"Crna Gora da preispita pomoć neuspješnim javnim preduzećima"

Sedište Međunarodnog monetarnog fonda u Vašingtonu

Međunarodni monetarni fond preporučio je u svom izvještaju Crnoj Gori da preispita uključivanje države u ekonomiju, obzirom da neka javna preduzeća ne uspijevaju da prevaziđu tržišne neuspjehe i kontinuirano zahtijevaju izdvajanja iz budžeta, prenosi portal Vijesti.

Navodeći da bi vlasti trebalo da ubrzaju privatizaciju u okviru odgovarajućeg regulatornog okvira, misija MMF-a koja je u Crnoj Gori boravila u martu, preporučila je spajanje nekih lokalnih preduzeća u cilju povećanja njihove efikasnosti.

"Iako vlasti vide veću ulogu države u privredi, saglasne su da je potreban transparentan proces privatizacije i poboljšanje okvira za javno-privatno partnerstvo", piše u Izvještaju MMF-a, u kome se konstatuje da vlada radi na prestrukturiranju Montenegro erlajnsa jer smatra da je ta kompanija od ključne važnosti za crnogorski turizam i da ona može biti finansijski održiva.

MMF je ocijenio da, dok je sprovođenje velikih javnih infrastrukturnih projekata dodatno doprinijelo ekonomskom rastu, prateće angažovanje fiskalnih resursa, kao i velike potrebe za refinansiranjem, doprinijeli su povećanju državnog duga, koji je 2017. dosegnuo 75 odsto BDP-a.

"Iako je potreban razvoj infrastrukture, izgradnja prve sekcije autoputa Bar-Boljare imala je ključnu ulogu u podizanju duga na visok nivo", rekli su u ovoj međunarodnoj finansijskoj instituciji, dodajući da zbog duga ne postoji fiskalni prostor za refinansiranje preostalih faza autoputa.

Autoput Bar-Boljare (gov.me)

U izvještaju se navodi da crnogorska vlada, prepoznajući potrebu za smanjenjem javnog duga, nastavlja da sprovodi Strategiju srednjoročne fiskalne konsolidacije koja je objavljena 2017, kao i da je većina fiskalnih mjera sprovedena, a osnovna fiskalna pozicija prošle godine poboljšana.

"Ako se sprovede u potpunosti, strategija će znatno ojačati fiskalnu poziciju, generisanjem primarnog fiskalnog suficita od 4,5 odsto BDP-a do 2020, čime će državni dug pasti na 53 odsto BDP-a do 2020. nakon što dostigne 80 odsto u 2019”, navodi se u izvještaju i preporučuje da u srednjoročnom periodu vlasti sprovedu fiskalne reforme kako bi poboljšale sastav prihoda i rashoda.

“Vlasti bi trebalo da sprovedu strategiju za optimizaciju javnog sektora i reformu državne službe", piše u izvještaju. "Potrebno je ojačati centralni nadzor nad finansijama lokalne samouprave i podsticati opštine da povećaju sopstvene prihode".

Prema navodima dokumenta koji prenosi podgorički portal, MMF je ocijenio da bi poštravanje kriterijuma za ostvarivanje prava na prevremenu penziju trebalo da ojača održivost penzijskog sistema”.

Sprovesti transparentni tender za prodaju akcija Elektorprivrede Crne Gore

Misija MMF-a je Vladi Crne Gore preporučila da bi trebalo da sprovede transparentan tender za prodaju akcija Elektroprivrede Crne Gore, nakon izlaska stranog investitora iz te kompanije, navodeći da vlada ima namjeru da preproda akcije EPCG privatnom investitoru kroz transparentan proces.

"Vlasti takođe izrađuju novi zakon o javno-privatnom partnerstvu i traže komentare međunarodnih finansijskih institucija o nacrtu", kaže MMF i dodaje da crnogorske vlasti o koncesijama za aerodrome savjetuje IFC.

Vlada je nedavno raskinula partnerstvo u Elektroprivredi Crne Gore sa italijanskom A2A, a u maju im uplatila oko 69 miliona eura za otkup 17,2 miliona akcija kompanije, čime je udio u vlasništvu povećala sa 57 na 70 odsto.

Avion Montenegro erlajnsa

Nacionalna avio-kompanija Montenegro erlajns jedan je od najvećih korisnika državnih subvencija, a dug te kompanije na kraju prošle godine dostigao je 76 miliona eura.

Prema nalazima Mreže za afirmaciju nevladinog sektora i Vijesti, Vlada Crne Gore do 2014, po osnovu subvencija i dokapitalizacija, u tu kompaniju uložila 58,5 miliona eura, dok je zbog smanjenja akcijskog kapitala izgubila 14,3 miliona.

Državni avioprevoznik je i prošlu godinu završio sa minusom od 4,6 miliona eura, a Poreskoj upravi duguje 17,4 miliona, od čega najviše na poreze i doprinose na zarade.

Prema crnogorskom Zakonu o državnoj pomoći, kompanija može dobiti državnu pomoć jednom u deset godina, podsjeća taj portal.