Nova runda dijaloga Beograda i Prištine na najvišem nivou, u kojoj su - uz posredstvo evropskih zvaničnika - učestvovali predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Aljbin Kurti, okončana je bez pomaka i opipljivog rezultata u četvrtak u Briselu.
O ishodu ovog susreta prvi se oglasio Vučić - ocenom da su razgovori neuspešno završeni pre svega u pogledu pronalaženja jasnog puta ka normalizaciji odnosa. Prema njegovim rečima, tokom razgovora u Briselu je uglavnom bilo neprijatnih situacija.
Your browser doesn’t support HTML5
Aleksandar Vučić o neuspehu dijaloga u Briselu
Šef evrodiplomatije Žozep Borelj potom je izjavio da premijer Kosova nije bio spreman da napravi korak napred i da pristane na osnivanje Zajednice srpskih opština, već je inisistirao da de fakto priznanje nezavisnoti Kosova bude prvi korak, a da je predsednik Srbije prihvatio evropski predlog za primenu sporazuma.
Poslednji se novinarima obratio premijer Kurti, koji je istakao da ne može da prihvati nešto kao kompromis ako se Zajednica srpskih opština postavi kao uslov i same Evropske unije, dodajući da je saznao da je zahtev Srbije za ZSO postao i stav specijalnog izaslanika Miroslava Lajčaka, prenosi RTK.
Prethodna runda pregovora održana je u junu, ali tada Vučić i Kurti nisu imali trilateralni sastanak sa Boreljom kao danas, već odvojene razgovore sa zvaničnicima EU. Prethodno su u maju eskalirale napetosti zbog izbora gradonačelnika albanske nacionalnosti u četiri opštine na severu Kosova gde su Srbi većina, ali su oni bojkotovali izlazak na birališta.
„Mi smo kao Srbija prihvatili kompromisni predlog EU. Kurti nije želeo da ga prihvati i sastanak je okončan“, naveo je Vučić i dodao da je suština problema to što Aljbin Kurti izbegava da formira Zajednicu srpskih opšina (ZSO).
Govoreći o kompromisnom evropskom predlogu, Vučić je rekao da se on prvenstveno odnosi na „hodogram“ odnosno strategiju u implementaciji dogovorenih sporazuma, a pre svega, kako je naveo, na formiranje ZSO.
„Ukoliko bismo ustanovili da je taj proces kredibilan i da vodi ka formiranju ZSO paralelno sa tim bismo mi krenuli da radimo na onom što su naše obaveze. Srbija ne beži od svojih obaveza. Međutim, druga strana to nije prihvatila“, naveo je Vučić.
Istakao je i da je sa Boreljom i prištinskom stranom razgovarao i o situaciji na severu Kosova. Ukazao je da svaku inicijativu za uspostavljanjem pragmatičnih odnosa na severu ometa „svakodnevno šikaniranje Srba“ i da su od 3. juna do sada registrovana 22 eskalatorna poteza Prištine.
„U poslednja dva meseca imamo pedeset odsto više incidenata pod Kurtijem nego što smo imali u najgoroj godini u vreme bilo koga drugog na vlasti na Kosovu“, rekao je Vučić i naglasio da su pokrenuta i pitanja ilegalne eksproprijacije i iseljavanja Srba iz institucija.
Govoreći o izborima na severu, Vučić je rekao da postoji volja Srbije za njihovim održavanjem, ali tek u slučaju da albanski gradonačelnici podnesu ostavke.
Ne propustite: Ima li razloga za optimizam pred novi susret Vučića i Kurtija u Briselu?Podsetio je i da je Beograd potpisao osnovni sporazum sa Prištinom 2013. godine i da je Zajednica srpskih opština nešto na čemu se insistira od početka. Kako je rekao Vučić, Srbija se nakon toga saglasila i sa planom i principima implementacije i prihvatila je sve što je usledilo godinama kasnije.
On je posebno istakao važnost sporazma iz ove godine, ali da je sada neophodan početak implementacije dogovoreng što, navodi Vučić, druga strana ne želi da uradi i da to predstavlja začarani krug.
Razgovori u Briselu su počeli u četvrtak ujutru odvojenim razgovorima Vučića i Kurtija sa EU šefom diplomatije Žozepom Boreljom i evropskim posrednikom za dijalog Miroslavom Lajčakom, da bi posle toga usledio tete-a-tete susret predsednika Srbije i premijera Kosova.
Ne propustite: Eskobar za Glas Amerike: Od Kurtija nisam dobio uveravanja o posvećenosti normalizacijiBorelj: Kurti insistirao na formalnom priznanju
Po završetku današnjih razgovora u Briselu oglasio se i visoku komesar za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj porukom da na sastanku Vučića i Kurtija u Briselu nisu rešene međusobne nesuglasice i naglasio da bez normalizacije neće biti evropske budućnosti ni za Kosovo ni za Srbiju.
“Predložili smo jedino moguće kompromisno rešenje - a to je da Srbija i Kosovo paralelno rade na implementaciji sporazuma i formiranju Zajednice srpskih opština”, rekao je Borelj.
Sa druge strane, po rečima Borelja predsednik Srbije Aleksandar Vučić je došao u Brisel sa svojim predlogom, ali je prihvatio predlog EU za implementaciju ranije postignutih dogovora.
Ne propustite: Lideri Zapadnog Balkana usvojili zajedničku deklaraciju: Pojačati strateški dijalog sa institucijama EU
Tražimo od obe strane da učine napore da deeskaliraju situaciju na severu Kosova, da se izbegne dalja destabilizacija i da se odmah obezbede uslovi za nove lokalne izbore.
Takođe, po rečima Borelja formiranje ZSO je najvažniji element u procesu normalizacije odnosa i važno je da pregovori o statutu ZSO počnu što pre bez daljeg odlaganja.
Tokom susreta, istakao je još Borelj, razgovaralo se i o krizi na severu Kosova.
Kurti: Zahtev Srbije pretvorio se u Lajčakov stav
Premijer Kosova je posle sastanka kazao da je "danas saznao zašto primena sporazuma ne traje već šest meseci, jer je Srbija postavila formiranje Zajednice kao uslov".
"To ranije nisam znao i taj zahtev Srbije se pretvorio u Lajčakov stav. A, da bi se išlo napred, ovo se mora prevazići", dodao je Kurti.
Prema njegovim rečima, Srbija nije iznela predlog za paralelnu primenu sporazuma iz Brisela i Ohrida, već je donela "stari dokument koji podrazumeva osnivanje ZSO, pre nego što se pristupi implementaciji Sporazuma".
Dobio sam šest meseci stari dokument uslovljavanja Srbije da se Zajednica mora primeniti, odnosno sporazum star 10 godina, a onda ćemo na kraju biti u mogućnosti da pređemo na sprovođenje ovog osnovnog sporazuma, rekao je Kurti novinarima u Briselu.
Kurti je rekao da ne prihvata takav uslov, iako član 10 sporazuma navodi da su svi prethodni sporazumi obavezujući i moraju biti sprovedeni.
"Nije moguće, međutim, izabrati samo jedan od 39 članova sporazuma i staviti ga kao kola ispred konja, da postane i suština i preduslov. Nisam prihvatio takav uslov", izjavio je Kurti.
Kurti je naglasio da je bio jedini koji je na sastanku dao konkretan predlog - redosled kako da se sprovede Ohridski sporazum, kao i da nije bilo nikakvog predloga ni iz EU.
"Ovo je prvi sastanak na visokom nivou na kome razgovaramo o primeni sporazuma i njegovom redosledu", zaključio je on.