Početkom decembra Evropska komisija izašla jer sa dokumentom adresiranim na Vašington - reč je o strategiji nove transatlantske agende odnosa između Evropske unije i SAD, kojom se, iz ugla Brisela definišu prioriteti budućih zajedničkih akcija.
U četiri tačke - od pandemije kovida 19, zaštite planete i saradnje u oblasti tehnologije, trgovine i standarda, do saradnje za bezbedniji i demokratski svet Brisel, kako kažu sagovornici Glasa Amerike, redefiniše odnose Amerike i Evrope nakon politike koju je vodio odlazeći predsednik Donald Tramp:
"Oni hoće da se pripreme za novu Bajdenovu administraciju i da postave važne stvari od početka. Od januara kad Bajdenova administracije preuzme Belu kuću i američku vladu, znači Stejt department, od tog trenutka oni žele da resetuju te odnose. S tim što se odnosi objektivno neće vratiti na nivo iz 2016. godine. Ali, uzimajući u obzir šta se dogodilo u protekle četiri godine - da pokušaju da obnove tu transatlantsku sponu", kaže u razgovoru za Glas Amerike Đorđe Bojović, ekspert za spoljnu politiku.
Your browser doesn’t support HTML5
Brisel redefiniše odnose sa Vašingtonom: Dijalog Beograda i Prištine vodiće EU uz podršku SAD
"Mislim da se ipak radi o redefinisanju odnosa. Mislim da su odnosi bili u toj meri poremećeni da je redefinisanje odnosa neophodno i to se može videti pažljivim čitanjem ovog dokumenta. Ovde su se javile mnoge teme, pa i nove teme - pre svega kovid pandemija kao vrlo važna tema koja je na prvom mestu", ističe predsednica Evropskog pokreta u Srbiji Jelica Minić.
Zapadni Balkan na evropskom spisku
U odeljku o borbi za demokratski svet, nabrojane su neuralgične tačke koje bi Brisel i Vašington trebalo partnerski da rešavaju, a uz Kinu, Rusiju, Iran i druge izazove, negde pred kraj pominje se i Zapadni Balkan i tu se kaže da su bliska koordinacija EU i SAD-a važni u okviru dijaloga Beograda i Prištine kojim posreduje EU:
Ne propustite: Evropska unija predložila Sjedinjenim Državama strategiju nove transatlantske agende odnosa"To što je pomenuto - ja lično mislim da je to dobro. Ali to uopšte ovde nije razrađeno, to je prosto lista namera, lista ponuda u Evropske unije Sjedinjenim Državama. Da ne bismo imali situaciju kao što je bila za vreme Trampove administracije, da se onaj sporazum koji je potpisan u Vašingtonu priprema, a da Evropska unija ne zna ništa o detaljima", kaže Minić, sa čime se slaže i Đorđe Bojović:
"Ja mislim da će sada Evropa trasirati put prema Zapadnom Balkanu, a Amerika će stajati iza tog pristupa. Ključno jeste Srbija-Kosovo, sve drugo je manje važno, manje značajno, čak i pitanje Bosne koje se u kontekstu 25 godina posle Dejtona spominje i aktuelizuje. Ne mislim da je to zavredelo toliku spoljnopolitičku pažnju ni Evrope, ni Amerike - još uvek, sve dok je pitanje pregovora Srbije i Kosova još uvek otvoreno".
"Bitno je da smo pomenuti", kaže spoljnopolitički analitičar Đorđe Bojović i dodaje da Brisel pokušava da kosovski problem vrati na jedan zajednički evro-američki kolosek. Umesto paralelnog koloseka, kao politike kojoj je bio sklon Donald Tramp, Evropa očekuje da Bajden i njegov tim prate i podržavaju poteze Brisela, kaže Bojović:
Bajden dobro poznaje Balkan
"Administracija koja sad u Americi preuzima vlast vrlo dobro poznaje Balkan. S tim što mislim da postoji pogrešna percepcija kod nas - ljudi kod nas povezuju demokrate sa devedesetim godinama, sa onim što je nasleđe. Ja sam duboko uveren da to neće biti tako - Srbija je drugačija nego što je bila devedesetih, Amerika i svet su drugačiji nego devedesetih, i ono što će zapravo biti politika, kako ja to vidim - podržavati ono što Evropa radi na Zapadnom Balkanu."
"Ne bi bilo dobro da se politika koju je imala Klintonova administracija, u manjim meri Obamina administracija, da se ta politika prosto vrati iz pepela i da se bezrezervno odigrava po istim parametrima. Situacija se ipak puno promenila i bilo bi dobro da i ta politika Sjedinjenih Država bude preispitana", ističe Jelica Minić.
Ne propustite: Medlin Olbrajt: Potrebno čvršće sarađivati sa EU na Zapadnom BalkanuIako je ovaj dokument prilično načelan, nemoguće je ne postaviti i pitanje rokova za rešavanje pomenutih problema, pogotovu kada je kosovski dijalog u pitanju. Prošle godine je vladalo uverenje da se odnosi Beograda i Prištine mogu brzo rešiti, danas su čini svi manji optimisti i ne pominju vremenske okvire:
"Svaki puta kada smo postavljali rokove oni su bili neodrživi, probijeni. Mislim da će tako biti i ovog puta. Lajčak je pre nekoliko meseci istakao kako očekuje brzo rešenje, međutim, poslednja njegova izjava od pre neki dan je bila da je put izmešu Srbije i Kosova nije autoput, put sa dosta krivina", objašnjava Bojović.
U budućim, novim odnosima, Evropa i Amerika startuju sa nasleđem Trampove administracije i Vašingtonskim sporazumom i ne treba očekivati da će on biti stavljen sa strane. Za očekivati je da Bajden neće insistirati na problematičnim drlovima tog sporazuma, kao odeljak koji se tiče preseljenja ambasade Srbije u Jerusalim, a kako na kraju ocenjuje Đorđe Bojović - "to će biti jedna ublažena, fleksibilnija interpretacija onoga što je postignuto".