Kineska filmska industrija bi za nekoliko godina mogla da prestigne Holivud po prihodima.Napretka se zasniva na najbrojnijoj publici i pomoći vlade.
Kineska vlada za svoju filmsku industrijuje isušila jedan kvadratni kilometar močvare u blizini Tijanđina na kineskoj obali i pretvorila ga u čvrsto tlo. Na njemu je investicija od preko 13 miliona dolara – sa kancelarijama, smeštajnim prostorima, filmskim studijima i opremom za crtane filmove.
Ping Đijang je osnivačica i predsednica „Jelou mauntin filma“ (Yellow Mountain Film), kompanije za proizvodnju filmova čije su sedište novoizgrađeni studiji u Tijanđinu.
„Imaju supermoćan kompjuter, najveći na svetu. Upravo sada smo dobili direktnu fiber vezu sa tim kompjuterom, što je vrlo važno za snimanje animiranih filmova. Prve godine nećemo morati da plaćamo zakup, a i druge ćemo imati prilično veliki popust na kiriju. Sve je to prednost.“
Posle rada u Sjedinjenim Državama i Kanadi, Ping se vratila u Kinu da se uključi u sve veću proizvodnju koprodukcionih filmova.
„Mislim da su koprodukcije prilično primamljive. Zbog toga hoću da napravim ovde nešto čvršće. Da bismo mogli više da pomognemo ljudima koji zaista žele da dođu ovde i snimaju koprodukcije.“
Kineske vlasti dozvoljavaju da se u bioskopima prikažu samo 34 strana filma godišnje, ali to ograničenje se ne odnosi na koprodukcije. Naravno, za dobijanje statusa koprodukcije postoje posebne prepreke. Filmovi treba da uključe kineske elemente, i u produkciju i u finansiranje.
Robert Kejn je partner u koprodukcionoj filmskoj kompaniji. On kaže da je glavna prepreka cenzura i mračna birokratija koja ide uz to.
„To čak i nije sama činjenjica da postoji cenzura, nego ceo proces kroz koji scenario treba da prođe da bi bio odobren. Veoma je teško predvideti šta će da se dogodi. Pravila nisu vrlo precizno definisana i sve može da deluje proizvoljno – i sama odluka da li scenario može da dobije odobrenje cenzure.“
Ipak, nije teško uvideti koristi od koprodukcije. Pre svega, one dobijaju 43 odsto od prihoda na blagajni, u poređenju sa svega 25 odsto koliko dobijaju strani filmovi koji stignu na tržište kroz godišnje kvote. Kejn kaže da su osim toga kineski studiji vrlo raspoloženi da rade sa stranim stvaraocima.
„Oni se sada otvaraju. Upravo su uložili velika sredstva u kapacitete i hteli bi da ih vide popunjene i iskorišćene. U mnogo slučajeva, sada su ti kapaciteti preveliki, tako da bi zaista hteli da donesu posao spolja i pružaju usluge. Svesni su da im iskustvo još nije na najvišem nivou, jer je to ovde novija industrija. Ljudi su ovde nestrpljivi da uče; posebno su željni dobrih priča, dobrih scenarija i dobrih projekata i priča na kojima će da rade.“
Svake godine, neveliki broj američkih filmova dobija koprodukcioni status. Ali zahvaljujući većem broju kompanija koje deluju kao posrednici u Kini, poznavaoci industrije veruju da će se povećati ne samo njihov broj, nego i da će obe strane naći način za bolju i isplativiju saradnju.