Borba protiv diskriminacije i jačanje tolerancije ostaju prioriteti i 2020. godine

BEOGRAD - Borba protiv diskriminacije i jačanje tolerancije, kao i zaštita posebno osetljivih društvenih grupa je prioritet i u narednoj godini - poručila je u utorak direktorka vladine Kancelarije za ljudska i manjinska prava Suzana Paunović na otvaranju Konferencije "U pravu si", povodom Međunarodnog dana ljudskih prava.

Na skupu je iznet i podatak da je do oktobra ove godine zabeleženo 119.000 slučajeva nasilja nad ženama i decom, a poverenik za informacije od javnog značaja Milan Marinović naglasio je da se u odnosu na 2018, Povereniku 2019. godine obratilo za pomoć 15 odsto više građana.

Ne propustite: Žrtve da prijavljuju porodično nasilje, pomoći im da se ekonomski osamostale

On smatra da je to i dalje rezultat slabog rada državnih organa, ali i sve većeg poverenja u instituciju Poverenika:

"Sa druge strane, može se posmatrati i tako što se može zaključiti da su građani sada svesniji svojih moći, svojih mogućnosti da se obraćaju sa zahtevom za informaciju organima vlasti, i značaj i uloga poverenika u tom postupku, u onoj situaciji kada nisu zadovoljni odgovorom, ukoliko ga uopšte dobiju", dodao je Marinović.

Povodom Dana ljudskih prava, grupa Novinarke protiv nasilja prema ženama analizirala je 5.549 medijskih objava o nasilju nad ženama, od početka januara do kraja juna, i u 70 odsto njih bilo je elemenata neetičkog i neodgovornog izveštavanja, zbog čega su odlučile da objave smernice za medijsko izveštavanje o tom fenomenu.

Smernice je predstavila novinarka Jovana Gligorijević koja je rekla da su one namenjene novinarima, ali i urednicima jer se oni brinu o naslovima i opremi teksta:

"Oni koji izveštavaju moraju jako da vode računa da ni jednog trenutka, ni u aluziji ne pokušaju da prebace krivicu za ono što se dogodilo žrtvu. Istovremeno, moraju da poštuju pretpostavku nevinosti", ukazala je Gligorijević.

Ne propustite: Više od 60 odsto građana Srbije misli da se ljudska prava ne poštuju

Analiza napisa je pokazala da su u 50 odsto slučajeva mediji otkrili identitet preživele ili žrtve, 46 odsto medijskih objava je senzacionalistički i stereotipno opisivala nasilje, preživelu i žrtvu, a u 45 odsto tekstova bilo je detaljnih opisa čina nasilja ili ubistva.

U šest odsto slučajeva se odgovornost za počinjeno nasilje prebacuje sa nasilnika na žrtvu, a u 20 odsto medijskih objava se čin nasilja opravdavao spoljašnjim okolnostima ili ličnim osobinama nasilnika.