Vlast i opozicija Srbije, su uz posredstvo nevladinog sektora, održali sastanak čija su tema bili izborni uslovi. Tokom susreta čiji su domaćini bili beogradski Fakultet političkih nauka i Fond za otvoreno društvo - vlast su predstavljali Nebojša Stefanović, ministar policije i visoki funkcioner vladajuće Srpske napredne stranke, kao i njeni poslanici Vladimir Orlić i Vladimir Đukanović.
Iz redova opozije prisustvovali su mu Dragan Đilas, lider Stranke slobode i pravde, iz Demokratske stranke su Zoran Lutovac i Nebojša Zelenović, predsednik Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini Tomislav Žigmanov, kao i potpredsednik Narodne stranke Miroslav Aleksić i poslanica Marinika Tepić.
Ne propustite: SNS na 53 odsto, cenzus prelaze SZS, SPS, SRS i PSGNa sastanku su prisutni bili predstavnici nevladinih organizacija - predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonja Liht i Milan Antonijević iz Fonda za otvoreno društvo, kao i Bojan Klačar iz CeSID-a i predstavnici Crte.
Skup su otvorili predstavnici nevladinih organizacija koje se bave izborima, pre svih CRTA i Cesid, početnim napomenama i stručnom analizom stanja i izbornog zakonodavstva.
Kako je za Glas Amerike izjavio dekan Fakulteta političkih nauka Dragan Simić, do sastanka je došlo na inicijativu Fonda za otvoreno društvo i FPN-a, a ideja je da se održi niz okruglih stolova o izbornim uslovima za predstojeće izbore iduće godine.
"Prihvatili smo sa velikim zadovoljstvo da tako nešto zajednički organizujemo, imajući u vidu da je zaista krajnje vreme da se uspostavi dijalog u društvu zbog stanja u kome živimo i koje zahteva da se neke teme otvore i izoštre, da se dođe do nekog sporazuma i dogovora", izjavio je Simić i dodao da su svi pozvani došli na sastanak.
Ne propustite: Palmer: Beograd i Priština da se vrate pregovorima pre izbora u SrbijiModeratori sastanka su bili Simić i Milan Antonijević iz Fonda za otvoreno društvo, koji je za Glas Amerike kratko izjavio da je zadovoljan sastankom, je bio konstruktivan i da je dogovorena dalja dinamika sastanaka.
"Dogovor je bio da se razgovara po "chatham house" pravilima, to jest da se barem u ovoj početnoj fazi, dok se dodiruju osetljiva pitanja oko kojih postoji velika nesaglasnost, ne pozivaju mediji kako bi se razgovaralo otvorenije", ističe Dragan Simić.
Zaista, na poziv Glasa Amerike lider Demokratske stranke Zoran Lutovac je posle sastanka odbio da da izjavu, rekavši da su takva ustanovljena pravila i da ne želi da ih narušava.
"Inicijalni korak u pravcu dijaloga je napravljen. Ovo je više nego neophodan korak", dodaje dekan FPN izražavajući blagi optimizam da se nešto može postići ovim razgovorom.
Povodom najave o organizaciji serije okruglih stolova Fakulteta političkih nauka i Fonda za otvoreno društvo opoziciona organizacija #1od5miliona poručila je da bez ispunjenja sve 42 preporuke stručne komisije nema slobodnih izbora.
“Nećemo šargarepe, hoćemo ispunjenje zahteva u protivnom pozivamo na aktivan bojkot”, navodi se u njihovom saopštenju.
“#1od5miliona podržava dijalog kao ključ demokratskog sistema, koji mora biti otvoren za čitavo društvo. Dijalog o izborima tiče se svih građana Srbije koji biraju političke opcije pod određenim izbornim uslovima , a ne samo političkih opcija koji učestvuju u izbornoj trci”, saopštava taj pokret oko koga su poslednjih sedam meseci, širom Srbije, okupljeni građani u protestu.
Ne propustite: 34. protest "Jedan od pet miliona": Učešće na izborima samo ako budu ferBojkot ne odgovara nikome
Novinari i politički analitičari sa kojima je razgovarao Glas Amerike pozdravljaju otvaranje dijaloga vlasti i opozicije, složni u oceni da bojkot ne odgovara nikome, da ne donosi ništa, kao i da je verovatno Evropska unija kumovala današnjem susretu.
"Čak i najtvrđi zagovornici bojkota u opoziciji su govorili da je to mnogo više sredstvo, a nipošto cilj. S druge strane, sve i da Vučić uspe da izvede dovoljan broj birača u slučaju bojkota opozicije, biće suočen sa onim da zapravo vlada nameštenim izborima koji su nepošteni i nefer i da se zapravo održava autokratskim metodama, kao jedan od poslednjih diktatora u Evropi", rekao je Filip Švarm, glavni urednik nedeljnika Vreme.
On smatra da je to kod Vučića izazvalo "jedan od najvećih strahova" da će, kada se reši kosovski problem i kad se potpiše pravno obavezujući sporazum, "od faktora mira i stabilnosti, kao nekad Slobodan Milošević, postati ona vrsta evropske parije sa kim niko nema previše posla ako baš ne mora".
"I upravo taj posao koji čeka Srbiju i Kosovo je najverovatnije doprineo do pritiska EU da se pokuša naći nekakav modus vivendi između vlasti i opozicije u Srbiji, jer da su izbori u Srbiji neregularni je poznata činjenica i u Srbiji i u svetu. To je doprinelo održavanju ovog susreta", zaključuje Švarm.
Jakša Šćekić, dugogodišnji novinar i analitičar takođe podseća da u Srbiji nikad nisu bili idealni uslovi i da bi 2000. godine, da je opozicija bojkotovala decembarske izbore, Milošević ostao na vlasti.
"Sa druge strane, Zapad ne razume šta znači bojkot izbora. Vučić je za njih - znam da će se mnogi iznenaditi - 'mejn strim' političar, što Milošević nije bio. I pošto je Vučić sve samo ne glup, razumeo je da mora da razgovara sa opozicijom i da obezbedi minimum uslova", kaže Šćekić.
On ocenjuje da se Vučić za razliku od opozicije "koja nema ni jedan zajednički imenitelj" obraća svojim biračima i da neopredeljene privlači otvaranjem radnih mesta, ali istovremeno pita šta će, ako se sastanci nastave, raditi provladini tabloidi.
"Taj jezik mržnje će morati da nestane", zaključuje on.