Iako već četiri-pet godina srpske vlasti obećavaju Evropi da će doneti novi akcioni plan o politici prema manjinama, tog plana i dalje nema a napredak nije zadovoljavajući. Vreme ističe i mora se pristupiti strukturalnim promenama kada je status manjina u pitanju, ukoliko se želi podrška za članstvo u Evropskoj uniji, rekao je Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose na okruglom stolu u Beogradu.
"Prvo je pravilo - šta može da se progura sa predstavnicima manjina, stranaka i nevladinim organizacijama pre ulaska u EU, to se progura; šta ne prođe do tada, nikad neće proći", rekao je Janjić na okruglom stolu "Unapređenje normativnog okvira integrativne manjinske politike". On je podsetio da su primedbe na postojeća rešenja do sada dolazile mahom od susednih zemalja koje nisu želele da zaista blokiraju put srbije ka EU, ali da sada to postaje i stav Nemačke.
"To je za nas prilika", rekao je Janjić i naglasio da bi nekoliko principa trebalo propisati ustavom zemlje, da bi ustavnim zakonom trebalo postaviti detaljni okvir, te da bi se oblast dalje uređivala zakonima. Ustav, prema Janjićevoj oceni, svakako mora da se menja - kako zbog rešavanja kosovoskog pitanja, kakvo god ono bilo, tako i zbog uvođenja "evropske klauzule" u ustav.
"To podrazmeva giljotinu normi, dobija se struktura i normalna arhitektura pravnog poretka u kojoj se kreće od ustavnih rešenja", rekao je on i dodao da je loša strana takvog rešavanja problema to što "političari beže od toga", a društvo "ne može da se menja na parče" kako to čini aktuelna vlast.
Eva Vukašinović iz Foruma za etničke odnose, koja je radila analizu aktuelnog zakonodavstva, rekla je da u postojećim zakonskim rešenjima pojam nacionalnih manjina nije dovoljno definisan. "Pripadnost manjini potpuno je slobodna, pa ne možete sprečiti ni zloupotrebu afirmativnih mera", rekla je Vukašinović.
Najnovije izmene i dopune zakona nisu odgovorile na probleme koji su tokom godina primećeni u praksi, rekla je ona, a došlo je i do smanjenja zagarantovanih prava manjina - što je ipak nešto o čemu bi trebalo da se izjasni Ustavni sud Srbije, naglasila je.
Nekadašnja poverenica za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić govorila je o jazu između normativnih rešenja i njihovog sprovođenja. Ispričala je iskustvo Turske koja je u potpunosti prepisala i usvojila Građanski zakon iz Švajcarske, ali je rezultat primene bio sasvim drugačiji.
Prema njenoj oceni, zabrinjavajuće je što se ideja jednakosti kod najvećeg broja građana svodi na formalnu jednakost, odnosno na zabranu neposredne diskriminacije i na praksu da se "jednako postupa prema svim ljudima", te da se očekuje da će tako ljudi biti jednaki u pravima.
Međutim, ta formalna jednakost daleko je od realne, pune i efektivne jednakosti, te je zbog toga neophodno uvesti ustavni princip jednakih mogućnosti, jer ista se prava ne mogu ostvarivati u nejednakim okolnostima, rekla je Petrušić i objasnila da je diskriminacija ishod i jednakog postupanja prema nejednakima, kao i da suštinska jednakost znači uvažavanje razlika i nejednakih položaja.
Ona je podsetila i na poražavajuće rezultate istraživanja, prema kojima najveća odbojnost među građanima Srbije postoji spram Albanaca, Hrvata, Bošnjaka i roma.
"Više od polovine ispitanih ih ne bi želelo u porodici. Polovina ne bi želela Albanca za vaspitača svoje dece, dok četvrina ne može da zamisli Roma na tom mestu", rekla je Petrišić i dodala da je situacija sa stavovima mladih takođe zabrinajajuća.