Burna rasprava zbog grafita o povratku vojske na Kosovo

Jedan od grafita o povratku vojske na Kosovo ispisan na zidu zgrade Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju (Foto: Medija centar Beograd)

Konferencija udruženja "Krokodil" o sve većem broju grafita "Kad se vojska na Kosovo vrati" koji se pojavljuju širom Srbije ostaće ipak upamćena po burnoj raspravi, koja je u vezi sa tom temom vođena u četvrtak u beogradskom Medija centru.

Osim spornog grafita, isplivale su i teme patriotizma, novca i plaćanja, sluga režima, a sve počelo pitanjima koje je tokom skupa postavio Dimitrije Mitić iz Nove demokratske stranke Srbije (NDSS).

Ne propustite: Fridom haus: U Srbiji dramatičan pad sloboda, demokratija u svetu na prekretnici

Pozivajući se na ustav Srbije prema kojem je Kosovo deo Srbije, on je pitao šta kome smetaju grafiti o povratku vojske na Kosovo, kao i zašto nikome nisu smetali grafiti OVK koji su, prema njegovim rečima, osvanuli tokom prošlogodišnjeg festivala “Mirdita, dobar dan” u Beogradu.

Uz pomalo nadvikivanja sa obe strane, učesnici konferencije prvo nisu hteli da odgovore na ova pitanja, koja su - prema njihovom mišljenju - izvan teme, ali je predstavnica Krokodila Milena Berić odgovorila da i ona ima svoje mišljenje, ali da ne izlazi na ulicu, ne traži finansijere za ispisivanje 57 ogromnih grafita, niti želi da na takav način plasira svoje stavove:

Ja ne izađem i vama ne plasiram poruke koje ja imam, ja ih ostavljam za svoju kuću, a javni prostor je naš zajednički prostor i mi možemo i treba da zagovaramo promene koje želimo na lokalnom nivou, ali ne na način nametanja i nasilja”, rekla je Berić.

Ona je ukazala i na “tradicionalnu saradnju navijačkih grupa sa državom” – prema njenim rečima - sporni grafit crtaju članovi navijačke grupe "Delije" i tako se ponovo artikuliše tema Kosova za prikupljanje glasova birača sa svih strana.

Sofija Todorović iz Inicijative mladih za ljudska prava rekla je da kao pravnica dobro poznaje Ustav i da je veruje da bi već bila uhapšena da ga krši.

Konferencija udruženja Krokodil o grafitima o povrataku srpske vojske na Kosovo (foto: Medija centar Beograd)

Govoreći o prošlogodišnjoj Mirditi, ona je rekla da su upravo predstavljali priču "Udruženja srpskih žrtava sa Kosova i Metohije", a da su u to isto vreme ljudi slični članovima NDSS-a, koji su došli na ovu konferenciju za medije, stajali tada sa vrlo opskurnim transparentima, urlali, vikali i uvredili ih sve zajedno.

“Ovo su ljudi koji trče izbornu trku i došli su da skupljaju političke poene”, dodala je Todorović.

Ne propustite: U Beogradu napadnuta mirovna aktivistkinja Aida Ćorović

Mitić je poručio iz publike da će na svaki obrisani grafit “Kad se vojska na Kosovo vrati” biti ispisano deset novih i grupa oko njega je napustila konferenciju, na šta je pisac Vladimir Arsenijević kratko rekao:

“Bednici!”

Odgovorajući na prethodna, ali i na pitanje Vesne Veizović iz Vaseljenske TV o tome zašto njima smetaju grafiti o povratku vojske na Kosovo i kako to da udruženje "Krokodil" finansiraju isti oni koji finansiraju i nezavisno Kosovo, Arsenijević je rekao da jako dobro zna da je za iscrtavanje velikih grafita o povratku vojske na Kosovo potrebno boje u vrednosti 700 do hiljadu evra po svakom grafitu:

Pomnožite to sa brojem 54, i onda se zapitajte ko finansira tu aktivnost. Da ostavimo na stranu činjenicu da huligani, ozvaničeni huligani, koji sami sebe takvima smatraju, potpuno slobodno divljaju po našim gradovima, ispisuju te ogromne parole na zgradama gde ljudi žive, na javnim institucijama, školama, ne poštujući elementarna pravila ponašanja. Ako se jako pitate za modele finansiranja, zapitajte se ko, čime i kako finansira tu akciju. Eto ko je verni sluga naših državnih organa i ko radi za njega”, rekao je Arsenijević i dodao da su oni koji su crtali Ratka Mladića na fasadama danas njegov lik zamenili tom parolom o povratku vojske na Kosovo.

Ne propustite: Festival Mirdita otvoren u Beogradu uz proteste desničara

Predstavnici NDSS-a su pre napuštanja konferencije postavili i pravno pitanje da li se nelegalni grafiti i murali mogu uklanjati na nelegalan način, na šta je odgovorio advokat i bivši zamenik zaštitnika građana Miloš Janković rekavši da je to veoma zanimljivo pitanje i da pokazuje kako država smatra da je uklanjanje spornih grafita o povratku vojske na Kosovo nezakonito:

Ne propustite: Slučaj murala Ratka Mladića: Srbija i dalje zarobljena u devedesetim

Međutim, država ni jednim svojim aktom nije rekla da je bilo nezakonito prethodno ispisivanje tog natpisa, što je distributivna pravda koja je nedozvoljena. Jedni se ne kažnjavaju, drugi se kažnjavaju za isto činjenje. Ovi koji nisu progonjeni – nisu progonjeni jer rade stvari koje odgovaraju aktuelnoj vlasti, a drugi to ne rade”, rekao je Janković.

U prvom delu konferencije učesnici su govorili o porastu atmosfere nasilja u Srbiji i kako je rekla Milena Berić događa se veliki porast govora mržnje u trenutku kada posle dve velike tragedije u Srbiji to najmanje sme da se dešava:

Sa druge strane vidimo nultu reakciju države, odnosno vidimo upravo generisanje i podsticanje atmosfere nasilja. Ne želimo da ponovo ovaka situacija eskalira na način koji će ponovo blokirati emotivno sve naše građane i celu državu i zato smo se danas okupili da pričamo o tome”.

Ona je podsetila i na akciju čišćenja parka kod Mitićeve rupe u februaru, kada su zbog krečenja grafita belim krečom dobili više od 25 prekršajnih prijava, dok autori grafita nisu sankcionisani.

Sofija Todorović je ocenila da je atmosfera u kojoj žive i rade aktivisti loša i da se ne vidi da situacija ide u smeru zaštite branitelja prava, dok je - prema mišljenju Vladimira Arsenijevića, sporno to što je ilegalno grafit oslikan na zidu javne površine i što je okrenut ka igralištu namenjenom najmlađoj deci.

Ne propustite: Masovna ubistva otvaraju pitanje suočavanja sa ratnom prošlošću

Zidovi Srbije nisu platforma za divljanje i ispisivanje bilo kakvih ideoloških poruka sa bilo koje strane", rekao je Arsenijević, a Milan Filipović iz YUCOM-a je izneo stav da je potrebno razviti pravni okvir kojim se reguliše crtanje grafita, kao i da treba osigurati da poruke iz grafita odgovaraju estetski i vrednosno srpskom društvu.