Vlada Velike Britanije odbila je da objavi izveštaj koji je istraživao mešanje Rusije u njen demokratski proces, uprkos pozivima da se izveštaj objavi pre opštih izbora zakazanih za 12. decembar. Izveštaj parlamentarnog odbora za obaveštajne poslove i bezbednost sačinjen je pre više meseci, a predsednik odbora je izjavio da je dokument spreman za objavljivanje. Odlaganje samo podstiče sumnju da bi izveštaj mogao da bude štetan za vladajuću Konzervativnu partiju.
U izveštaju su navedeni rezultati istrage o optužbama da je Moskva pokušala da se umeša u britansku demokratiju, uključujući referendum o napuštanju Evropske unije 2016. i opšte izbore 2017. Izveštaj je završen u martu, ali je vlada odložila njegovo objavljivanje do posle izbora.
“U nedostatku izveštaja, zbog odlaganja, glasine i nagađanja se šire”, kaže Endru Foksal, stručnjak za Rusiju u Društvu "Henri Džekson".
Your browser doesn’t support HTML5
Postoji mogućnost da bi izveštaj mogao da naglasi vezu između Rusije i vladajućih konzervativaca.
„To govori da postoji nešto u izveštaju za šta vlada oseća da bi moglo da bude štetno po nju, u smislu biračkog tela. Ja ipak mislim da je to opasno za našu demokratiju“, smatra Ian Bond iz Centra za evropsku reformu.
Ne propustite: Tusk: Dogovoreno fleksibilno odlaganje Bregzita do 31. januaraA na pitanje zašto bi Rusija pokušala da promoviše izlazak Velike Britanije iz Evropske unije - Bond kaže:
„Zbog poremećaja. Što više možeš da poremetiš svoje protivnike, jači si u relativnom smislu. Jednom kada Britanija napusti stolicu u EU, to će značiti da je jedan snažan, ubedljiv glas za nastavak sankcija protiv Rusije, otišao“.
Konzervativci odbacuju tvrdnje da bi izveštaj mogao da bude neprijatan.
„Nema dokaza koji bi sugerisali da su Rusija ili Kremlj bili uspešno angažovani u mešanje u naš izborni proces“, rekao je visoki zvaničnik ministarstva spoljnih poslova Kristofer Pinčer.
Vlada naglašava da se čeka da izveštaj prođe bezbednosnu proveru, ali predsedavajući odbora koji ga je sačinio Dominik Griv kaže da je izveštaj već dobio dozvolu za objavljivanje. Poslanici opozicije, mešu kojima i ministarka spoljnih poslova u senci Emili Tornberi, tvrde da je u pitanju zavera.
“To je ništa manje od pokušaja da se sakrije istina od javnosti i parlamenta i to je uvreda za našu demokratiju”.
Ne propustite: Makron o Rusiji: Neprijatelji naših prijatelja nisu i naši neprijateljiPostoje međutim izveštaji o ranijim vezama konzervativaca i Kremlja.
“Organizacija koju podržava Kremlj pod nazivom Konzervativni prijatelji Rusije, osnovana je 2012. godine, uz pomoć jednog operativca iz ruske ambasade u Londonu. Od tada je postalo jasno da je taj operativac verovatno agent ruske obaveštajne službe - FSB. Grupa Konzervativni prijatelji Rusije dobila je značajnu podršku među uticajnim Torijevcima, članovima konzervativne partije ali je sve propalo u skandalu, kada je objavila ‘kompromat’, odnosno kompromitujući materijal o laburističkom poslaniku Krisu Brajantu”, objašnjava Endru Foksal, stručnjak za Rusiju u Društvu "Henri Džekson".
U Sjedinjenim Državama, Malerova istraga zaključila je da se Rusija mešala u predsedničke izbore 2016. Hilari Klinton, koja je izgubila od Donalda Trampa, dovela je u pitanje odluku britanske vlade.
“Zapanjena sam zbog činjenice da britanska vlada neće da objavi izveštaj o ruskom uticaju, zato što svaka osoba koja glasa u zemlji ima pravo da vidi izveštaj pre održavanja izbora”, rekla je Klinton.
Premijer Britanije Boris Džonson odbacio je sumnje da je izveštaj štetan za njegovu partiju i najavio da će biti objavljen posle izbora.