Koliko će Zapadni Balkan ostati u fokusu sada kada je Bugarska predala predsedavanje predsedavanje Savetom Evropske unije Austriji? Ostaje da se vidi, jer se zvaničnici iz Austrije bave nekim prioritetnijim temama, kao što su migranti i Bregzit.
Integracije Zapadnog Balkana su i dalje tu, ali sudeći po skorašnjim sastancima zemalja članica EU, region je na visokom trećem mestu, izjavio je u utorak ambasador Bugarske u Srbiji Radko Vlajkov.
On je podsetio da je jedan od prioriteta njegove vlade bila integracija Srbije, ali i drugih zemalja u regionu, jer “integracije regiona i dobra bezbednosna situacija” doprinosi u borbi sa prilivom migranata, sa kojim se suočila i njegova zemlja.
Kako je objasnio, promena u fokusu predsedavanja Austrije, nije slanje pomešanih signala ka zemljama koje imaju aspiraciju da postanu članice EU, već borba protiv zajedničkih problema, kao što je migrantska kriza, sa kojima se suočavaju sve države na kontinentu.
Bugarska je dakako stavila u centar pažnje Zapadni Balkan, što je i normalno kada su susedne zemlje u pitanju i dobila od zvaničnika okviran datum ulaska Srbije u EU - 2025. godina, rekao je Vlajkov na završnoj konferenciji projekta "EU, Srbija i Zapadni Balkan".
“Da li će to biti 2027. ili 2024. godine, to ćemo videti i sve zavisi od toga kada će Srbija zatvoriti poglavlja. Da napomenem da ćemo imati još jedan samit u Splitu, kao što smo imali onaj u maju u Sofiji, kada Hrvatska za dve godine preuzme predsedavanje”, rekao je ambasador i napomenuo da su sastanci u regionu sada mnogo češći nego što je to bio slučaj ranijih godina.
On je rekao da će Bugarska, i pored toga što više ne predsedava EU, nastaviti da podržava politiku proširenja, ali i Srbiju u nastojanju da izvrši sve neophodne reforme, sa kojima se ne sme praviti kompromis.
Bugarska je posebno uložila napor da pomogne Srbiji u okviru poglavlja 23 i 24 koja se tiču vladavine prava, ali prema rečima bugarskog ambasadora “ovaj proces je i najteži i najsporiji”.
O vladavini prava govorila je i član Centra za pravosudna istraživanja Vida Petrović Škero, koja je istakla da će se Srbija bez implementacije reformi u toj oblasti i kvalitetnog sudstva teško uklopiti u evropski sistem.
Ona je rekla da treba ozbiljno shvatiti primedbe Venecijanske komisije na Nacrt amandmana na Ustav RS i dodala da smatra da bi bila poželjna javna rasprava o tim amandmanima.
Petrović Škero, koja je bivša predsednica Vrhovnog suda Srbije, kaže da je važno ujednačiti sudsku praksu, promeniti način izbora sudija i omogućiti kroz raspravu postojanje kritičkog osnova na izveštaje EU.
Ona se osvrnula na najveći problem kada je reč o toj oblasti - izboru sudija, koji prema novim odredbama treba da biraju članovi parlamenta, a upravo sudstvo, kako je rekla, treba da bude lišeno bilo kakvog političkog uticaja ukoliko se zaista želi vladavina prava i nezavisno sudstvo.