Hapšenje Ratka Mladića je veliki dan za Srbiju i sve zemlje regiona, ocenio je Tom Kantrimen, zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara za Evropu i Evroaziju, u ekskluzivnom razgovoru za Glas Amerike.
Glas Amerike: Koliko je Srbija dobila „poena“ hapšenjem Ratka Mladića i kako će se to odraziti na budućnost Beograda u okviru evropskih integracija? Znamo da SAD podržavaju taj proces.
Tom Kantrimen: "Želim prvo da kažem, kao što je rekao predsednik Obama, da čestitamo srpskoj vladi, i takodje profesionalcima u ministarstvima i agencijama Srbije na njihovim velikim naporima. Ovo je veoma važan dan ne samo za Srbiju nego svaki narod, svaku zemlju na Balkanu. Porodice žrtava u BiH na kraju znaju da će Mladić biti priveden pravdi u Hagu, i to je velika stvar.
Još je važno zbog toga što to može da bude veliki doprinos pomirenju naroda na Balkanu. Važno je da ljudi znaju da su pojedinci odgovorni za ratne zločine a ne ceo narod. Niko ne može da kaže da su svi Srbi, Albanci, Bošnjaci odgovorni, odgovorni su pojedinci, i sa Mladićem u Hagu mislim da će to biti veoma važno za pomirenje. Srbija je uradila pravu stvar, i legalno i moralno, i to je veoma važan korak ka EU, ne želim to nikako da potcenim ali treba da imamo na umu da ima još važnih uslova, uključujući pronalaženje Gorana Hadžića, i dijalog izmedju Beograda i Prištine, i još niz stotina tehničkih uslova. No, jeste, ovo je veoma važan dan."
Glas Amerike: Kada već govorimo o Srbiji u evropskim okvirima, da naglasimo da su brojni visoki evropski funkcioneri pa i predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo u više navrata rekli da priznavanje nezavisnosti Kosova nije preduslov za priključenje Srbije Uniji. Kako SAD gledaju na to?
Tom Kantrimen: "Naravno, o uslovima za članstvo u EU se odlučuje u Briselu, a ne u Vašingtonu i to su i tehnički i politički uslovi. Možda priznanje Kosova nije tehnički uslov ali znam da EU nije spremna da uveze još jedan teritorijalni spor. Ne mogu da zamislim, nakon nekoliko godina, kada Srbija bude spremna za članstvo, da može da udje u evropsku zajednicu ako nije prihvatila realnost Kosova, onakvog kakvo jeste danas, i to je veoma važno.
Glas Amerike: Kako ocenjujete dosadašnji tok pregovora Beograda i Prištine u Briselu?
Tom Kantrimen: "Bolje nego što sam se bojao, ali manje nego što sam se nadao. I Priština i Beograd su poslali u Brisel profesionalce, koji razgovaraju jedni s drugima sa poštovanjem i spremni su da pokažu fleksibilnost u pregovorima i videli smo pravi napredak. Ali, još nismo videli političku želju da se zaključi pravi, praktični dogovor i ne bih rekao da je jedna strana bila fleksibilnija ili spremnija od druge. Ljudi žele da vide rezultate – i Srbi i Albanci žele da vide praktične rezultate u svakodnevnom životu a možda je to važnije za Beograd jer je napredak u suštinskim pitanjima važan faktor za kandidaturu Srbije za članstvo u EU.
Glas Amerike: Potpredsednik vlade Srbije Ivica Dačić nedavno je izneo ideju o razgraničenju na Kosovu, što je izazvalo veliku kontroverzu pa i osude. Kako biste ocenili taj predlog?
Tom Kantrimen: "Dijalog u Briselu se ne tiče ni teritorije niti statusa. Za SAD, Kosovo, većinu članica EU, ta pitanja su već rešena i razgraničenje za nas je nerealna, neprihvatljiva i opasna ideja. Svuda na Balkanu žive narodi i narodnosti zajedno, nije moguće u praksi crtati neku liniju koja bi imala etničku čistoću, i takav proces ne može da se završi uspešno niti mirno. Veoma poštujem gospodina Dačića, iskreno, ali mene je to iznenadilo… Kao što je g. Džejms Dobins (direktor RAND Centra za medjunarodnu bezbednost i odbrambenu politiku) rekao u jednom intervjuu ove nedelje, u Evropi 21. veka ne mogu da razumem zbog čega bi se pristupilo tom problemu sa mentalitetom 19. veka. Mnogo bi bilo bolje da se zajedno radi na praktičnom rešenju svakodnevnih problema."
Glas Amerike: Na kraju, da se vratimo na temu dana, kako će hapšenje Ratka Mladića da se odrazi na političku situaciju u BiH?
Tom Kantrimen: "Kao što sam rekao, najvažnije je za porodice žrtava u BiH, ali takodje mislim da ovaj proces medjunarodnog pomirenja u Bosni može da se unapredjuje posle hapšenja Mladića. Uopšte, što se tiče BiH, još smo zabrinuti zbog direktnog napada na Dejtonski sporazum, što je zaključak skupštine RS 13. aprila, teško je videti kako može da se unapredjuje situacija u BiH, da se poboljšaju odnosi SAD i RS, dok se ne poništi ta odluka. Moram da naglasim da snažno podržavamo nezavisno pravosudje i pravosudne institucije u BiH. Mi smo to izgradili zajednički sa Bosancima i EU na svim nivoima. Na kraju krajeva, svaki državnik, predsednik i ministar mora biti odgovoran pred sudom a ne suprotno, i još razmatramo kakve mere bi trebalo da preduzmemo ako se napad na Dejton nastavi. No, danas je veoma važan dan za naše prijatelje u Srbiji."