Američki predsednik Džo Bajden u petak je zatražio od Kongresa da regulatorima odobri veća ovlašćenja za kontrolu bankarskog sektora, uključujući pravo da oduzmu novčane nadoknade direktorima propalih banaka, da im zabrane da rade u finansijama, te da lakše kazne menadžere finansijskih institucija koje su doživjele kolaps.
"Niko nije iznad zakona i jačanje odgovornosti je važan faktor odvraćanja da bi se sprečilo loše upravljanje u budućnosti. Kongres mora da deluje i nametne oštrije kazne direktorima čije je loše upravljanje doprinelo krahu njihovih banaka", naveo je Bajden u saopštenju.
Federalna korporacija za osiguranje depozita (FDIC)za sada može da oduzme kompenzacije samo direktorima u najvećim bankama, a za druge kazne je potrebno da se pokaže da su bili odgovorni za nemar ili "stalno zanemarivali" stanje banke.
Ne propustite: Bajden kaže da je bankarski sistem siguran, uprkos krahu dve bankeBajden se oglasio nakon brzog kolapsa dve banke prošle nedelje - Banke Silicijumske doline (SVB) u Kaliforniji i Signačur (Signature) u Njujorku - drugog i trećeg po veličini kraha jedne banke u američkoj istoriji.
U Beloj kući su se pozvali na izveštaje da je izvršni direktor SVB Gregori Beker prodao svoje akcije u banci u vrednosti od 3 miliona dolara uoči njenog kolapsa, i poručili da Bajden želi da FDIC ima ovlašćenje da mu oduzme taj novac.
Finansijska grupa u čijem vlasništvu je bila Banka Silicijumske doline, nad kojom su posle prošlonedeljnog kolapsa kontrolu preuzele američke regulatorne agencije, proglasila je u petak bankrotstvo.
Protiv finansijske grupe SVB, njenog izvršnog i finansijskog direktora, ove nedelje je podnijeta tužba u kojoj se tvrdi da je kompanije sakrila koliko će podizanje kamatnih stopa biti rizično po njene biznise.
Ne propustite: Pad akcija u SAD i Evropi zbog strahova od novog kraha banakaTa finansijska institucija više nije povezana sa Bankom Silicijumske doline. Banka, koja je naslijedila SVB, sada je pod jurisdikcijom Federalne korporacije za osiguranje depozita (FDIC) i nije obuhvaćena zahtjevom za bankrotstvo.
U međuvremenu, još jedna ugrožena banka - Banka prve republike - dobila je 30 milijardi dolara, što je sprečilo njen trenutni kolaps, ali i dalje postoje strahovi da to može da se desi.
Uprkos krahu već dve banke nadležni uveravaju da je sistem ipak stabilan.
Kako bi se spasila Banka prve republike, novac su joj dale veće američke banke, a u pregovorima su učestvovali i sekretarka za finansije Dženet Jelen, direktor Federalnih rezervi Džerom Pauel i direktor banke Džej Pi Morgan Džejmi Dimon.
Intervencija se dogodila nakon što je švajcarska banka "Kredit Svis" morala da pozajmi 54 milijarde dolara od centralne banke, kako bi održala likvidnost.
Intervencije država i banaka smirile su globalna finansijska tržišta u četvrtak, nakon tubrulentnog perioda. Akcije Prve banke, i ostalih banaka, su međutim ponovo pale u petak.
Analitičari napominju da, iako države žele brzo da deluju i spreče rizike, opasnost od bankarske krize nije prošla.
"Dali su novac banci Prve republike kako bi je održali privremeno, ali će ga polako izvlačiti i banka će se zatvoriti. Jelen je bila jasna da je novac građana zaštićen, ali banke možda više neće biti", kaže Matan Somasundaram iz analitičarske kuće Dip data iz Sidneja.
Your browser doesn’t support HTML5
Ima li razloga za zabrinutost o stabilnosti svetskog finansijskog sektora?
Neke od najvećih američkih banaka, poput Džej Pi Morgan, Sitigrup, Banke Amerike, Vels Fargo, Goldman Saksa i Morgan Stenlija su dale novac za spas Banke prve republike.
"Mislim da ovo nije srž globalne finansijske krize. Stroži su propisi za banke, a i likvidnost je bolja. Ali, ljudi su zabrinuti da rizik postoji i to umanjuje poverenje", kaže Karen Joritsma iz australijske finansijske organizacije RBD Kapital markets.
Za sada, vlasti veruju da je bankarski sistem otporan na veliki kolaps i da su trenutna previranja mnogo drugačija u odnosu na ona iz 2008.
Evropska centralna banka je u četvrtak povećala kamatnu stopu, uz obrazloženje da su banke u evro zoni u dobrom stanju.
Pitanje je da li će sledeće nedelje isto učiniti i američke Federalne rezerve, koje su već neko vreme postepeno podizale kamatne stope kako bi suzbile inflaciju.