Tokom svoje prve zvanične posete Sjedinjenim Državama, liderka beloruske opozicije Svetlana Tihanovskaja nada se da će podstaći Vašington da reaguje u znak podrške demokratskim aktivistima i grupama za građanska prava u njenoj zemlji.
“Pozivam SAD da budu uz nas", izjavila je u intervjuu za Glas Amerike. "Veoma je važno da kada režim uništava sve u Belorusiji, masovne medije, sve organizacije - izuzetno je važno podržati te ljude."
Po dolasku u Vašington, Tihanovskaja je održala skup sa svojim pristalicama na trgu Fridom plaza u centru američke prestonice. Zakazani su razgovori u Stejt departmentu, Beloj kući, sa članovima Kongresa kao i šeficom američke Agencije za međunarodni razvoj (USAID) Samantom Pauer.
“Želim da Belorusija ostane na dnevnom redu SAD. Moj cilj je da govorim o Belorusiji, o situaciji, o eskalaciji nasilja od strane režima."
Ne propustite: EU zabranila beloruske aviokompanije, opozicija traži od G7 da uvede sankcijeTihanovskaja je bila primorana da napusti Belorusiju sa dvoje male dece, posle brutalnog gušenja mirnih demonstracija nakon spornih izbora 9. avgusta prošle godine. Predsednik Aleksandar Lukašenko proglasio je pobedu šesti uzastopni put.
Jedno od najvažnijih pitanja za demokratsku Belorusiju - i Tihanovskaju lično - je puštanje na slobodu više od 500 političkih zarobljenika koje su vlasti uhapsile za vreme protesta. Njen suprug, Sergej, je jedan od njih.
“Jedini izlaz, jedini način da se navedu da puste zatvorenike je da se izvrši politički i ekonomski pritisak na vladu Belorusije i sigurna sam da će se to dogoditi prilično brzo", izjavila je.
Posmatrači kažu da će posetu Tihanovskaje Vašingtonu pažljivo pratiti ruski predsednik Vladimir Putin, koji želi da nastavi da vrši značajan uticaj na događaje u susednoj zemlji.
"On sigurno ne želi da vidi kako kolega autokrata, za kojeg smatra da je deo njegove sfere uticaja, gubi vlast, a takođe sigurno ne želi da se demokratije pojavljuju na ruskoj granici”, ocenjuje Džonatan Kac iz Nemačkog Maršalovog fonda - tink tenka za javnu politiku.
Ruski predsednik Vladimir Putin i beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko poziraju za vreme vožnje brodom na Crnom moru, 29. maja 2021.
Neki u američkom političkom establišmentu veruju da će postojati prilika da Lukašenko bude manje "atraktivan" ruskom kolegi.
"Odnosi Rusije i Belorusije nisu tekli glatko neko vreme", primećuje američki senator Ben Kardin, demokrata iz Merilenda.
Članovi Kongresa veruju da bi pojačani politički i ekonomski pritisak mogao da oslabi Lukašenka i učini da podrška bude preskupa čak i za saveznike kao što je Putin.
“Dakle, ono što treba da se promeni je da Lukašenko mora da plati veću cenu. To znači - pojačati sankcije", kaže Kardin.
SAD, Evropska unija i druge zemlje uvele su sankcije režimu Belorusije krajem juna, ali je prošle nedelje novi talas proizvoljnih hapšenja pogodio građansko društvo i medijske organizacije u zemlji.
“Pretpostavljam da će režim pustiti političke zatvorenike kada budu osećali politički i ekonomski pritisak", rekla je Tihanovskaja. "Mesecima pokušavamo da apelujemo na režim na diplomatskom nivou, kroz različite organizacije i solidarnost celog sveta, ali režim ne želi da nas čuje. Jedini izlaz, jedini način da se oslobode zatvorenici je kroz vršenje političkog i ekonomskog pritiska na režim", ponovila je vođa opozicije Belorusije.