Berluskoni odustao od kandidature za predsednika

ARHIVA - Bivši premijer Italije Silvio Berluskoni razgovara sa novinanrima po izlasku iz bolnice San Rafaele u Milanu, gde je lečen od blage upale pluća posle infekcije koronavirusom, 14. septembra 2020.

Bivši premijer Italije Silvio Berluskoni odlučio je da se ne kandiduje za predsednika, saopšteno je u subotu. Tako je otklonjena prepreka stranačkim pregovorima uoči glasanja u parlamentu koje počinje 24. januara.

Smatra se da će nominaciju najverovatnije dobiti premijer Mario Dragi ali je još nejasno da li će veliki broj stranaka koje podržavaju njegovu koaliciju podržati i njegovu kandidaturu, iz straha da bi njegov odlazak sa mesta premijera mogao da pokrene prevremene opšte izbore.

Berluskoni je izjavio da želi da bivši predsednik Evropske centralne banke ostane na čelu vlade do isteka njenog mandata 2023.

"Odlučio sam da načinim novi korak na putu ka nacionalnoj odgovornosti, tražeći od onih koji su to predložili da povuku predlog da budem predsednik republike," izjavio je Berluskoni.

Koalicija desnog centra je pozvala Berluskonija da se kandiduje za predsednika ali je njegova kandidatura imala male šanse za uspeh, zbog teškoće da se obezbedi široka podrška tradicionalno potrebna među više od 1.000 članova skupštine i regionalnih delegata koji učestvuju u procesu.

Ne propustite: Novi premijer Italije Dragi preuzima dužnost suočavajući se sa teškim izazovima

Berluskoni je kontroverzna ličnost u Italiji a koalicija levog centra je odbila da ga podrži.

Privremeno mu je zabranjeno da zauzima javni položaj nakon što je 2013. osuđen za izbegavanje plaćanja poreza, a i dalje mu se sudi u najnovijoj instanci otpužnice za podmićivanje svedoka u slučaju maloletnih prostitku, koji se odnosi na njegove ozloglašene seks žurke pre više od 10 godina.

Italijanski predsednik ima brojne ceremonijalne dužnosti ali je odgovoran i za rešavanje političkih kriza, zbog čega je to ključna uloga u zemlji gde vlade u proseku prežive samo godinu dana.

Pobedniku tajnog parlamentarnog glasanja potrebna je dvotrećinska većina u prva tri kruga glasanja. Posle toga je dovoljna apsolutna većina.

Ni partije desnog centra ni partije levog centra nemaju dovoljno glasova da nametnu kandidata iz svoje grupe, što znači da je potreban kompromis da bi se izbegla duža blokada.

"Sarađivaćemo sa liderima desnog centra da bismo se dogovorili o kandidatu koji može da dobije širi konsenzus u parlamentu", navodi se u Berluskonijevom saopštenju.

Berluskonijevi desničarski saveznici Liga Matea Salvinija i Italijanska braća, saopštili su da poštuju njegovu odluku.