Kolega Branko Mikašinović zamolio je predsednika Vlade Vojvodine Bojana Pajtića da iznese svoje utiske o učešću na Molitvenom doručku, koji je ovih dana održan u Vašingtonu.
Pajtić: “Molitveni doručak je jedinstvena prilika za prezentaciju investicionih i svih drugih prednosti Vojvodine i cele republike Srbije. Imao sam priliku zaista da se susretnem sa impresivnim brojem izuzetno uticajnih ljudi ovde, kako u Kongresu tako i Senatu i Stejt departmentu. Imali smo priliku da se susretnemo sa predstavnicima izvršne i zakonodavne vlasti iz mnogobrojnih evropskih zemalja i, sve u svemu, ovi dani su bili izuzetno korisni u tom smislu što smo predstavili Srbiju kao novu, modernu, evropsku državu, državu koja je spremna da usvoji sve standarde, kojima se diče moderne zapadne, civilizovane zemlje, i ukazali na to da smo u investicionom smislu u ovom trenutku i kao pokrajina, ali i kao cela država u mnogo povoljnijem položaju nego bilo koja druga država ili region i sa stanovišta poreske politike i sa stanovišta kvalifikovanosti radne snage i sa stanovišta onih ugovora u spoljnoj trgovini koje imamo zaključene sa Rusijom, Turskom i drugim zemljama.”
Glas Amerike: Da li ste zadovoljni primenom Statuta o autonomiji Vojvodine i načinom na koji funkcioniše pokrajinska vlada na čijem ste čelu?
Pajtić: “Smisao svake autonomije jeste da gradjani koji žive na nivou jedne regije imaju efikasniju, bržu, jeftiniju administraciju, administraciju koja doprinosi njihovom razvoju i njihvom boljem životu. U tom smislu statut jeste bio samo još jedno od sredstava da pridobijemo neke mehanizme, neke instrumente, koji će nam omogućiti brži prosperitet. Takav mehanizam je razvojna banka koju smo osnovali, takav mehanizam je svakako i mogućnost da se upravlja nacionlanim parkom Fruška gora, na taj način što ćemo moći da projektujemo njegov razvoj u budućnosti i da koristimo sve one ogromne turističke, energetske, privredne potencijale, koje Fruška gora ima. Takav mehanizam svakako jeste i kreiranje prostornih planova, odnosno uspostavljanje novih industrijskih radnih zona i praktično sve nadležnosti instituta su preuzete, nisu prenete samo neke inspekcijske nadležnosti za koje nisu obezbedjena sredstva iz republičke administracije, ali te nadležnosti nisu neposredno značajne za kvalitetniji život. Mi smo uspeli da u ovih nekoliko godina krize sprečimo povećanje nezaposlenosti u pokrajini i to vidim kao najveći uspeh pokrajinske administracije, dakle oko 17,500 hiljada ljudi smo uspeli da zaposlimo u poreteklih godinu i po dana kroz programe Fonda za razvoj, programe zapošljavanja Sekretarijata za rad, programe razvojne banke, koja je već počela da pokazuje svoje prve razvojne efekte, a drugi efekat koji ukazuje na kvalitet rada pokrajinske vlade jeste čienjenica da nakon što smo obezbedli investiciona sredstva u novom ustavu Republike Sribije, ta sredstva smo usmerili neposredno u investicioni talas kakav se ne pamti u pokrajini proteklih nekoliko decenija. Dakle, nekoliko novih mostova, bolnica, skola, skoro 3000 renoviranih i rekonstruisanih puteva, to su rezultati kojima možemo da se podičimo, i kojih ne bi bilo da nismo prvo uspostavili finansijski okvir, obezbedili sredstva i ubrzo ušli u realizaciju koja je, eto, jako efikasno došla do svog kraja.”
Glas Amerike: Kako biste procenili položaj madjarske i drugih manjina u Vojvodini?
Pajtić: “Mislim da je jedan od glavnih aduta ne samo Vojvodine već i cele Srbije upravo visok standard očuvanja identiteta nacionalnih zajednica koje u Vojvodini žive. Vojvodina je jedina pokrajina u Evropi sa šest službenih jezika, a to sam pomenuo u Vašingtonu sigurno desetak puta, svaki put taj podatak nailazi na fascinaciju kod ljudi koji se bave zakonodavstvom. Naše zajednice uživaju korpus prava koji prevazilazi evropske standarde, dakle obrazovanje, na osnovnom, srednjem nivou i univerzitetskom nivou. Imamo javni serevis, pokrajinski, koji ima redakcije na deset jezika. Dakle, to su sve podaci koji govore o tome da su standardi u ostvarivanju prava nacionalnih zajednica nešto što mi ne doživljavamo kao neki diktat, ne doživljavamo kao neku normu koju treba da uvažimo, nego doživljavamo kao način života u Vojvodini. U Vojvodini su mešani brakovi ne izuzetak, nego pravilo, proslavljanje tudjih praznika i običaja, nešto što zaista jeste deo opšte kulture, a ne neki standard koji treba uvažiti zato što je to rekao neko sa Zapada ili zato što je to pisalo u nekoj knjizi.”