Dan pošto je u Skoplju predsednik Ivanov odbio da mandat za formiranje nove makedonske vlade dodeli lideru SDSM Zoranu Zaevu, koji je parlamentarnu većinu sastavio uz podršku Albanaca, rekcije su došle i od amabsadora SAD i bivšeg premijera Nikole Gruevskog, kao i političara sa Kosova i iz Rusije, a svi na svoji način izražavaju zabrinutost zbog krize u Makedoniji. Ivanov je svoju odluku obrazložio kao pretnju suverenitetu i teritorijalnom integritetu države, jer smatra da su zahtevi albanskih stranaka formulisanih u "Tiranskoj platformi" pretnja suverenitetu i teritorijalnom integritetu države.
Američki ambasador u Skoplju Džes Bejli pozvao je predsednika Makedonije Ðorđa Ivanova da preispita odluku o odbijanju da mandat za formiranje nove vlade da lideru SDSM Zoranu Zaevu, a susedne države pozvao je na uzdržanost s obzirom na visoku osetljivost političkog trenutka, prenose makedonski mediji.
Bejli je poziv Ivanovu da još jednom preispita odluku o mandataru uputio kao predstavnik zemlje koja je strateški partner i prijatelj Makedonije, koja poštuje suverenitet i jedinstvo te države, prenela je makedonska Alsat tv.
Američki ambasador Džes Bejli izrazio zabrinutost zbog toga što je, kako smatra, Makedonija napustila principe demokratije i vladavine prava i na svom tviter nalogu poručio da se slaže sa evropskim komesarom Johanesom Hanom, koji je nakon odluke Ivanova poručio da se demokratski principi moraju poštovati, čak i kada se sa njima ne slažemo.
"Slažem se sa komesarom Hanom. Zabrinut sam zbog udaljavanja Makedonije od principa demokratije i vladavine prava, osnovne vrednosti NATO-a ", napisao je Beji.
Američki ambasador je pozvao makedonske susede da pokažu uzdržanost i da se konstruktivno odnose s obzirom da na veoma osetljivu političku situaciju u toj državi.
Bejli je poručio da su SAD razočarane odlukom Ivanova da ne da mandat stranci koja je dokazala da ima većinu u Sobranju.
Predsednik albanske Demokratske unije za integracije (DUI), Ali Ahmeti, pozvao je druge političke partije Albanaca i svoje sunarodnike da se uzdrže od bilo kakvih unutar etničkih sukoba, prenosi skopski portal Plus info.
"Ja, dragi građani, apelujem na vas da zadržite hladnokrvan i ne dozvolite da bilo ko od nas postane žrtva zlonamernih poruka koje dolaze sa sumnjivih adresa", naveo je Ahmeti.
Tokom trodnevnih protesta u više makedonskih gradova, u organizaciji VMRO-DPMNE, a protiv promene Ustava i za očuvanje teritorijalno i svakog drugog jedinstva makedonske države, sporadično su se čule optužbe izrečene na račun SAD da "nastavlja fašističku i terorističku politiku prema makedonskom narodu i državi". Bivši premijer Nikola Gruevski rekao je u saopštenju da zahtevi Albanaca vode kantonizaciji zemlje prema etničkim granicama.
Zvanična Moskva je izrazila zabrinutost zbog zaoštravanja političke krize u Makedoniji i pozvala Zapad da prekine sa grubim mešanjem u unutrašnje stvari te zemlje, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Rusije.
„Zapad preko albanske manjine pokušava da dovede na vlast u Skoplju poraženu opoziciju, koja je stavila potpis na ultimativne zahteve Albanaca koji vode ka potkopavanju ustavnog uredenja te zemlje. Nastavak destruktivnih pokušaja da se nametnu spolja šeme koje su u suprotnosti sa voljom makedonskih birača mogu samo da pogoršaju situaciju,” navodi se u saopštenju.
Ministarstvo je u saopštenju optužilo Kosovo za mešanje u makedonske unutrašnje stvari tvrdeći da Zapad “želi da dovede pobeđenu opoziciju na vlast.”
Kosovski predsednik Hašim Tači pozvao je Albance u Makedoniji da uzmu stvar u svoje ruke, ocenivši da je odluka predsednika Ivanova uznemiravajuća i anti-albanska, te da nije ispoštovao volju većine građana i Ohridski sporazum.
On je za prištinski portal Gazeta ekspres izjavio da su Albanci u Makedoniji sastavni deo te države i da oni treba da uzmu sudbinu svojih prava u svoje ruke.
Visoka predstavnica međunarodne zajednice za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini stigla je Makedoniju i u Skoplju se prvo sastala sa predstavnicima lokalnih nevladinih organizacija, da bi potom održala zajednički susret sa liderima parlamentarnih stranaka sa kojih se očekuju izjave za medije.