Dan Kolumba se u Sjedinjenim Državama obeležava svake godine drugog ponedeljka u mesecu oktobru. Za mnoge Amerikance Dan Kolumba je izvor ponosa, ali za neke ovaj praznik - ostaje kontroverzan. Predsednik Frenklin Ruzvelt prvi je proglasio ovaj praznik.
Dvanaesti oktobar je značajan jer je tog dana 1492. godine istraživač, Kristofer Kolumbo, pristao uz obalu, takozvanog, Novog sveta.
Amerikanci italijanskog porekla sa posebnim žarom slave ovaj dan s obzirom da je Kolumbo bio Italijan.
"Praznik je prilika da proslavimo doprinos Italijana ovom društvu, našu istoriju i pretke. Verujem da je za druge Dan Kolumbaprilika da proslave Ameriku kao zemlju imigranata", priča predsednik američko-italijanske fondacije, Džon Vajola.
Dok neki smatraju da je Kolumbo bio izvanredan moreplovac, drugi ga osporavaju kao pomorskog velikana.
U razgovoru za naš program, Džo Genetin Pilava, profesor istorije na univerzitetu Džordž Mejson podseća da je Kolumbo porobio mnoge starosedeoce novog kontintenta. Osim toga, stotine hiljada ljudi umrlo je od oboljenja koje su doneli Evropljani.
"Prema našim procenama, samo deset godina posle Kolumbovog otkrića broj starosedelaca plemena Taino na Bahamima, spao je sa milion na svega pet stotina duša", objašnjava Pilava.
Zamenik direktora Nacionalnog kongresa američkih Indijanaca, Robert Holden, kaže da istorija o dolasku Kolumba nije precizna.
"Ostalo je nepoznato šta misle starosedeoci o načinu na koji stranci pišu o plemenskim zajednicama", ističe Holden.
Istoričar sa Univerziteta Džordž Mejson, Dejvid Silvermen, smatra da bi trebalo da se ispriča celovita istina.
"Ne treba isticati samo jedan aspekt na štetu drugog. Treba sagledati sve dimnezije kako bi dobili potpunu sliku", kaže Silverman.
Dok jedni žele da ime praznika treba promeniti u Dan starosedeoca, drugi se zalažu da starosedeoci uspostave poseban dan za obeležavanje sopstvene prošlosti.