Izraelski premijer Benjamin Netanjahu rekao je da je naredio vojsci da pripremi plan evakuacije stanovništva iz Rafe na jugu Pojasa Gaze uoči planirane invazije IDF- na taj grad. Netanjahu je to uradio uprkos brojnim kritikama međunarodne javnosti, a pre svih glavnog saveznika Sjedinjenih Američkih Država.
Izraelske vlasti tvrde da je Rafa poslednje uporište Hamasa i da mora da pošalje vojsku u to područje kako bi ostvarila ratni plan čiji je konačni cilj uništenje islamističke grupe. Ali prema procenama, u tom malom području nalazi se oko 1,5 miliona Palestinaca koji su pobegli od borbi u drugim delovima Pojasa Gaze.
Netanjahu je naveo da je potrebna “velika operacija” u Rafi. Tražio je od bezbednosnih zvaničnika da mu predstave “dupli plan” koji bi obuhvatio evakuaciju civila i vojnu operaciju za “uništenje” preostalih jedinica Hamasa.
Prethodno je Izrael u petak izveo nove udare u Rafi, a svedoci i zvaničnici bolnice rekli su da je najmanje osam ljudi, uključujući žene i decu, ubijeno u napadima. Asošiejted pres prenosi da je u udarima pogođena stambena zgrada u Rafi i školska zgrada u centralnom gradu Zuvajdi.
Udari su usledili nekoliko sati nakon što je američki predsednik Džo Bajden izneo najoštriju kritiku do sada vojne kampanje izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, u kojoj je ubijeno više od 27.000 Palestinaca, prema podacima lokalnog ministarstva zdravlja u Gazi koje kontroliše Hamas.
"Smatram, kao što znate, da je reagovanje u Gazi, u Pojasu Gaze, bilo preterano", rekao je Bajden odgovarajući na pitanje novinara u Beloj kući.
Bajden je rekao da se "veoma snažno zalaže" za privremeni prekid vatre u zamenu za oslobađanje talaca koje drži Hamas i oslobađanje Palestinaca iz izraelskih zatvora.
U sredu je izraelski premijer Benjamin Netanjahu odbacio predlog Hamasa za prekid vatre, nazvavši uslove koje je predložila ekstremistička organizacija "sumanutim".
Ne propustite: Blinken završio novu bliskoistočnu misiju bez dogovora o primirju"Neumorno sam radio na ovom sporazumu", rekao je Bajden, dodajući da veruje da bi se on mogao produžiti do "trajne pauze u borbama".
Rekao je da se zalagao za povećanje humanitarne pomoći za Gazu.
"Kao što znate, u početku predsednik Meksika Sisi nije želeo da otvori kapije kako bi dozvolio da humanitarni materijal uđe", rekao je Bajden, pogrešno se izrazivši i misleći na egipatskog predsednika Abdela Fataha el Sisija.
"Razgovarao sam sa njim. Ubedio sam ga da otvori granicu. I razgovarao sa Bibijem (Netanjahuom) da otvori granicu na izraelskoj strani".
Bajden je ovo rekao tokom žurno zakazanih primedbi kao odgovor na izveštaj specijalnog tužioca objavljen u četvrtak.
Ne propustite: Bajden zadovoljan što neće biti optužen, kritikovao tužioca zbog tvrdnji o problemima sa pamćenjemU izveštaju je zaključeno da je namerno zadržao i obelodanio poverljive vojne informacije i informacije o nacionalnoj bezbednosti i navedeni su njegovi propusti u pamćenju – što izaziva zabrinutost američkih glasača uoči predsedničkih izbora u novembru.
Tri četvrtine glasača, uključujući polovinu demokrata, kažu da su zabrinuti za Bajdenovo mentalno i fizičko zdravlje, prema anketi NBC Njuza objavljenoj ove nedelje.
"Moje pamćenje je dobro", rekao je Bajden.
Upozorenje u vezi sa Rafom
Ranije u četvrtak, Bela kuća je izdala oštro upozorenje Izraelu, upozoravajući vladu Netanjahua da ne sprovodi vojnu kampanju u grad Rafa na granici sa Egiptom, gde se sklonilo više od polovine stanovništva Gaze od ukupno 2,2 miliona ljudi.
"U odsustvu bilo kakvog potpunog razmatranja zaštite civila u tom obimu u Gazi, vojne operacije u ovom trenutku bi bile katastrofa za te ljude i to nije nešto što bismo mi podržali", rekao je portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi tokom brifinga u Beloj kući.
Njegovi komentari ponavljanje su ocena generalnog sekretara UN-a Antonija Gutereša, koji je ranije u četvrtak upozorio na rizik od "džinovske tragedije" jer Palestinci natrpani u Rafi "nemaju kuda da odu".
Kirbi je podvukao da administracija ne veruje da će Izrael izvesti neposredne vojne operacije u Rafi, rekavši da nije "videla nikakve ubedljive planove" za takav napredak.
Ovo uprkos tome što je Netanjahu u sredu rekao da je njegova vlada dala instrukcije Izraelskim odbrambenim snagama (IDF) da "operišu i u Rafi", kao i na Kan Junisu, dva mesta koja je identifikovao kao "dva poslednja uporišta Hamasa".
Malo je verovatno da će Izrael brzo krenuti u Rafu sve dok IDF nastavlja da se bori u Kan Junisu i oko tamošnjih tunela, gde smatraju da se krije vođa Hamasa Jahja Sinvar, rodom iz Kan Junisa, rekao je David Makovski sa Vašingtonskog instituta i direktor Koret projekta o arapsko-izraelskim odnosima.
Your browser doesn’t support HTML5
"Mislim da Netanjahu i [izraelski ministar odbrane Joav] Galant žele da signaliziraju da se Izrael ne plaši ulaska u Rafu", rekao je on za Glas Amerike. "Ali mislim da još uvek govorimo o fazi signaliziranja".
Dok su se Palestinci u Rafu sklonili u strahu od intenzivnije kampanje i kopnenog napada, izraelske snage su bombardovale delove grada, ubivši najmanje 11 ljudi.
Snage predvođene Hezbolahom napadaju izraelska naselja i vojne položaje duž libansko-izraelske granice skoro svakodnevno od napada Hamasa 7. oktobra u kojem je ubijeno 1.200 ljudi u Izraelu.
Prekid vatre
Bela kuća je saopštila da je optimistična da još uvek postoji put ka privremenom prekidu vatre, uprkos Netanjahuovom javnom odbacivanju plana koji je istakao podelu između dva saveznika.
Kirbi je rekao da se "razgovori i dalje vode", a Bajden da je "optimista". Bajden će se sledeće nedelje sastati sa jordanskim kraljem Abdulahom u Vašingtonu u okviru svog nastojanja da postigne dogovor.
Miler iz Karnegi zadužbine upozorio je da bi dogovor mogao ostati neprihvaćen jer "ni Hamas, ni Izraelci trenutno nisu zaista zainteresovani".
"Nema hitnosti ni za koga od njih u sveobuhvatnom prekidu neprijateljstava", rekao je on. "Jedini ljudi koji izgledaju da im se žuri su u Bajdenovoj administraciji".
Bajden se suočava sa intenzivnom reakcijom arapskih i muslimanskih Amerikanaca. U nastojanju da poprave odnose, njegovi pomoćnici su se u četvrtak sastali sa arapsko-američkim i muslimanskim liderima u Mičigenu.
Država ima visok procenat muslimana, a njihovi glasovi mogli bi da odrede da li predsednik može da zadrži ključnu državu na predsedničkim izborima u novembru.