Borba protiv trgovine ljudima - odgovornost čitavog društva

Učesnici rasprave u sprečavanju trgovine ljudima

Da bi se sprečila trgovina ljudima u svrhu njihove radne eksloatacije, neophodna je široka sprega društvenih činilaca - od državnih organa, kompanija, poslodavaca, preko sindikata i organizacija civilnog društva, pa do najširih sloveja društva koje treba da prezre i odbaci takvu vrstu eksploatacije, rečeno je u ponedeljak na okruglom stolu "Prevencija i borba protiv trgovine ljudima", koji je u organizaciji Saveta Evrope održan u Beogradu.

Trgovina ljudima prepoznata je u Srbiji, ali nema epiloga kroz sudske slučajeve, kao ni zaustavljanja tog krivičnog dela u fazi regrutovanja radnika, rekla je lokalna konsultantkinja Tamara Vukasović, i upozorilana rast tolerancije prema radnoj eksploataciji i pojavi da se ona podvodi pod kršenje radnih prava.

Prema njenoj oceni, zakonska regulativa na tom polju veoma je dobro uskladjena sa međunarodnom.

Srbija, naglasila je ona, zemlja je iz koje potiču i žrtve trgovine ljudima, zemlja u kojoj se oni eksploatišu, kao i zemlja preko koje se vrši transfer žrtava trgovine ljudima. U 2017. godini identifiovane su četiri žrtve, a u 2016. godini sedam, rekla je ona.

Najveća opasnost od zloupotrebe radnika postoji u oblasti građevinarstva, poljoprivrede i ugostiteljskih usluga. Najveći procenat žrtava trgovine ljudima čine deca, osobe mlađe od 18 godina, dok ogroman procenat - preko 95% žrtava - čine osobe koje su bile u potrazi za poslom. Vrlo retko se do žrtava trgovine ljudima dolazi otmicama, što je nešto što se često prikazuje u filmovima, rekla je ona. Žrtve trgovine ljudima najčešće nisu osobe koje su naivne ili nedovoljno informisane, naglasila je Vukasović.

Ranjive grupe su i izbeglice, migranti, osobe sa primanjima nižim od minimalne zarade od 24.000 dinara.

Šef Kancelarije Saveta Evrope (SE) u Beogradu Tim Kartrajt naveo da će poboljšanju situacije u sferi borbe protiv radne eksploatacije pomoći novi zakon o sezonskim radnicima koji će Srbija uskoro usvojiti.

Savet Evrope spreman je da pomogne Srbiji u osnaživanju na polju borbe protiv eksploatacije ljudi, rekao je Kartajt i podsetio da je Srbija potpisnica konvencije o sprečavanju ljudskog trafikinga.

"Iako svi znamo da su investicije ključne za razvoj, ne možemo da prihvatimo trgovinu ljudima u svrhu rada. Ona predstavlja ogromno kršenje ljudskih prava koje ne sme da bude tolerisano i protiv čega treba da se bore kompanije. Korisnici takođe imaju obavezu da ne gledaju uvek najjeftiniju cenu proizvoda, nego i odakle proizvodi dolazi, čije ruke su ih napravila, da li postoji zloupotreba u tome što kupujem. Postoji i biznis, i moralni element u delovanju protiv trafikinga", rekao je on.

Kao primer eksploatacije ljudi o čijim su proizvodima nedovoljno obaveštena društva, lokalna konsultantkinja Vidosava Džagić pomenula je električne automobile, u čijem su pogonu ključni elementi kobalt i litijum koji dolaze iz Konga i na čijoj proizvodnji rade deca.

Učesnici skupa naveli su još i primer švedske kompanije koja je 2003. godine na Malti eksploatisali radnike, a bilo je reči i nedavnom slučaju 15.000 srpskih radnika "eufemistički rečeno" zaposlenih u Slovačkoj, ali i onih angažovanih u Sočiju.

Nacionalni koordinator za borbu protiv trgovine ljudima Mitar Đurašković, rekao je da je Vlada usvojila strategiju za borbu protiv trgovine ljudima, u kojoj se posebno pominju kompanije koje promovišu društveno odgovorno poslovanje, udruženja poslodavaca i civilno društvo u kreiranju odgovora na trgovinu ljudima, kako bi se zaštitili ranjivi da ne dođu u situaciju da budu žrtve.