Više od 6.000 hapšenja. Najmanje 2.600 komada zaplenjenog oružja i stotine kilograma zaplenjenih ilegalnih narkotika.
To su rezultati "Operacije Legenda" (Operation Legend) koje je pozdravio sekretar za pravosuđe Vilijam Bar, pre nego što je prošlog meseca napustio položaj.
Reč je o federalnoj inicijativi koju je Bar pokrenuo prošlog leta u Kanzas Sitiju, u saveznoj državi Mizuri, da bi pomogao velikim američkim gradovima da reše problem do sada nezabeleženog talasa ubistava.
Inicijativa je nazvana po 4-godišnjem dečaku Ledžendu Taliferu, koji je ubijen 29. juna dok je spavao u svom domu u Kanzas sitiju. Operacija, za koju je izdvojeno više od 60 miliona dolara, predviđala je preduzimanje koordinisane akcije federalnih, državnih i lokalnih organa za sprovođenje zakona u devet gradova, koji su bili teško pogođeni nasiljem.
ARHIVA - Američki sekretar za pravosuđe Vilijam Bar govori o "Operaciji legenda" na okruglom stolu u Sent Luisu, 15. oktobar 2020. (Foto:AP/Jeff Roberson)
Stotine agenata Federalnog istražnog biroa (FBI), Uprave za borbu protiv narkotika (DEA) i drugih federalnih agencija za sprovođenje zakona sarađivale su sa lokalnom policijom u tim gradovima da bi se obračunale sa nasilnim kriminalcima i sklonile vatreno oružje s ulica.
“Prema većini standarda, mnogi bi te rezultate smatrali ogromnim uspehom. U svetlu globalne pandemije, ti rezultati su izuzetni", naveo je Bar u saopštenju.
Međutim, nije saopšteno da li je ispunjen konačni cilj vladine operacije - da se suzbije nasilje. U tom kontekstu, rezultati nisu izvanredni. U nekoliko gradskih područja je tokom leta zabeležen kratkoročni pad broja ubistava, koja su međutim naglo porasla u devet gradova, koji su bili obuhvaćeni inicijativom, i u drugim mestima.
Prema policijskim podacima, koje je prikupio Glas Amerike, broj ubistava u 2020. godini je u proseku porastao za oko 40 odsto tokom prethodne godine širom devet gradova: Kanzas sitiju u Mizuriju, Čikagu u Ilinoisu, Alburkekiju u Nju Meksiku, Klivlendu u Ohaju, Detroitu u Mičigenu, Milvokiju u Viskonsinu, Sent Luisu u Mizuriju, Memfisu u Tenesiju i Indijanapolisu u Indijani.
Ne propustite: Policija: Osumnjičeni za napad u Nešvilu poginuo u eksplozijiNajveći rast stope ubistava zabeležen je u Milvokiju - 99 odsto - zatim u Čikagu sa 55 odsto, Memfisu 50 i Klivlendu 42 odsto.
Takođe, nasilje se nije smanjilo posle "Operacije legenda". Na primer, kada je ta inicijativa krajem jula proširena na Čikago, broj ubistava u tom gradu bio je viši za 51 odsto do tog datuma. Međutim, do kraja decembra, ta stopa porasla je na 55 odsto.
Samo je u Albukerkiju zabeležen manji pad, iako je stopa ubistava i u tom gradu na putu da obori rekord 2021. godine.
Rast broja ubistava nije bio ograničen na te gradove. Do kraja prošle godine, broj ubistava u 57 velikih američkih gradova je u proseku porastao za 36,7 odsto, prema podacima koje je prikupio ekspert Džef Ašer, dok je u nekoliko gradova zabeležen rekord.
Eksperti kažu da je nasilje podstakla kombinacija više razloga: smrtonosna pandemija, oštar ekonomski pad i protesti protiv policije zbog smrti Afroamerikanca Džordža Flojda u maju, tokom policijskog privođenja u Mineapolisu.
ARHIVA - Protesti u Sijetlu
“Nasilje generalno, a naročito krivična dela počinjena vatrenim oružjem, obično su spontani, zbog čega dodatni problemi i stres povećavaju verovatnoću da će ljudi jednostavno da puknu", kaže Kevin Novak, profesor kriminologije na Univerzitetu Mizurija u Kanzas sitiju.
Zbog nekontrolisanog nasilja u velikiim američkim gradovima "neki vid intervencije je verovatno bio potreban", ocenjuje Novak, ali i upozorava da se ne treba previše oslanjati na najnovije podatke o kriminalu.
"Nisam siguran da bilo ko može da sa velikim stepenom sigurnosti kaže da je "Operacija legenda" dala rezultate ili nije", kaže Novak.
Tadeus Džonson, bivši viši zvaničnik organa za sprovođenje zakona u Memfisu, a sada kriminolog na Univerzitetu države Džordžije, kaže da visoke stope ubistava pokazuju beskorisnost kratkoročnih inicijativa za borbu protiv kriminala, koje predviđaju hapšenje i krivično gonjenje.
“Ako ne budemo rešavali probleme u zajednicama ili ne budemo imali nadzor na lokalnom nivou kada osuđeni kriminalci izađu iz zatvora, ovaj ciklus će se samo nastaviti, a mi smo samo doneli neadekvatno rešenje za ozbiljan problem", ističe Džonson.
Ne propustite: Trampova administracija šalje federalne snage u još tri grada, agenti se povlače iz PortlandaKada je "Operacija legenda" pokrenuta u julu, predsednik Donald Tramp koji je tada bio u kampanji za reizbor pozdravio je program kao odgovor njegove administracije na problem nasilja u gradovima, na čijem čelu su demokrate. Tramp je obećao da će "povratiti javnu bezbednost, zaštititi decu i privesti nasilne prestupnike pravdi".
Rani uspesi
Tokom prvih dana operacije, bilo je nekih uspeha. Tokom pet nedelja, od njenog pokretanja, 22-godišnji muškarac je uhapšen i optužen za ubistvo Ledženda Talifera. Šeron Pauel, Taliferova majka, bila je snažan pristalica programa i hvalila je organe za sprovođenje zakona.
“Trebalo bi ovo da uradimo za druge slučajeve, da sprečimo da se ovakve stvari događaju", rekla je Pauel posle hapšenja osumnjičenog za ubistvo njenog sina.
Nedelju dana kasnije, policija je uhapsila osumnjičene u dva druga slučaja ubistava u Klivlendu i u Alburkekiju. Osumnjičeni za ubistvo Erika Hakizamana, 17-godišnjeg izbeglice iz Konga, u Klivlendu uhapšen je nakon što je slučaj preuzela lokalna kancelarija federalnog tužioca.
Majele Ngemba, porodični prijatelj Hakizamana, rekao je da se slučaj nije rešavao mesecima i da bi bez pomoći federalnih organa za sprovođenje zakona, ubica i "dalje bio slobodan, zato što je u gradu previše kriminala".
Ne propustite: Tramp najavio da će poslati još federalnih agenata da se "izbore sa nasiljem i kriminalom""Lokalna policija bi rekla: Da,dečko je mrtav. Šta možemo mi da uradimo", rekao je Ngemba u intervjuu.
Rik Smit, šef policije u Kanzas sitiju, rekao je da je više od 200 federalnih agenata koji su radili sa njegovim policajcima bili usredsređeni na "ljude koji su apsolutno bili umešani u nasilna krivična dela".
“Tehnički se razmatralo ko je bio odgovoran za krivična dela u našem gradu, koje bi optužnice za nošenje oružja mogli da podignemo i za koja federalna krivična dela bi mogli da budu optuženi ako ih uhvatimo", rekao je Smit za Glas Amerike.
Kao rezultat toga, kaže Smit, broj ubistava u Kanzas Sitiju je pao sa oko 6 nedeljno pre "Operacije legenda" na dva nedeljno na kraju operacije koja je trajala 10 nedelja. Smit je priznao da je broj ubistava nastavio da raste 2020. godine - sa 151 2019. godine na 174 - ali je ocenio da bi te cifre "bile mnogo gore da nije bilo "Operacije legenda".
Ne propustite: Gradonačelnici glavnih gradova SAD odbacili raspoređivanje federalnih snagaPovećanje broja federalnih agenata omogućilo je policiji Kanzas Sitija da uhapsi osumnjičene u do 70 odsto slučajeva ubistava, što je imalo i efekat sprečavanja nasilja, ističe Smit.
“Ovde u Kanzas Sitiju šaljemo pravu poruku, a to je: Ako budete umešani u nasilno krivično delo, postoji dobra šansa da ćete odgovarati za to".
Skeptici
U drugim gradovima, Barove izjave o uspehu "Operacije legenda" primljene su s većim skepticizmom. U septembru, kada je tadašnji sekretar za pravosuđe tvrdio da je ta inicijativa pomogla da se broj ubistava smanji za 50 odsto tokom petonedeljnog perioda, gradonačelnica Čikaga Lori Lajtfut rekla je da je to "faktički netačno".
U oktobru, okružna tužiteljka Sent Luisa Kimberli Gardner optužila je Bara da koristi "lažne, kratkoročne podatke o padu broja ubistava u tom gradu za 49 odsto".
Teni Gros, izvršni direktor Instituta za nenasilne akcije u Čikagu, rekao je da su Barove tvrdnje "u potpunosti ignorisane".
“Jasno je da je broj u svim američkim gradovima, kao i u Čikagu, veoma visok", istakao je Gros.
Ne propustite: Intervencija federalnih agenata u Oregonu mogući uzrok ustavne krizeČarls Herison, predsednik verske organizacije za borbu protiv nasilja u Indijanapolisu, rekao je da "Operacija legenda, iako je rezultirala velikim brojem hapšenja i zaplenjenih komada oružja nije značajno smanjila broj ubistava u tom gradu u 2020. godini".
S obzirom na to da nije bilo hapšenje u gotovo polovini slučajeva ubistava, "pojedinci na ulicama ne veruju da će odgovarati za umešanost u nasilna krivična dela", navodi Herison.
“Širom zemlje vidimo da ima mnogo ulične pravde. Ako policija ne hapsi, a ljudi na ulicama znaju ko je odgovoran, na kraju će biti određene odmazde", ističe Herison.