Predsednik Džo Bajden u petak je objavio prvu predsedničku proklamaciju o Danu starosedelaca, i tako pružio do sada najveću podršku inicijativama da se federalni praznik u čast Kristofera Kolumba preusmeri na odavanje počasti američkim starosedeocima - Indijancima.
Dan će se slaviti 11. oktobra, zajedno sa Kolumbovim danom, što je praznik koji je uveo Kongres. Iako američki starosedeoci godinama vode kampanju za uvođenje lokalnih i nacionalnih dana kojima bi se odalo priznanje starosedeocima Amerike, Bajdenovo saopštenje je, po svemu sudeći, mnoge iznenadilo.
"Ovo je potpuno neočekivano, iako se o tome dugo pričalo i dugo smo to želeli", kaže Hilari Kempenik, umetnica iz plemena američkih Indijanaca u rezervatu Turtle Mountain (Kornjačina planina) u Severnoj Dakoti.
2019. godine, ona i drugi članovi plemena uspešno su vodili kampanju da njen grad Grend Forks u Severnoj Dakoti Kolumbov dan zameni praznikom u čast američkih starosedelaca.
"Oduševljena sam", kaže Kempenik, koja je jedva čekala da saopšti vest svojoj ćerki, učenici osmog razreda, koja je odrasla raspravljajući se sa svojim nastavnicima kada bi se učilo o Kolumbu.
Ne propustite: Bajden vraća stare granice u tri prirodna rezervata, koja je Tramp smanjio"Generacijama, federalna politika je sistematski pokušavala da asimiluje i raseli američke starosedeoce i iskoreni njihovu kulturu", napisao je Bajden u proklamaciji Dana američkih starosedelaca. "Danas, odajemo počast istrajnosti i snazi starosedelaca kao i nemerljivo pozitivnom uticaju koji su imali na svaki aspekt američkog društva."
U odvojenoj proklamaciji povodom Kolumbovog dana, Bajden je hvalio ulogu i doprinos američkih Italijana društvu, ali je pomenuo i nasilje i štetu koju su Kolumbo i drugi istraživači u to vreme naneli Severnoj i Južnoj Americi.
Kročivši na tle današnjih Bahama, 12. oktobra 1492. godine, Kristofer Kolumbo, Italijan, bio je prvi u talasu evropskih istraživača koji su doveli do desetkovanja starosedelačkog stanovništva američkog kontinenta, u potrazi za zlatom i drugim bogatstvom, kao i robovima.
"Danas, takođe priznajemo bolnu istoriju nedela i zverstava koje su mnogi evropski istraživači doneli plemenskim nacijama i starosedelačkim zajednicama", napisao je Bajden.
"Veličinu naše nacije pokazujemo i time što ne pokušavamo da sakrijemo te sramne epizode naše prošlosti, time što se suočavamo sa njima pošteno, iznosimo ih na videlo, i činimo sve što možemo da ih razmotrimo."
Sekretarka za štampu Bele kuće Džen Psaki rekla je da Bajden "snažno veruje" u uvođenje Dana američkih starosedelaca. Na pitanje da li će Bajden pokušati da ukine obeležavanje Kolumbovog dana kao federalnog praznika, odgovorila je da u ovom trenutku "to ne može da predvidi."
Džon Ekohok, izvršni direktor Fonda za prava američkih Indijanaca, ocenio je da predsednikova odluka da prizna Dan američkih starosedelaca predstavlja važan korak.
"Veliike promene nastaju posle svakog malog koraka, i nadamo se da ova administracija namerava da načini pozitivne korake ka boljoj budućnosti za sve svoje građane", rekao je Ekohok.
Bajdenovo priznanje patnji koje su pretrpeli američki starosedeoci takođe označava raskid sa odlučnom odbranom "neustrašivih heroja", kako je republikanski predsednik Donald Tramp opisao Kolumba u svojoj proklamaciji na taj praznik 2020. godine.
"Nažalost, proteklih godina, radikalni aktivisti pokušavaju da podriju nasleđe Kristofera Kolumba", rekao je tada Tramp.