Kurdske snage započele su operaciju s ciljem da isteraju ekstremiste Islamske države iz strateški važnog grada u severnom Iraku. Zvaničnici navode da su kurdski - „pešmerga“ - borci, rano jutros zauzeli nekoliko delova Džalavle, 115 kilometara severno od Bagdada. Taj grad, koji se nalazi blizu granice sa kurdskom poluautonomnom oblašću, od 11. avgusta je pod kontrolom ekstremista iz grupe Islamska država.
U međuvremenu, američki sekretar za odbranu Čak Hejgel upozorio je da je grupa, koja je nekada bila poznata pod imenom Islamska država Iraka i Levanta - skraćeno ISIL - bolje organizovana, i finansijski i vojno jača od bilo koje poznate terorističke grupe.
Komemorativne službe i bdenja za brutalno ubijenog američkog novinara Džejmsa Folija počela su odmah pošto je ranije ove nedelje potvrđeno da su mu pripadnici Islamske države odrubili glavu. Američki sekretar za odbranu Čak Hejgel kaže da je američka tajna misija da se oslobode novinari i drugi taoci u Siriji ranije tokom leta bila bez greške, ali da nije uspela jer se oni nisu nalazili na toj lokaciji. Hejgel smatra da Islamska država predstavlja mnogo veću opasnost za svet nego što je to ikada bio slučaj s al-Kaidom.
"Oni su mnogo više od terorističke grupe. Oni objedinjuju ideologiju, sofisticiranu stratešku i taktičku vojnu snagu; izuzetno dobro su finansirani – daleko iznad bilo čega što smo do sada videli".
Hejgel kaže da Islamska države neće moći da bude eliminisana isključivo vojnom silom i poziva na političke reforme s ciljem ujedinjenja iračkog verski podeljenog društva.
Načelnik generalštaba američkih oružanih snaga general Martin Dempsi naglašava da ekstremisti imaju uporišta ne samo u Iraku, već i Siriji.
"Time ćemo morati da se pozabavimo na obe strane granice koja je praktično nepostojeća u ovom trenutku, a to će se dogoditi kada budemo imali koaliciju u regionu, koja će preuzeti zadatak da vremenom porazi Islamsku državu. Ta grupa će istinski biti poražena tek kada je odbaci 20 miliona obespravljenih sunita, koji žive između Damaska i Bagdada".
Hejgel je upozorio Amerikance da se pripreme za dugu borbu protiv grupe, koju je nazvao "varvarskom", i koja ne poštuje humanost.
"Težimo dugoročnoj strategiji protiv ISIL-a, jer ta grupa jasno predstavlja dugoročnu pretnju. Treba da očekujemo da će se ISIL regrupisati i organizovati nove napade, a učešće američke vojske nije završeno. Predsednik Obama je bio vrlo jasan povodom toga".
Izveštaji o tome da je ubica Džejmsa Folija govorio s britanskim akcentom doveli su do zabrinutosti da Islamska država ima pristalice širom sveta. Dok pokušava da osigura usvajanje strožijih bezbednosnih zakona, premijer Australije Toni Abot ističe da bi teroristički zločini mogli da se dogode i u toj zemlji.
"To samo pokazuje da ovo nije nešto što se dešava negde drugde, može da se dogodi i u zemljama kao što je Australija, ukoliko se opustimo i ne budemo izuzetno oprezni povodom terorizma i potencijalnog terorizma na našim obalama".
Javnost u Evropi uglavnom se protivi vojnoj intervenciji u inostranstvu, ali analitičari smatraju da će okrutnost ekstremista prema civilima i nevinim žrtvama to promeniti.
"Postoji rastuća uznemirenost širom sveta povodom Islamske države i njenih namera, a to će u jednom određenom trenutku rezultirati nekom vrstom jedinstvene akcije", kaže Džeremi Batson-Kar, iz londonske konsultantske firme "Čarls Stenli".
Američki sekretar za odbranu poručio je da za sada ne postoje planovi za vazdušne napade na pozicije Islamske države u Siriji, ali da će SAD učiniti šve što je neophodno da bi zaštitile američke građane i kod kuće i u inostranstvu.