Kineska državna naftna kompanija pokušava da kupovinom kanadske kompanije stekne savremeniju tehnologiju za vađenje nafte i gasa iz škriljca
Eksploatacija naftom bogatog peska kojom operiše kanadska kompanija Neksen (Nixen) jedan je od razloga što Kineska nacionalna ofšor naftna korporacija – skraćeno Sinuk (CNOOC) – nudi za nju 15 milijardi dolara. Pored toga, Neksen ima i bušotine za vađenje nafte iz podmorskih nalazišta duž američke obale Meksičkog zaliva, u Severnom moru i drugde.
Ekonomski analitičar Endru Holand, iz instituta Američki projekat za bezbednost (American Security Project), kaže da Kini treba nova tehnologija da bi iscedila više energije iz sopstvenih nalazišta.
„Ova tehnologija otvorila bi im dodatna nalazišta na kopnu, a naročito u moru, jer postoji tehnološki jaz između zapadnih i kineskih kompanija“, kaže Holand.
Kris Fokner, direktor kompanije Brajtling ojl, kaže da nije lako iscediti energiju iz škriljca, bitumenskog peska i dubokih podmorskih nalazišta, ali da Neksen ima tu tehnologiju koju Kina priželjkuje. Razgovor sa njim obavljen je preko Skajpa.
„Kada radite u takvom ekstremnom okruženju potrebna je najsavremenija i najbolja tehnologija u toj vrsti industrije“, kaže Fokner.
Direktor Armada ojla (Armada Oil), Džim Serna, kaže da bi ta tehnologija pomogla Kini da koristi svoja nalazišta.
„Naslage škriljca u severozapadnoj Kini možda su najveće u svetu. Za to je potrebna savremena tehnologija, a oni možda tamo imaju ogromne rezerve“, kaže Serna.
Raniji kineski pokušaj da kupe američku firmu Junokal (Unocal), 2005. godine, propao je zbog snažnog protivljenja američkih političara. Ovoga puta otpor je manji ali neki članovi Kongresa ističu da Kina želi da investira u Severnoj Americi dok nepravedno stvara prepreke američkom investiranju u Kini.
Analitičari kažu da Kina pokušava da izbegne političke probleme zadržavanjem stranog osoblja u Niksenu i obećanjima o novim investicijama i istraživanjima u Severnoj Americi. Ali ekonomski analitičar firme Međunarodne poslovne strategije (International Business Strategies), Handel Džouns, kaže da bi Sinuk još mogao da ima probleme.
„Mislim da je mogućnost otpora velika i mislim da će neki delovi Niksena morati da se odvoje da bi se postigao dogovor. Mislim da Sjedinjene Države nisu zadovoljne jer Niksen ima prilično jaku poziciju u Meksičkom zalivu“, kaže Džouns.
Ali kritičari ipak priznaju da kinesko investiranje u strane naftne kompanije doprinosi povećanju svetskih energetskih zaliha i time utiče na stabilnost cena energenata.
Ekonomski analitičar Endru Holand, iz instituta Američki projekat za bezbednost (American Security Project), kaže da Kini treba nova tehnologija da bi iscedila više energije iz sopstvenih nalazišta.
„Ova tehnologija otvorila bi im dodatna nalazišta na kopnu, a naročito u moru, jer postoji tehnološki jaz između zapadnih i kineskih kompanija“, kaže Holand.
Kris Fokner, direktor kompanije Brajtling ojl, kaže da nije lako iscediti energiju iz škriljca, bitumenskog peska i dubokih podmorskih nalazišta, ali da Neksen ima tu tehnologiju koju Kina priželjkuje. Razgovor sa njim obavljen je preko Skajpa.
„Kada radite u takvom ekstremnom okruženju potrebna je najsavremenija i najbolja tehnologija u toj vrsti industrije“, kaže Fokner.
Direktor Armada ojla (Armada Oil), Džim Serna, kaže da bi ta tehnologija pomogla Kini da koristi svoja nalazišta.
„Naslage škriljca u severozapadnoj Kini možda su najveće u svetu. Za to je potrebna savremena tehnologija, a oni možda tamo imaju ogromne rezerve“, kaže Serna.
Raniji kineski pokušaj da kupe američku firmu Junokal (Unocal), 2005. godine, propao je zbog snažnog protivljenja američkih političara. Ovoga puta otpor je manji ali neki članovi Kongresa ističu da Kina želi da investira u Severnoj Americi dok nepravedno stvara prepreke američkom investiranju u Kini.
Analitičari kažu da Kina pokušava da izbegne političke probleme zadržavanjem stranog osoblja u Niksenu i obećanjima o novim investicijama i istraživanjima u Severnoj Americi. Ali ekonomski analitičar firme Međunarodne poslovne strategije (International Business Strategies), Handel Džouns, kaže da bi Sinuk još mogao da ima probleme.
„Mislim da je mogućnost otpora velika i mislim da će neki delovi Niksena morati da se odvoje da bi se postigao dogovor. Mislim da Sjedinjene Države nisu zadovoljne jer Niksen ima prilično jaku poziciju u Meksičkom zalivu“, kaže Džouns.
Ali kritičari ipak priznaju da kinesko investiranje u strane naftne kompanije doprinosi povećanju svetskih energetskih zaliha i time utiče na stabilnost cena energenata.