koji se uvek snalazi u svakoj situaciji. I da je opozicija žrtvovala neke svoje partikularne ciljeve, da je žrtvovala za građane“, kaže Švarm i ocenjuje da je opozicija zakasnila u mnogim stvarima – od toga da pokrene kampanju do pokretanja i mobilizacije birača:
Filip Švarm, glavni i odgovorni urednik nedeljnika "Vreme", 5. jun 2023.
„Kada su ti izbori raspisani, kada su spojeni za 2. jun, beogradski i ovi drugi, mi smo videli da opozicija kao i da nije računala na tu mogućnost. Jer ništa nisu uradili u komunikaciji sa građanima, ništa nisu uradili u smislu svoje vidljivosti – i eto imamo ovu situaciju koju imamo“.
Prema njegovom mišljenju, male su šanse da ove stranke koje su se opredelile sa bojkot izbora promene mišljenje i stanu uz svoje kolege kolege koji će izaći 2. juna na izbore. Ali da je važno da te stranke neće sprečavati svoje odbore po unutrašnjosti Srbije da nađu način da se ipak pojave pred biračima:
„Dakle, i jedna i druga strana, bez obzira na ovo principijelno neslaganje, valjda imaju osećaj da svi ti odbori koji izađu – da pobede negde gde mogu ili da ostvare najbolji mogući rezultat. I tu vidim jednu mogućnost saradnje ta dva, sad već bivša krila opozicije.“
Posle ove podele po mišljenju Švarma manje su šanse nego ranije da opozicija ostvari dobar rezultat, to jest pobedi na ponovljenim izborima u Beogradu. Ali, zato šanse za pobedu opozicije, kako smatra sagovornik Glasa Amerike, i u novim uslovima postoje u nekoliko velikih i važnih gradova u Srbiji:
„Ono što mi se čini izvesnim to je da ako ne bude daljih sukoba unutar opozicije, ako ne bude daljeg trvenja, da bi mogli sigurno osvojiti pet ili šest beogradskih opština, to sam ubeđen, da bi mogli osvojiti još neka mesta u Srbiji, da bi mogli napraviti odličan rezultat ili čak osvojiti vlast u Novom Sadu ili u Nišu, Čačku - ima tih opština kad pogledamo“.
Sada je po njegovom mišljenju najvažnije da se dva krila bivše SPN ne napadaju:
„Jer nisu oni problemi, niko u opoziciji nije problem u Srbiji. Problem u Srbiji je taj naopaki naprednjački režim. I zbog toga bih stvarno žestoko apelovao da stanu ta uzajamna prepucavanja preko društvenih mreža i na slične načine, jer ceh će platiti zajedno - i ovi koji su protiv izlaska na izbore, i ovi koji su za izlazak na izbore“, smatra Švarm.