Erdoganove čistke ugrožavaju sekularno društvo

  • Luis Ramirez

Turkinje na protestu protiv predsednika Erdogana 6. juna 2016, pre pokušaja puča.

Neuspeli puč u Turskoj i čistka koju je potom sproveo predsednik Redžep Tajip Erdogan su deo borbe medju Islamistima, koji streme uspostavljanju većeg uticaja vere u javnom životu. Ta vizija se kosi sa sekularnim društvom koje je 1920.-tih osnovao Mustafa Kemal Ataturk, osnivač modern Turske. Dopisnik Glasa Amerike Luiz Ramirez se u Istanbulu izveštava o tome šta bi moglo da usledi u pogledu sekularne države i turskog gradjanskog društva kada se čistke završe. O tome govore dve žene: jedna neo-liberalno sekularno nastrojena i druga islamistički nastrojena.

Opozicija i vladajuća stranka su se udružili da bi osudili pokušaj puča. Ta vrsta moći naroda je i zaustavila puč. Erdogan sada vrši čistku nad protivnicima i izlazi iz svega ovog jači i manje sputan da promoviše islamističku agendu.

Melda Onur, bivša opoziciona zakonodavaka, veruje da će ista moć naroda koja je zaustavila tenkove tokom noći pokušaja puča, sprečiti da Turska postane islamska država. Ali, za sada ona vidi razlog za brigu:

“To je čišćenje radikalnih islamskiuh elemenata, ali s druge strane, to je i suprostavljanje onima koji žele sekularnu demokratsku republiku. Ne znamo da li je u pitanju istinska čistka ili nešto što se preduzima samo da bi se zadržao položaj.”

Onur ističe da je sekularizam suviše duboko ukorenjen u Truskoj i veruje da položaj zemlje izmedju muslimanskog sveta na istoku i Evrope na Zapadu garantuje da Turci nikada neće prihvatiti islamsku državu.

“Oni vide situaciju zemalja koje nisu sekularne u ovom regionu. Ova zemlje nikada nije zavidela Iraku, Siriji i Iranu jer se zna šta je to. Ali sa druge strane, oni nikada nisu zavideli ni Evropi na liberalizmu.”

Erdogan kaže da će Turska podići “generaciju vernika” i predvodi politiku da se izgrade džamije.

Hilal Kaplan je bila na Bosforskom mostu sa onima koji su se suočili sa tenkovima u noći pokušaja puča.

“Ovaj most nikada više neće biti isti za mene. Ljudi su ovde ubijeni i kada ga gledam, mada volim Istanbul, on nikada više neće biti isti za mene.”

Kao poznata novinarka pro-Erdoganov dnevnog lista, ona se oseća slobodnijom danas no pre nekoliko godina kada su zakoni iz vremena Ataturka branili ženama da nose marame na nekim radnim mestima i u državnim kancelarijama.

“Mislim da prisustvo žena na radnim mestima, žena različitih orijentacija koje rade u parlamentu i na drugim mestima, mogu da podstaknu ogromnu solidarnost medju ženama i ostvarenje prava žena, a to samo može da ojača sekularizam, a ne obrnuto.”

Bosfor razdvaja evropski od azijskog dela Turske, koja se ponovo našla na raskršću, pokušavajući da gradi most izmedju vrednosti Istoka i Zapada.