Predsednik Barak Obama i njegov protivnik Mit Romni oštrom retorikom komentarišu trgovinska pitanja sa Kinom.
Trgovinski sporovi izmedju Kine i Sjedinjenih Država zaoštreni su prošle nedelje pošto su dve zemlje uložile medjusobne prigovore kod Svetske trgovinske organizacije. Dok se američka predsednička kampanja zahuktava, Kina je sve više u fokusu pažnje.
Predsednik Barak Obama i njegov protivnik, Mit Romni, oštrom retorikom komentarišu trgovinska pitanja sa Kinom. Predsednik Obama je nedavno objavio da su Sjedinjene Države uložile prigovor Svetskoj trgovinskoj organizaciji povodom subvencija koje Peking pruža kineskoj automobilskoj industriji. Američki predsednik je takodje odbacio optužbe svog protivnika, Mita Romnija, da ne čini dovoljno kako bi izvršio pritisak na Kinu povodom nefer trgovinske prakse Pekinga.
Kina je brzo odgovorila sopstvenim prigovorom Svetskoj trgovinskoj organizaciji kojim dovodi u pitanje novi američki zakon kojim se omogućavaju dodatne tarife na subvencionisane kineske proizvode. Portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova, Hong Lei, osvrnuo se na taj potez.
„Dve strane bi trebalo da reše razlike u gledištima na prikladan način, na bazi uzajamnog poštovanja i podjednakih beneficija putem dijaloga i konsultacija. Protivimo se politizaciji tog pitanja, kao i trgovinskom i investicionom protekcionizmu.“
Kinesko ministarstvo trgovine odgovorilo je na akciju Vašingtona u Svetskoj trgovinskoj organizaciji direktniije, iznevši argument da Peking postaje žrtva američke izborne politike. Medjutim, imajući u vidu da su ekonomije dve zemlje usko povezane, analitičari ukazuju da je teško izuzeti trgovinsku politiku iz opšte politike – posebno u svetlu još uvek slabog ekonomskog oporavka. Patrik Čovanek je ekonomista koji radi u Pekingu.
„Postoji ogromna frustracija na obe strane u američkom Kongresu, odnosno u obe stranke, u vezi sa načinom na koji bi trebalo regulisati odnose sa Kinom.“
Ne tako davno, trgovinski sporovi sa Kinom su bili apstraktnije pitanje spoljne politike, ali se sada u širim krugovima smatra da direktno utiču na američka radna mesta i prosperitet. Tako visoki ulog doveo je do novih pritužbi.
„Neke od mera za koje se zalagala administracija predsednika Obame bile su korisnije od drugih. Subvencije na uvoz sirovina iz Kine i regulative koje onemogućavaju pristup američkim filmovima su neke od stvari koje su bile najkorisnije i koje se bave važnim pitanjima pristupa proizvodimna na kineskom tržištu. Tarife na uvoz automobilskih guma su, po mom mišljenju, više namenjene pridobijanju naklonosti sindikata radnika čelične industrije, a bilo je i drugih poteza koji su više političke prirode.“
Slučaj vezan za subvencije kineskoj automobilskoj industriji, koji je predsednik Obama pokrenuo, drugi je po redu u proteklih nekoliko meseci i oba ta poteza su se poklopila sa njegovim posetama Ohaju, državi koja u velikoj meri zavisi od auto-industrije i koja bi mogla biti ključna na novembarskim izborima.
Administracija predsednika Obame optužila je Kinu u julu za uvodjenje nepravednih tarifa na uvoz američkih automobila u vrednosti od 3 milijarde dolara. Najnoviji prigovor Sjedinjenih Država fokusiran je na subvencije u vrednosti od milijardu dolara, koje kineska vlada pruža kompanijama koje izvoze automobile i auto delove.
Predsednik Barak Obama i njegov protivnik, Mit Romni, oštrom retorikom komentarišu trgovinska pitanja sa Kinom. Predsednik Obama je nedavno objavio da su Sjedinjene Države uložile prigovor Svetskoj trgovinskoj organizaciji povodom subvencija koje Peking pruža kineskoj automobilskoj industriji. Američki predsednik je takodje odbacio optužbe svog protivnika, Mita Romnija, da ne čini dovoljno kako bi izvršio pritisak na Kinu povodom nefer trgovinske prakse Pekinga.
Kina je brzo odgovorila sopstvenim prigovorom Svetskoj trgovinskoj organizaciji kojim dovodi u pitanje novi američki zakon kojim se omogućavaju dodatne tarife na subvencionisane kineske proizvode. Portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova, Hong Lei, osvrnuo se na taj potez.
„Dve strane bi trebalo da reše razlike u gledištima na prikladan način, na bazi uzajamnog poštovanja i podjednakih beneficija putem dijaloga i konsultacija. Protivimo se politizaciji tog pitanja, kao i trgovinskom i investicionom protekcionizmu.“
Kinesko ministarstvo trgovine odgovorilo je na akciju Vašingtona u Svetskoj trgovinskoj organizaciji direktniije, iznevši argument da Peking postaje žrtva američke izborne politike. Medjutim, imajući u vidu da su ekonomije dve zemlje usko povezane, analitičari ukazuju da je teško izuzeti trgovinsku politiku iz opšte politike – posebno u svetlu još uvek slabog ekonomskog oporavka. Patrik Čovanek je ekonomista koji radi u Pekingu.
„Postoji ogromna frustracija na obe strane u američkom Kongresu, odnosno u obe stranke, u vezi sa načinom na koji bi trebalo regulisati odnose sa Kinom.“
Ne tako davno, trgovinski sporovi sa Kinom su bili apstraktnije pitanje spoljne politike, ali se sada u širim krugovima smatra da direktno utiču na američka radna mesta i prosperitet. Tako visoki ulog doveo je do novih pritužbi.
„Neke od mera za koje se zalagala administracija predsednika Obame bile su korisnije od drugih. Subvencije na uvoz sirovina iz Kine i regulative koje onemogućavaju pristup američkim filmovima su neke od stvari koje su bile najkorisnije i koje se bave važnim pitanjima pristupa proizvodimna na kineskom tržištu. Tarife na uvoz automobilskih guma su, po mom mišljenju, više namenjene pridobijanju naklonosti sindikata radnika čelične industrije, a bilo je i drugih poteza koji su više političke prirode.“
Slučaj vezan za subvencije kineskoj automobilskoj industriji, koji je predsednik Obama pokrenuo, drugi je po redu u proteklih nekoliko meseci i oba ta poteza su se poklopila sa njegovim posetama Ohaju, državi koja u velikoj meri zavisi od auto-industrije i koja bi mogla biti ključna na novembarskim izborima.
Administracija predsednika Obame optužila je Kinu u julu za uvodjenje nepravednih tarifa na uvoz američkih automobila u vrednosti od 3 milijarde dolara. Najnoviji prigovor Sjedinjenih Država fokusiran je na subvencije u vrednosti od milijardu dolara, koje kineska vlada pruža kompanijama koje izvoze automobile i auto delove.