Vlasti Brazila obećale su da će štititi demokratiju i kazniti hiljade pristalica bivšeg predsednika Žaira Bolsonara koje su upale u Kongres, Vrhovni sud i predsedničku palatu - i demolirali najviše institucije vlasti u haotičnom napadu koji ima neverovatne sličnostsi da upadom u američki Kapitol, 6. januara 2021.
Demonstranti su tražili vojnu intervenciju kako bi ili vratili krajnje desničarskog Bolsonara na vlast ili svrgli novoizabranog levičara Luiza Inacija Lulu da Silvu.
Policija je privela oko 1.200 ljudi okupljenih ispred jedne vojne zgrade u ponedeljak, saopštilo je ministarstvo pravosuđa.
Predsednik Lula i predsedavajući Vrhovnog suda i oba doma parlamenta takođe su potpisali pismo u kome su osudili činove terorizma i vandalizma i naveli da preduzimaju pravne korake.
Pristalice bivšeg predsednika Bolsonara upale su u palatu Planalto - zvaničnu rezidenciju predsednika u Braziliji, 8. januara 2023.
Američki predsednik Džo Bajden, meksički predsednik Andres Manuel Lopez Obrador i kanadski premijer Džastin Trudo zajednički su saopštili da "Kanada, Meksiko i SAD osuđuju napade 8. januara na brazilsku demokratiju i mirni prenos vlasti. Stojimo uz Brazil dok štiti svoje demokratske institucije."
Pobunjenici koji su u nedelju nosili zelenu i žutu boju nacionalne zastave razbijali su prozore, uništavali nameštaj, bacali kompjutere i štampače na zemlju. Oštetili su veliku sliku Emiliana Di Kavalkantija na pet mesta, prevrnuli veliki ovalni sto za kojim se okupljaju sudije Vrhovnog suda, strgli vrata sa kancelarije jednog sudije Ustavnog suda i uništili istorijsku statuu ispred zgrade suda.
Na konferenciji za novinare u nedelju uveče, brazilski ministar institucionalnih odnosa rekao je da će zgrade biti pregledane radi dokaza, uključujući otiske prstiju i slike, kako bi bila ustanovljena odgovornost pojedinaca, i da su pobunjenici očigledno nameravali da izazovu slične incidente širom zemlje. Ministar pravosuđa Flavio Dino rekao je da su ti postupci bili terorizam i pobuna i da je policija počela da prati one koji su platili autobuse koji su vozili demonstrante u prestonicu.
"Oni neće uspeti da unište brazilsku demokratiju. Moramo to da kažemo u potpunosti, uz svu čvrstinu i uverenje “, rekao je Dino. „Nećemo prihvatiti put kriminala da vodi političke borbe u Brazilu. Kriminalac se tretira kao kriminalac."
Iako je do sada uhapšeno više od hiljadu osoba, policija je u početaku bila prilično spora u reakciji - čak i posle dolaska više od 100 autobusa, što je mnoge navelo da se zapitaju da li su vlasti jednostavno ignorisale brojna upozorenja, podcenjivale snagu demonstranata ili su nekako bile saučesnici.
Ne propustite: Druga godišnjica nereda na Kapitolu: Bajden uručio medalje herojima "koji nisu ustuknuli"Javni tužioci u glavnom gradu rekli su da su lokalne bezbednosne snage najmanje bile nemarne, dok je sudija Vrhovnog suda privremeno suspendovao regionalnog guvernera. Još jedan sudija okrivio je vlasti za sporu borbu protiv rastućeg neofašizma u Brazilu, dodajući da će biti krivično odgovorne.
U mesecima koji su usledili nakon što je izgubio izbore 30. oktobra, Brazil je bio na ivici, a Bolsonaro tražio bilo koju mogućnost da se održi na vlasti. Ubeđivao je ubeđivao svoje tvrdokorne pristalice da je elektronski sistem glasanja sklon manipulacijama, iako nikada nije predstavio dokaze. Njegov sin Eduardo Bolsonaro, inače poslanik u parlementu Brazila, održao je nekoliko sastanaka sa bivšim američkim predsednikom Donaldom Trampom i dugogodišnjim savetnicima Trampa, Stivom Benonom i Džejsonom Milerom.
Rezultate brazilskih izbora – najtešnjih u poslednjih tri decenije – brzo su priznali političari širom spektra, uključujući neke Bolsonarove saveznike, kao i desetine lokalnih vlada. I Bolsonaro je iznenadio skoro sve tako što je brzo nestao iz javnosti. Nije priznao poraz niti je govorio o prevari, iako su on i njegova stranka podneli zahtev da se ponište milioni glasova, što je brzo odbačeno.
Brazilci koriste elektronsko glasanje od 1996. godine, koje eksperti za bezbednost smatraju manje sigurnim od ručno obeleženog papirnog glasačkog listića, jer ne ostavlja nikakav proverljiv papirni trag. Međutim, brazilski sistem je pažljivo ispitan i domaće vlasti i međunarodni posmatrači nikada nisu pronašli dokaze da je iskorišćen za prevaru.
Ipak, Bolsonarove pristalice su odbile da prihvate rezultate. Oni su blokirali puteve i ostali u vojnim zgradama, pozivajući oružane snage da intervenišu. Dino, ministar pravosuđa, nazvao je te kampove - inkubatorima terorizma. Protesti su bili u velikoj meri mirni, ali izolovane pretnje, uključujući bombu nađenu u kamionu za gorivo koji se uputio na aerodrom Brazilija, izazvale su zabrinutost u pogledu bezbednosti.
Dva dana pre Luline inauguracije 1. januara, Bolsonaro je odletio u SAD i privremeno se preselio u Orlando. Mnogi Brazilci su izrazili olakšanje što je, iako je odbio da učestvuje u prenosu vlasti, njegovo odsustvo omogućilo da se to dogodi bez incidenta.
Ili je tako bilo, do napada u nedelju.
“Bolsonarizam imitira istu strategiju kao Trampizam. Naš 8. januar – događaj bez presedana u brazilskoj politici – jasna je kopija napada 6. januara na američki Kapitol “, rekao je Paulo Kalmon, profesor političkih nauka na Univerzitetu u Braziliji. „Današnji tužni događaji predstavljaju još jedan pokušaj destabilizacije demokratije i pokazuju da autoritarni, populistički radikalizam krajnje desnice Brazila ostaje aktivan pod komandom bivšeg predsednika Bolsonara, "Trampa Latinske Amerike “.
Ne propustite: Do sada 950 uhapšenih zbog napada na KapitolPredsednik Džo Bajden je tvitovao da su neredi "napad na demokratiju i miroljubiv prenos vlasti u Brazilu" i da se raduje nastavku saradnje sa Lulom.
Na konferenciji za novinare iz države Sao Paulo, Lula je pročitao nedavno potpisani dekret za federalnu vladu da preuzme kontrolu nad bezbednošću u federalnom okrugu. On je rekao da takozvani "fašistički fanatici", kao i oni koji su finansirali njihove aktivnosti, moraju biti kažnjeni, a takođe je optužio Bolsonara da je podsticao njihovu pobunu.
Bolsonaro je odbacio Luline optužbe u nedelju. On je na Tviteru rekao da je miroljubiv protest deo demokratije, ali da su vandalizam i invazija na javne zgrade "izuzetak od pravila". Nije posebno pomenuo ponašanje demonstranata u Braziliji.
"On je očigledno intelektualni mentor onoga što se dešava, tako da ne može da se distancira od toga“, rekao je Mario Serdjio Lima, politički analitičar. „Te grupe je stvorio on, radikalizam koji je nametnuo politici. Ne postoji način da se to poništi. Izgleda da je njegova grupa već prešla Rubikon."
Za razliku od napada 2021. u SAD, malo zvaničnika je radilo u vladinim zgradama u nedelju. A video snimci pokazuju ograničeno prisustvo vojne policije prestonice.
Jedan video pokazuje grupu demonstranata koji lako probijaju policijsku barikadu sa samo nekoliko policajaca koji koriste biber sprej. Drugi je pokazao policajce koji su stajali dok su demonstranti napadali Kongres, uključujući jednog koji je koristio svoj telefon da snima šta se dešava.
"To je bila velika greška vlade federalnog okruga. To je bila tragedija koja se mogla predvideti, rekao je Tiago de Aragao, direktor političke strategije u brazilskoj političkoj savetničkoj firmi Arko Savet. "Svi su znali da dolaze u Braziliju. Očekivalo se da će vlada federalnog okruga reagovati da zaštiti prestonicu. Nisu uradili ništa od toga."
Predsednik Brazila Lula je na svojoj konferenciji za novinare rekao da postojala "nesposobnost ili loša volja" policije i obećao je da će neki biti kažnjeni.
Ne propustite: Komisija za 6. januar preporučila podizanje optužnice protiv TrampaGuverner federalnog distrikta Ibaneis Roča je potvrdio na Tviteru da je otpustio šefa glavnog grada za javnu bezbednost Andersona Toresa. Lokalni mediji su javili da je Tores u Orlandu na odmoru, i da je porekao da se tamo sastao sa Bolsonarom.
Ubrzo nakon toga, sudija Vrhovnog suda Brazila Aleksandar de Moras naredio je da Roča bude uklonjen sa svog mesta guvernera na 90 dana. On je u svojoj odluci napisao da su današnji događaji mogli da se dogode samo „uz saglasnost, pa čak i efikasno učešće, kompetentnih vlasti javne bezbednosti i obaveštajne službe“ i nazvao Ročine postupke „namernim zanemarivanjem."
"Dve godine od 6. januara, Trampovo nasleđe i dalje truje našu hemisferu", tvitovao je američki senator Bob Menendez, koji predsedava komitetom Senata za spoljne odnose, dodajući da krivi Bolsonara za podsticanje tih dela. „Zaštita demokratije i pozivanje aktera na odgovornost je od suštinskog značaja."