Citirajući reči italijanskog filozofa, političara i vatrenog kritičara Musolinijeve fašističke diktature Antonia Gramšija, koji je u predvečerje Drugog svetskog rata iz zatvorske ćelije napisao da "stari svet umire, dok se novi bori da se rodi i da je sada vreme čudovišta" – predsednik Međunarodnog savetodavnog odbora Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) Srđan Cvijić otvorio je u ponedeljak ovogodišnu Beogradsku bezbednosnu konferenciju.
Podsetivši da je slogan konferencije „U odbrani čovečnosti“, on je rekao da u Gramšijevim rečima ima mnogo toga zabrinjavajućeg i savremenog.
„Okruženi sno čudovištima rata na istoku i jugu i čudovištima autoritarizma kod kuće, koja su podstaknuta usponom autokratije, ekstremističkim populizmom, nacionalizmom i društvenom polarizacijom. Naša deca, nove generacije poput onih pre Drugog svetskog rata, kada je Gramši napisao ove reči, odrastaju bez sigurnosti u mirnu i prosperitetnu budućnost", rekao je Cvijić.
Kazao je da ne može biti međunarodnog mira sa „autokratama kod kuće.“
"Hibridni režimi, kakve smo recimo nedavno iskusili u Gruziji, nisu posebna vrsta vlasti, već samo faza u procesu rušenja demokratije i izgradnje autoritarnih režima. Sa hibridnim režimima ne može postojati trajni mir i sigurnost, samo klimavi mir kojim kupujemo vreme do sledećeg rata", rekao je i istakao da „ne možemo sebi dozvoliti da očajavamo“ ali i da je „poslednji trenutak da se dignemo u odbranu čovečanstva.“
Vizuelni identitet Beogradske bezbednosne konferencije (foto: Glas Amerike / Stefan Miljuš)
Tema uvodnog panela koji je usledio bila je „Svet posle izbora u Sjedinjenim Državama (SAD) i Evropskoj uniji (EU)“, a govornici su prevashodno govorili o očekivanjima vezanim za rad administracije i novoizabranog predsednika SAD Donalda Trampa u kontekstu geopolitičkih sukoba i tenzija.
Predsednik odbora Asocijacije za kontrolu naoružanja Tomas Kantrimen se u uvodnom delu obraćanja osvrnuo na Trampovu predizbornu izjavu „da će zaustaviti rat u Ukrajini za 24 sata“ ocenjujući je kao nerealnu.
Kako je naveo – čak i Tramp zna da je situacija daleko složenija od toga jer bi postojale političke i druge posledice za predsednika SAD koji bi ukrajinsku teritoriju jednostavno predao „ruskoj imperijalističkoj ekspanziji“.
„Istinski pregovori između Ukrajine i Rusije su daleko teži od toga, i mnogo će zavisiti od odgovora Evropske unije i članica NATO-a na sve što Tramp iznese", rekao je i istakao da su „Tramp i Putin slični jer su spremni da pregovaraju sa pojedinim evropskim državama, ali ne i sa EU i NATO.“
„Biće više lidera iz Evrope koji će požuriti u Vašington da bi uspostavili što bolje odnose sa Trampom, ali je potrebno definisati zajednički evropski interes i povodom toga ostvariti jedinstvo“, dodao je.
Tomas Kantrimen tokom govora na panelu (Fonet / Zoran Mrđa)
Govoreći o sukobima na Bliskom istoku, Kantrimen je rekao da ne očekuje da vidi ni pokušaj da novoizabrani predsednik SAD „obuzda“ premijera Izraela Benjamina Netanjahua, ali da se može pretpostaviti da će biti jačeg pritiska na Iran ili barem direktnih pregovora sa tom zemljom.
Kao treći fokus Trampove administracije, Kantrimen je naveo izazove sa kojima se SAD suočavaju kada je u pitanju odnos sa Kinom. On misli da mnogi koji će činiti buduću administraciju vide uvođenje dodatnih carina kao polugu protiv Kine, ali i da bi takav potez proizveo druge posledice.
„Tramp ne razume kako tarife funkcionišu, odnosno da ih plaćaju američki potrošači, a ne strane zemlje. Carine znače globalni trgovinski rat, inflaciju u Sjedinjenim Državama i širom sveta", istakao je.
Ne propustite: Da li je Kina spremna za drugi Trampov mandat?On je rekao da se Tramp raduje osvajanju državnih institucija na isti način kako to rade neki autoritarni lideri, ali da sprovođenje svega što je namerio ne zavisi samo od toga.
"Tramp će imati značajnu većinu u Senatu i blagu većinu u Predstavničkom domu, a da li može da ispuni sve što želi zavisiće od toga koliko uspešno može da zastraši članove svoje stranke u oba doma", kazao je Kantrimen.
Direktor Francuskog instituta za međunarodne odnose Tomas Goma izrazio je bojazan da će Trampovim reizborom SAD postati manje angažovane u EU.
„U francuskoj strategiji već decenijama postoji ideja da bi SAD mogle da napuste Evropu. To nije ono što Francuska želi, već je to u suštini potvrda jedne vrste istorijske analize koja je napravljena davno", kazao je Goma dodajući da Evropi trenutno nedostaje političko vođstvo.
"U Francuskoj postoji politička situacija koja, u najmanju ruku, nije laka. Isto se može reći i za Nemačku. Možda su stvari jasnije za Italiju ali i tamo u izvesnoj meri postoji neka vrsta vakuuma“, rekao je i ocenio da će „reizbor Donalda Trampa stvoriti mnogo malih Trampova u svetu“.
Ne propustite: Šta Trampova pobeda znači za NATO i Evropu?Na panelu je govorila i bivša šefica evropske diplomatije Federika Mogerini koja je istakla da vidi opasnost ako Tramp ne bude poštovao međunarodno pravo, pravila i norme koje EU sledi.
Ona je istakla važnost ljudskih prava, vladavine prava, demokratije, različitosti i inkluzije, upoređujući to sa namerama koje je najavio Tramp, ali je izrazila i optimizam rekavši da EU najodlučnije deluje kada postoje velike pretnje i opasnosti i da je u prošlosti pokazala jedinstvo tokom kriza.
Govoreći o eventualnom uticaju Trampove pobede na Zapadni Balkan, Mogerini je rekla da ne treba očekivati da će to imati preveliki veliki uticaj na region, ali da bi mogao uticati na proces proširenja Evropske unije (EU).
„Jedan od efekata Trampove izborne pobede će možda biti proširenje EU za jednu ili dve članice a mogao bi uticati i na revitalizaciju dijaloga o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine i pozitivno delovati na taj proces“, zaključila je Mogerini.
Federika Mogerini na Beogradskoj bezbednosnoj konferenciji (Fonet / Zoran Mrđa)
Na konferenciji, koja će trajati do 20. novembra u Sava Centru, govoriće između ostalog i bivši pomoćnik američkog državnog sekretara za Evropu i Evroaziju Filip Riker, specijalni izaslanik Francuske za Zapadni Balkan Rene Trokaz, predsednica Venecijanske komisije Kler Bazi Maluri, ambasador Evropske unije u Srbiji Emanuele Žiofre, ministarka za evrointegracije Srbije Tanja Miščević, bivši premijer Crne Gore Dritan Abazović, pisac, političar i aktivista civilnog društva Veton Suroi i drugi.
Beogradska bezbednosna konferencija, forum posvećen spoljnoj politici i bezbednosti, održava se od 2022. godine, i nastavak je Beogradskog bezbednosnog foruma, konferencije koju je BCBP organizovao zajedno sa partnerima 11 godina zaredom, od 2011 do 2021.
Nagrada „Svetionik“ Katarini Petrović
Po završetku panela dodeljena je i nagrada „Svetionik“ koju je ove godine dobila major policije iz Valjeva Katarina Petrović.
Ta nagrada se dodeljuje za hrabrost pojedinaca u obavljanju profesionalnih zadataka u domenu bezbednosti i spoljne politike, a Petrović je, primajući nagradu, citirala reči pokojnog poglavara Srpske pravoslavne crkve patrijarha Pavla:
"Obavezni smo i u najtežim situacijama da postupamo kao ljudi i nema tog interesa, niti ličnog, niti nacionalnog, koji bi mogao da nam bude izgovor da budemo neljudi".
Dobitnica nagrade "Svetionik" major policije Katarina Petrović i novinar Vuk Cvijić (Fonet / Zoran Mrđa)
Prilikom dodele nagrade "Svetionik“ navedeno je da je Katarina Petrović bila uhapšena prošle godine, zbog sumnje da je zloupotrebila položaj, jer je preuzela izveštaj o saobraćajnoj nesreći čiji je učesnik bio Nikola Petrović, kum predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Izveštaj ne predstavlja tajnu, a u njemu se tvrdi da je Petrović bio pod uticajem alkohola i narkotika. Katarina Petrović je sprečila da se taj slučaj zataška, zbog čega je uhapšena i izložena progonu vlasti. Dobila je slučaj na sudu, ali je suspendovana, navedeno je tokom dodele nagrade.