Srbija je dočekala Svetski dan borbe protiv side sa 74 novootkrivene zaražene osobe HIV-om u prvih šest meseci ove godine. Broj će biti mnogo veći, pošto je država, povodom 1. decembra, dana borbe protiv side, organizovala testiranja u 26 gradova. Prošle godine u Srbiji je registrovano 178 osoba zaraženih HIV-om, što je najveći broj u poslednjih 25 godina. Kako izgleda živeti u Srbiji sa HIV-om?
Sagovornik Glasa Amerike, koji je insistirao na anonimnosti i koga ćemo u ovoj priči zvati Saša, ustanovio je da je HIV pozitivan pre tačno devet godina, tokom rutinske kontrole kojoj se podvrgnuo pošto se prethodno dugo rizično ponašao.
Rezultat je stigao iste večeri.
"Naravno, bio sam uplašen, uništen… Razmišljao sam da li mogu sada kući, da li postoji opasnost da zarazim majku, šta sad to dalje znači", priča Saša.
Međutim, imao je sreću da sam oko sebe imao dobre prijatelje, šefa na poslu za mnogo razumevanja za izostanke koje je u početku morao da pravi zbog daljih pregleda, a najviše mu je pomogla poznanica sa interneta za koju se ispostavilo da je imunolog. Sve to zajedno pomoglo mu je da već posle nedelju dana stabilizuje svoju krizu i krene normalno dalje sa životom.
"U početku sam hteo to da sakrijem od majke, koja je i sama teško bolesna, međutim našla mi je nalaze i pobesnela, pa je tu bilo uveravanja da neću umreti odmah sutra, jer još tada, pre devet godina, sa mojim tadašnjim stanjem i lekovima koji su postojali na tržištu mi je rečeno da mogu da živim minimum 25 godina".
U to vreme je u čitavoj Evropi važio pristup da se lekovi dobijaju tek kada broj odbrambednih ćelija koje napada HIV padne ispod određenog nivoa. Tada se smatralo da je osoba zaražena sidom i tek tada bi se kretalo u lečenje lekovima. Ako se situacija posle lečenja opet pobošlja iznad zadate granice, ponovo se računa da osoba nema sidu i prestaje se sa lečenjem, priča Saša.
"Američki sistem je, pak, bio ‚što pre lekovi‘ i ako se padne jednom ispod zadatog nivoa, računa se da osoba ima sidu i to se više ne menja, sve i ako se stanje popravi", nastavlja on.
Saša do danas nikad nije bio na terapiji. U Srbiji se količina virusa u krvi meri tek kada se pređe na lekove, ali je on "uspeo da ih natera" da to urade i pre toga. Saša tvrdi da je atipičan i da spada među 3-5 odsto ljudi koji nemaju nikakvu, ili imaju sporu progresiju bolesti.
Stav medicine se dosta promenio poslednjih 10 godina i prihvaćeno je američko stajalište da se što pre treba krenuti sa lečenjem. Saša zato uskoro kreće sa terapijom, a lekove će finansirati država.
"To je kod nas dobro rešeno. Čak ne moraš ni da si zaposlen, niti da uzimaš zdravstvenu knjižicu kao nezaposlen, već se terapija dobija na osnovu dijagnoze. Jedino što ne valja je što se ranije jedanput išlo na komisiju i donosila se samo potvrda da si redovan na pregledima, a sada se sa promenom vlasti promenilo i to, pa se mora svake godine na komisiju. To je uvedeno zbog izlečivih bolesti, ali je nejasno zašto važi i za neizlečive. To je malo poniženje za nas, ali naš sistem je i dalje dobar", kaže Saša.
Saša spada među one zaražene HIV-om koji ništa nisu morali gotovo da menjaju što se kvaliteta života tiče. Počeo je aktivno i da trenira, rekao je treneru da je HIV pozitivan, koji ga je zatim pozvao da ipak trenira odvojeno od grupe. "Moja lekarka je rekla da nisam morao ni toliko da mu kaže, pa sam od nje čak dobio napismeno da nikoga ne mogu da ugrozim trenirajući".
Saša priča da ni među svojim prijateljima nije nailazio u probleme u odnosima. U porodici takođe. "Brat se čak ljutio što mu nisam rekao. Ima bebu i nema nikakvih problema da ja bebu uzmem igram se sa njom, ili je ljubim", kaže Saša za Glas Amerike.
U Srbiji oko 2.000 zaraženih, 33 odsto ne zna da je zaraženo, država daje milijardu za lekove
Među novootkrivenim pacijentima zaraženih HIV-om u Srbiji tokom ove, ali i prethodne godine, najviše je onih koji su imali analni seksualni odnos bez kondoma, zatim injektirajućih korisnika droge, ali i osoba koje se tetoviraju i stavljaju pirsing u studijima gde se ne radi sterilnim priborom.
Lekari kažu da broj novoregistrovanih ne znači da je infekcija u drastičnom porastu, već su organizovane brojne akčije testiranja na HIV na koje se odazvalo dosta ljudi, a najaviše novootkrivenih bilo je u kampanjama organizovanim novembru i decembru.
Prvi zaraženi HIV-om u Srbiji je registrovan 1985. godine i od tada do danas u Srbiji otkriveno 3.389 osoba inficiranih HIV-om, a od side je umrlo 1.194 osobe.
Državni sekretar ministarstva zdravlja Berislav Vekić nedavno je rekao da se svake godine HIV infekcija otkriva kod mladih ljudi, a najviše u starosnoj dobi od 20 do 49 godina.
On je rekao da se zaraženi u Srbiji leče o trošku RFZO, da im je na raspolaganju 18 antiretrovirusnih lekova i četiri leka novije generacije za one pacijente koji su rezistentni, te da je za te namene tokom prošle godine samo za terapiju inficiranih izdvojeno gotovo milijardu dinara - 935.602.625 dinara.
Zaraženima jeste na raspolaganju najsavremenija terapija, ali problem predstavlja praćenje efekata terapije, jer vrlo često nedostaju reagensi.
Diskriminacija je još uvek izražena, posebno u ustanovama zdravstvene i socijalne zaštite.
VD direktora Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", Verica Jovanović, rekla je na skupu povodom 1. decembra da je broj inficiranih HIV-om u porastu ne samo kod nas, nego i u svetu, ali Srbija se ne smatra zemljama koje su visoko na toj listi.
Ipak, savetovanje i prevencija su potrebni. Zakonodavna regulativa Srbije je unapređena, a u nju su uključeni i prevencija i besplatno savetovanje, rekla je.
U Srbiji, navela je Jovanović, prema dostupnim podacima živi više nešto više od 2.000 osoba inficiranih HIV virusom, a procenjuje se da 33 posto osoba ne zna da je inficirano, te se stoga na otkrivanju toga treba raditi.
"Ukoliko se pravovremeno otkrije i uključi terapija, ovo je hronična bolest sa kojom se može dugo i bez posledica živeti", poručila je ona.
Pomoćnica ministra zdravlja Vesna Knjeginjić rekla da je sprovođenje projekata preventive jako bitno, i da je ono podržano u novom zakonu o javnom zdravlju.
Ona je rekla i da će Ministarstvo zdravlja zalagati da se zdravstveno vaspitanje uvede u škole kao obavezno jer se tako razvija svest mladih da se odgovorno ponašaju prema svom zdravlju i životu.
Dr Žofija Bastaji ispred Svetske zdravstvene organizacije (SZO) je kazala da se u Evropi broj ljudi pozitivnih na HIV virus povećao za sedam procenata, što znači da u Evropi trenutno ima dva miliona "pozitivnih" ljudi, te da je broj i dalje u porastu.
Zbog toga, rekla je ona, treba podići nivo svesti koliko su prevencija i testiranje važni.
SZO je izdala novu strategiju koja se sprovodi do 2030, rekla je Bastaji, a njeni ciljevi između ostalog su da 90 odsto ljudi koji su inficirani znaju za to, i da imaju pristup lečenju.
Neki od podataka Insituta za javno zdravlje Batut pokazuju da od 124 novootkrivene osobe ingicirane HIVom, 56 njih je iz Beograda, 29 iz Vojvodine, a preostala trećina iz ostalih delova Srbije. Registrovano 11 puta više muškaraca nego žena.
Većina novootkrivenih HIV pozitivnih je uzrasta između 20 i 49, njih 82 odsto.