Američki državni sekretar Entoni Blinken izjavio je, tokom pretresa pred Odborom za međunarodne odnose Senata američkog Kongresa, da američki predsednik Džozef Bajden javno iznosi isključivo sopstvene stavove, da samostalno donosi strateške odluke na osnovu informacija koje dobila od nadležnih agencija.
Tokom debate sa sekretarom Blinkenom Džejms Riš, republikanski senator iz države Ajdaho, insistirao je na postojanju neimenovane strane u Beloj kući koja je, navodno, u mogućnosti da prekine govor predsednika Bajdena i da utiče na odluke koje donosi - tvrdeći da je to očigledno u izveštajima pojedinih medija.
"Predsednik samostalno donosi odluke u slučajevima koji su u njegovoj nadležnosti. Postoje stotine hiljada odluka koje se donose i reč je o značajnim strateškim odlukama. Taktičke odluke donose se u saradnji sa agencijama koje su za to nadležne", pojasnio je Blinken.
"Predsednik govori veoma jasno. Dugo ga poznajem i znam da svako ko pokuša da ga neovlašćeno prekine - neće dugo zadržati svoj posao", ukazao je Blinken.
Ne propustite: Koliko će povlačenje iz Avganistana politički naštetiti Bajdenu?U uvodnim obraćanjima - dvojica najviše rangiranih članova komiteta demokrata Bob Menendez i republikanac Džejms Riš povlačenje američkih snaga i evakuaciju označili su debaklom.
Menendez je sporazum koji je Trampova administracija postigla sa talibanima označio prevarom satkanom od laži.
"Na osnovu sporazuma Sjedinjene Države saglasile su se sa oslobađanjem 5.000 talibanskih zatvorenika - od kojih su mnogi bili tvrdolinijaši koji su se brzo vratili na bojno polje", istakao je Menendez, navodeći detalje o kojima je sekretar Blinken govorio tokom pretresa pred Odborom za spoljne poslove Predstavničkog doma.
Kritički orijentisana bila je i Džin Šahin, demokratska senatorka iz Nju Hempšira dugodišnja zastupnica prava i napretka avganistanskih žena i devojaka, rekavši da su predsednici i članovi Kongresa u vreme obe administracije odgovorni za trenutnu situaciju.
"Prestanimo sa licemerjem o tome ko je kriv", istakla je senatorka - osvrćući se na učinak bivšeg predsednika Donalda Trampa i državnog sekretara Majka Pompea za koje je rekla da su sa talibanima pregovarali o mirovnom sporazumu, mimo avganistanskih vlasti, bez ikakve garancije o poštovanju manjinskih prava.
Ne propustite: Aktivistkinja za ženska prava: Pozivam Amerikance da nas ne zaborave„Želim da znam gde su bes i zgražavanje bili kada su prepuštali prava žena i devojaka“, rekla je Šahin.
U odgovoru, Blinken je precizirao da će uskoro biti imenovan visoki zvaničnik koji će nadgledati američku politiku prema avganistanskim ženama i devojkama.
U odgovorima republikanskim i demokratskim članovima tokom pretresa državni sekretar je rekao da je sporazum koji je februara 2020. administracija bivšeg predsednika Donalda Trampa postigla sa talibanima vezala ruke sktuelnom predsednioku Bajdenu - kao i brz i neočwkivan kolaps avganistanskih vlasti i tamošnjih bezbednosnih snaga.
"Čak ni najpesimističnije procene nisu predviđale da će vladine snage u Kabulu da dožive propast dok su snage SAD još bile prisutne. Trebalo je da budu usredsređene na to šta će se dešavati nakon odlaska SAD - od septembra", precizirao je državni sekretar Blinken.
Početak pretresa
U uvodnim rečima Blinken je ponovio deo navoda koje je izneo u ponedeljak na sednici Odbora za spoljne poslove Predstavničkog doma američkog Kongresa - održane istim povodom.
Precizirao je da je aktuelni predsednik Džozef Bajden, preuzimanjem mandata nasledio sporazum koji je njegov prethodnik Donald Tramp postigao sa talibanima.
Ne propustite: Blinken: Da Bajden nije ispunio obavezu prethodnika, počeli bi talibanski napadi širom Avganistana"Kao deo tog sporazuma, prethodna administracija insistirala je da avganistanske vlasti oslobode 5.000 talibanskih zarobljenika - uključujući i neke vrhovne ratne zapovednike. Smanjila je naše vojno prisustvo u Avganistanu na 2.500 vojnika. Zauzvrat, talibani su pristali da prekinu napade na američke i partnerske snage i da se uzdrže od pretnji većim gradovima Avganistana", ukazao je Blinken u uvodnom obraćanju.
Blinken je rekao da su nakon postizanja sporazuma talibani nastavili svoj, kako se izrazio, marš ka udaljenim kontrolnim punktovima, selima i okruzima, kao i putevima koji povezuju gradove.
"Do januara 2021. talibani su ostvarili svoj najjači vojni položaj od 11. septembra 2001. Da Bajden nije ispunio obavezu svog prethodnika, napadi na naše snage i na naše saveznike bi se nastavili i započeli bi talibanski napadi širom zemlje na velike gradove Avganistana", rekao je Blinken u uvodnim rečima tokom pretresa koji se održava pred Odborom za međunarodne odnose Senata američkog Kongresa.
Ne propustite: Džons: Kabul, debakl kakav Amerikanci nisu navikli da videAmerički državni sekretar istakao je i da administracija predsednika Bajdena nastavlja nastojanja kako bi pomogla američkim građanima koji žele da napuste Avganistan.
"Sa njima smo u stalnom kontaktu - svakom je dodeljen tim koji nudi konkretne smernice i instrukcije. Pojedini sa kojima smo bili u kontaktu odbili su da budu na prvim letovima zbog zdravstvenih problema koji su ih onemogućili u putovanju. Nastavićemo da pomažemo svakom Amerikancu koji želi da napusti zemlju, kao i Avganistancima prema kojima imamo posebnu obavezu. Kao što smo učinili i u slučaju sa drugim zemljama u koje smo evakusali ambasadu i stotine i hiljade američkih građana", ukazao je Entoni Blinken tokom pretresa.
Dan ranije američki državni sekretar je tokom petosatne sednice Blinken je odgovarao na pitanja demokratskih i republikanskih članova Odbora za spoljne poslove Predstavničkog doma.
Ne propustite: Avion sa Amerikancima i državljanima drugih zapadnih zemalja poleteo iz KabulaIzmeđu ostalog rekao je i da je američka administracija nasledila rok, ali ne i plan, misleći na vremenski rok do 1. maja tekuće godine, za povlačenje američkih trupa iz Avganistana - koji je nova američka administracija na čelu sa Džozefom Bajdenom produžila do 31. avgusta.
Republikanski članovi Kongresa i pojedine demokrate kritikovali su američkog predsednika Bajdena i njegove postupke prilikom povlačenja vojnih trupa, evakuacije američkih državljana i hiljada građana Avganistana koje su američke snage angažovale kao prevodioce i savetnike.
Deo članova Kongresa kritkovao je i način prikupljanja obaveštajnih podataka jer nije bilo predviđeno brzo napredovanje talibana i kolaps avganistanske vlade - pri čemu je predsednik Ašraf Gani napustio zemlju i dobio politički azil u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.
Kritike su posebno bile izražene nakon pogibije trinaest američkih vojnika u samoubilačkom napadu na aerodromu u Kabulu u danima povlačenja. Odgovornost za napad preuzela je Islamska država-Horasan, avganistanska podružnica terorističke grupe koja djeluje na Bliskom istoku.
Ne propustite: Talibani tvrde da će se nova vlada zalagati za bolje odnose sa SADAnkete američkih glasača pokazuju da Bajden ima široku podršku građana za odluku o okončavanju, kako ga je označio, večnog rata u Avganistanu, ali ne i za način na koji se povlačenje odvijalo.
Intervencija u Avganistanu započeta je tokom administracije Džordža Buša Mlađeg 2001. kao obračun sa terorističkom grupom Al-Kaida koja je organizovala i sprovela terorističke napade na teritoriji SAD 11. septembra 2001. Skoro 3.000 ljudi poginulo je u SAD u napadima otetim američkim putničkim avionima.
Predsednik Bajden je povlačenje označio izuzetnim uspehom – braneći odluku o okončanju američkog rata u Avganistanu, rekavši da neće preneti odgovornost za upravljanje američkim vojnim angažmanima na petog američkog predsednika.
Ne propustite: Očekuje se da će SAD primiti više od 50.000 evakuisanih Avganistanaca