Hantington bič u Kaliforniji je gradu poznat i kao Surf siti, gde je vožnja po talasima postala životni stil
Surferi dolaze rano kako bi uhvatili jutarnje talase. Nastavnik u srednjoj školi, Met Grejson surfuje skoro svaki dan.
“Sklonite se od svega, uđete u vodu koja je plava i čista i to odagna sve probleme”.
U Hantington biču se surfuje već skoro ceo vek, međutim ljudi su ozbiljno počeli da se bave ovim sportom 1950-ih, a postao je popularan zahvaljujući muzici i filmovima, poput Gidžeta iz 1959. koji je baziran na poznatom romanu.
U Međunarodnom muzeju surfovanja prikazana je istorija sporta – od ranih glomaznih i teških dasaka Džordža Frita i Djuka Kahanamokua sa Havaja, pa sve do modernih takmičara sa brzim daskama i naprednim veštinama. Pit Taunend, poreklom iz Australije bio je svetski šampion profesionalnog surfovanja 1976. On kaže da se sport dosta promenio pošto su nagrade postale velike a i sportisti su počeli da reklamiraju razne firme.
“Mnogo mladih surfera u današnje vreme zarađuje milion dolara godišnje. To je dosta dobro plaćen posao s obzirom da surfuju po perfektnim talasima okruženi prelepim devojkama”.
Turnir US Open u surfovanju održan je u julu u Hantigton biču gde su se okupili vrhunski surferi čak iz Japana i Brazila. Portparolka turnira Dženifer Lau kaže da je surfovanje postalo svetski sport.
“Surfovanje je privlačno i to je duhovni sport. Ili osetite ono što mi zovemo ‘stoke’ ili ne i to je ono što vas održava u životu“.
Lau objašnjava da je “stoke” osećaj koji surfer dobije kada naiđe na fantastičan talas.
Dugogodišnji surfer, Džoš Harison kaže da je taj sport savršen način da budete u kontaktu sa prirodom.
“Zato što zadirete u energiju sveta, planete u neku ruku, vetra, struja i dalekih oluja i sva ta energija dolazi ovde gde je sunčano”.
Harison dodaje da svaki dan i svaki novi talas nose i novi izazov.
“Sklonite se od svega, uđete u vodu koja je plava i čista i to odagna sve probleme”.
U Hantington biču se surfuje već skoro ceo vek, međutim ljudi su ozbiljno počeli da se bave ovim sportom 1950-ih, a postao je popularan zahvaljujući muzici i filmovima, poput Gidžeta iz 1959. koji je baziran na poznatom romanu.
U Međunarodnom muzeju surfovanja prikazana je istorija sporta – od ranih glomaznih i teških dasaka Džordža Frita i Djuka Kahanamokua sa Havaja, pa sve do modernih takmičara sa brzim daskama i naprednim veštinama. Pit Taunend, poreklom iz Australije bio je svetski šampion profesionalnog surfovanja 1976. On kaže da se sport dosta promenio pošto su nagrade postale velike a i sportisti su počeli da reklamiraju razne firme.
“Mnogo mladih surfera u današnje vreme zarađuje milion dolara godišnje. To je dosta dobro plaćen posao s obzirom da surfuju po perfektnim talasima okruženi prelepim devojkama”.
Turnir US Open u surfovanju održan je u julu u Hantigton biču gde su se okupili vrhunski surferi čak iz Japana i Brazila. Portparolka turnira Dženifer Lau kaže da je surfovanje postalo svetski sport.
“Surfovanje je privlačno i to je duhovni sport. Ili osetite ono što mi zovemo ‘stoke’ ili ne i to je ono što vas održava u životu“.
Lau objašnjava da je “stoke” osećaj koji surfer dobije kada naiđe na fantastičan talas.
Dugogodišnji surfer, Džoš Harison kaže da je taj sport savršen način da budete u kontaktu sa prirodom.
“Zato što zadirete u energiju sveta, planete u neku ruku, vetra, struja i dalekih oluja i sva ta energija dolazi ovde gde je sunčano”.
Harison dodaje da svaki dan i svaki novi talas nose i novi izazov.