U 2014. ljudi su izašli na ulice da protestuju protiv klimatskih promena. Lider sindikata Džordž Grešam bio je među 400 hiljada učesnika marša za klimu u Njujorku u septembru:
“Volimo ovu planetu. Volimo što možemo da imamo budućnost. Želimo da ustanemo i dignemo glas da nas oni koje smo izabrali predstavljaju, to mora da bude njihov zadatak ili nas ne interesuju”.
U govoru na Samitu o klimi u Ujedinjenim nacijama nekoliko dana kasnije, američki predsednik Barak Obama pozvao je na akciju:
“Klima se menja brže nego što reagujemo. Zvona za uzbunu i dalje zvone”.
Stručnjaci kažu da će porast temperature od 2 stepena u odnosu na vreme pre industrijske revolucije izazvati bespovratna oštećenja na planeti. To nećemo sprečiti ukoliko se ne umanji emisija štetnih gasova, upozorava Majkl Openhajmer, profesor geonauke i međunarodnih odnosa na univerzitetu Prinston:
“To vrši pritisak na vlade da se što pre pokrenu, zbog čega je tolika pažnja usmerena ka sastanku u Limi i onom u Parizu zakazanom za iduću godinu“.
Nedavni razgovori u okviru Ujedinjenih nacija u Limi postavili su standarde za Pariz 2015. kada će se zemlje sastati radi potpisivanja globalnog klimatskog sporazuma. Preliminarni dogovor postignut u Peruu nije isti kao u prošlosti. Zemlje u razvoju, poput Kine i Indije obavezale su se da se pridruže bogatijim zemljama u smanjenju emisija štetnih gasova. Američki državni sekretar Džon Keri potvrdio je njihovu odgovornost:
“Više od polovine globalnih emisija proizvode zemlje u razvoju. Od izuzetne je važnosti da i one nešto preduzmu”.
Kina i Sjedinjene Države su postigli prvi korak. Dve zemlje su potpisale istorijski sporazum kojim se Vašington obavezao da umanji emisije za 26 do 28 odsto do 2025. godine. Kina je proglasila da će emisije štetnih gasova u toj zemlji dostići vrhunac 2030. godine. Openhajmer kaže da se ekološki planovi od drugih zemalja očekuju početkom iduće godine dok pregovarači rade na usaglašavanju detalja za pariski sporazum:
“Bez obzira na to šta će se dogoditi u Parizu, važno je da se o ovom problemu razgovara svake godine kako bismo bili sigurni da sve zemlje ispunjavaju svoje obaveze. To znači da angažovani građani u svim tim zemljama moraju da pritiskaju, pritiskaju, pritiskaju svoje vlade”.
Openhajmer ističe da odlaganje više ne postoji kao opcija. Planeta će postati toplija i toplija, kaže on, i to brže nego ikada pre u istoriji civilizacije, ukoliko se nešto ne preduzme da se takav trend preokrene.