Šest zemalja bivšeg sovjetskog bloka prisutvovaće samitu istočnog partnerstva Evropske unije koji danas počinje u glavnom gradu Letonije Rigi. Skup se održava u vreme velike zategnutosti na relaciji između Evropske unije i Rusije povodom konflikta u Ukrajini i onoga što bi on mogao da znači za budućnost tog celog regiona.
U šumama zapadne Ukrajine, pripadnike nacionalne garde obučavaju vojnici iz američke 173. vazduhoplovne brigade. Cilj obuke je suprotstavljanje separatistima u istočnoj Ukrajini, koje podržava Rusija.
Taj tinjajući konflikt je razlog za održavanje samita istočnog partnerstva Evropske unije. Lideri Ukrajine, Gruzije, Belorusije, Moldavije, Jermenije i Azerbejdžana pridružiće se u Rigi svojim kolegama iz zemalja Evropske unije. Ideja ja da dvodnevni sastanak bude korak na putu izgradnje odnosa sa državama bivšeg sovjetskog bloka, smatra analitičarka Orisija Lucevič.
“Suočavamo se sa novim shvatanjima Evrope i njenog susedstva i šta ono predstavlja. Mislim da je Evropska unija uspela da postigne veoma ujedinjenu poziciju u tome da zemlje imaju pravo da same donesu odluku o svojoj budućnosti”.
Na poslednjem samitu istočnog partnerstva, u novembru 2013. tadašnji ukrajinski predsednik Viktor Janukovič napravio je veliki zaokret i - pod pritiskom Rusije - u poslednjem trenutku odlučio da ne potpiše sporazum sa Evropskom unijom.
Njegova odluka navela je proevropske demonstrante da izađu na ulice, i na kraju ga svrgnu s vlasti. Usledila je ruska aneksija Krima.
Akcije Moskve približile su bivše sovjetske republike Briselu, kaže Kadri Lik iz Evropskog saveta za spoljnu politiku.
“Sve zemlje pokušavaju da imaju veći kontakt sa Evropskom unijom nego ranije, čak i one koje su u prošlosti jasno koristile tu evropsku vezu da bi izbalansirale ruski uticaj. Tu posebno izdvajam Azerbejdžan i Belorusiju. One se sada plaše šta bi Rusija mogla da uradi”.
Baš kao Ukrajina i Moldavija, i Gruzija je potpisala sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom. Njen predsednik Giorgi Margvelašvili kaže da Evropa ne sme da dozvoli da je zaplaše ruski zahtevi.
“Ideja da Rusija na neki način legitimno smatra da je nastavak evropskog izbora Gruzije pretnja za nju i da Evropljani sada treba da misle o tome... to je potpuni apsurd. Apurd, kojem se mora suprotstaviti pozitivnom evropskom agendom”.
Međutim, uprkos nizu sastanaka na visokom nivou između Evropske unije i njenih istočnih suseda, ta agenda ostaje nejasna – i puno članstvo u Evropskoj uniji nije u ponudi, kaže Kadri Lik.
“Možete da dobijete pristup tržištu, bezvizni režim, ali da li ćete imati mogućnost da postanete član Evropske unije? To pitanje i dalje nema odgovor”.
Dok se trudi da pruži ruku bivšim sovjetskim republikama, Evropska unija takođe pokušava da umanji tenzije u odnosima sa Rusijom.
“Istovremeno, Evropa mora da donese odluku kako želi da gradi svoje odnose sa Moskvom, da li će to biti suzbijanje pretnje, konfrontacija ili partnerstvo”, zaključuje analitičarka "Četam hausa" Orisija Lucevič.
Predsednik Ukrajine Petro Porošenko već je najavio da želi da se prijavi za članstvo u Evropskoj uniji do 2020. Analitičari kažu da Brisel možda nije spreman da izađe u susret njegovim ambicijama.