Tokom predizborne kampanje u Sjedinjenim Državama, čini se da je sve prisutniji negativan stav prema imigrantima. Međutim ekipa Glasa Amerike nedavno je obišla jednu zajednicu u predgrađu Vašingtona, u kojoj je zastupljeno više od 130 različitih etničkih grupa. Oni na svoju raznolikost ne gledaju kao manu već veliku prednost nad ostalim zajednicama. Novinarka Glasa Amerike Džun So pripremila je prilog o toj neobičnoj zajednici nazvanoj “Svet u jednom poštanskim broju."
Na prvi pogled ova šest kilometara duga ulica se ne razlikuje od drugih ulica u urbanim sredinama. Međutim, ako pogledate pažljivije počećete da primećujete mnoštvo etnički različitih radnji, nanizanih jedna pored druge, duž koridora poznatog kao Kolumbija Pajk, u Arlingtonu, u državi Virdžinija.
Fotograf Lojd Vulf je proveo veći deo života u blizini Kolumbija Pajka, ulice koja je izgrađena 1810 i koja spaja Vašington sa Virdžinijom. Od početka 1970. taj kraj je postao pravi magnet za imigrante iz celog sveta.
„Kolumbija Pajk je postajao sve interesantniji. Tu žive stotine različitih nacionalnosti, ljudi iz različitih zemalja, u relativnoj harmoniji. To je nešto što smo smatrali da treba da se zabeleži“.
Vulf je sa još četvoricom kolega fotografa, koji tu žive, proteklih deset godina snimao život stanovnika tog koridora - poput Klaudije Kamačo. Ona je vlasnica bolivijskog restorana, koji se nalazi Pajku i tu živi skoro 23 godine.
„Veoma volim ovaj kraj. Teško je odseliti se odavde. Ovde ima ljudi iz celog sveta, upoznajemo se sa različitim kulturama i super nam je".
Mohamed Mohamed se doselio ovde pre 25 godina. On ima malu prodavnicu proizvoda uvezenih iz Etiopije.
„Uspešno vodim ovaj biznis. Belci, crnci, hispanci, ljudi iz Azije, Arapi, Afrikanci svi su tu. Svi se znamo, delimo iskustva, kulturu, jezik. Veoma sam srećan zbog toga“.
Iako je ovaj istorijski koridor već desetinama godina jedna od etnički najraznolikijih četvrti u Americi, a možda i u svetu, Vulf ističe da tu nema etničkih enklava.
„Ovde su svi prilično izmešani. Ne postoje izolovane etnički čiste četvrti poput vijetnamske, ili arapske ili somalijske itd...
Svi živimo i radimo zajedno. To je dobra mešavina i funkcioniše".
Česti etnički festivali nude čitavo bogatstvo kulturoloških iskustava.
„Bangladešani održavaju svoj festival. Svake godine više od 30 bolivijskih plesnih grupa nastupa na festivalu Oruro. Tri hiljade posetilaca dođe na Kolumbija pajk na festival i to je prekrasan prizor“, kaže fotograf.
Vulf i njegove kolege su svoju kolekciju fotografija objavili u knjizi pod naslovom „Living Diversity -The Columbia Pike Documentary Project“.
"Mislim da je to ono što smo želeli da podelimo sa svetom. Veoma često kažem 'Tako izgleda mir'. Ljudi se slažu i tako bi trebalo uvek da bude“, zaključuje Vulf.