Američki državni sekretar Entoni Blinken pristao je da sledeće nedelje svedoči pred kongresnim odborom koji istražuje haotično vojno povlačenje iz Avganistana na završetku dvadesetogodišnjeg rata - najdužeg u američkoj istoriji.
Opozicioni, republikanski članovi kongresa kao i neke demokratske kolege predsednika Džoa Bajdena kritikovali su njegovo rukovođenje povlačenjem vojnika, američkih civila i hiljada Avganistanaca koji su radili za američke snage kao prevodioci i savetnici tokom rata.
Kritike su se posebno pojačale nakon što je 13 američkih vojnika poginulo u samoubilačkom bombaškom napadu na aerodromu u Kabulu u poslednjim danima povlačenja. Islamska država - Korasan, avganistanski ogranak terorističke grupe koja operiše na Bliskom istoku, preuzela je odgovornost za napad.
Ne propustite: Koliko će povlačenje iz Avganistana politički naštetiti Bajdenu?Blinken je pristao da svedoči pred senatskim Odborom za spoljnopolitičke odnose u utorak 14. septembra, iako će i drugi kongresni odbori verovatno voditi svoje istrage o povlačenju.
Formalno povlačenje okončano je pre više od sedam dana, ali je oko 100 Amerikanaca i dalje u Avganistanu, a američki zvaničnici obećali su da će im pomoći da se evakuišu ako žele da odu.
Hiljade Avganistanaca takođe pokušavaju da pobegnu u SAD i druge zemlje kako bi izbegli da žive pod upravom talibanskih pobunjenika koji su preuzeli kontrolu nad zemljom.
Ankete sprovedene na nacionalnom nivou pokazuju da ubedljiva većina američkih birača podržava Bajdenovu odluku da okonča, kako je rekao, "večiti rat" u Avganistanu, ali ne i način na koji je povlačenje obavljeno.
Talibani stoje ispred vojnog aviona na međunarodnom aerodromu Hamid Karzai dan posle američkog povlačenja iz Avganistana, 31. avgusta 2021.
Blinkenu će u Kongresu verovatno biti postavljena teška pitanja o tome zbog čega SAD nisu ranije počele da evakuišu američke građane, posebno pošto je Bajden u aprilu saopštio svoju nameru da poštuje dogovor bivšeg predsednika Donalda Trampa sa talibanima o okončanju rata i povlačenju američkih vojnika.
Članovi Kongresa takođe su kritikovali američku obaveštajnu zajednicu zato što nije predvidela koliko će brzo talibani uspeti da osvoje Avganistan i koliko će se brzo raspasti vlada Avganistana, kada je predsednik Ašraf Gani neočekivano napustio zemlju i zatražio politički azil u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.
Republikanci kažu da, prilikom svog ispitivanja, žele da se koncentrišu na Bajdenov rad u poslednjim nedeljama i danima rata, dok demokrate žele da preispitaju kompletne američke ratne aktivnosti sprovođene za vreme četvorice predsednika - republikanaca Džordža Buša mlađeg i Donalda Trampa, kao i demokrata Baraka Obame i samog Bajdena.
Buš je započeo rat krajem 2001. godine kako bi se eliminisali kampovi za obuku terorista Al Kaide, gde su pripremani napadi na SAD 11. septembra. Bajden je povlačenje nazvao "izuzetnim uspehom" i branio svoju odluku da okonča rat u Avganistanu, navodeći da neće preneti odgovornost za rukovođenje američkim vojnim angažmanom u toj zemlji i na petog američkog predsednika.