Crnogorski parlament ratifikovao je danas Pariski sporazum, obavezujući se da će smanjiti emisiju gasova sa efektom staklene bašte, kao dio borbe protiv negativnog uticaja klimatskih promjena.
Prisutna većina u Skupštini, bez poslanika opozicije, izglasala je tako Zakon o potvrđivanju Pariskog sporazuma, koji je predsjednik Crne Gore, Filip Vujanović, potpisao aprila prošle godine na svečanosti u organizaciji UN u Njujorku.
"Potvrđivanjem Pariskog sporazuma Crna Gora učvršćuje svoj put ka učlanjenju u Evropsku uniju (EU) i potvrđuje obavezu zajedničke borbe protiv negativnog uticaja klimatskih promjena sa ostalim zemljama potpisnicama“, rekao je ministar održivog razvoja i turizma Pavle Radulović na današnjoj sjednici.
Radulović je rekao da je tu obavezu preuzelo 197 zemalja potpisnica konvencije, navodeći da se Crna Gora time založila da će smanjiti emisiju GHG (stabilizaciju gasova sa efektom staklene bašte) za najmanje 1.572 kilotona, na nivo od 3.667 kilotona ili manje.
"Ovaj cilj je definisan Nacionalnom strategijom o klimatskim promjenama do 2030. godine i realizovaće se kroz razvoj industrijske tehnologije, povećanjem udjela iz obnovljivih izvora energije, opšte povećanje energetske efikasnosti, kao i modernizaciju energetskog sektora“, kazao je Radulović.
Usvojeni zakon navodi da “najznačajniji benefiti uključuju stvaranje klimatski otpornog i niskokarbonskog društva i mogućnost pomoći od razvijenih zemalja u pogledu finansiranja projekata i prenosa tehnologije”.
Govoreći u korist usvajanja zakona, poslanik Demokratske partije socijalista, Predrag Sekulić, kazao je da Pariski sporazum važi za sve članice UN, za razliku od Kjoto protokola.
On je podsjetio da, za razliku od Kjoto protokola, Crna Gora u ovom slučaju ima i određene obaveze – smanjenje emisije štetnih gasova koji proizvode efekat staklene bašte na 30 odsto, ali i istakao da Crna Gora već sada ispunjava ono što je potpisala.
"Emisija štetnih gasova je sada blizu 35 odsto ispod onoga što je bilo 1990. godine“, rekao je Sekulić.
Poslanik DPS je kazao da Crna Gora, kao ekološka država, obavezna da vodi računa i o zdravlju svojih građana i o energetskoj efikasnosti, podsjećajući da Crna Gora ima neiskorišćen “ogroman hidroenergetski potencijal”.
"Kada je u pitanju hidroenergija, više od 80 odsto potencijala još nije iskorišćen, a imamo problem i sa korišćenjem rudnog bogatstva u basenu Pljevlja“, kazao je Sekulić.
On je istakao da drugi blok Termoelektrane Pljevlja “treba i mora da se gradi”, i da tu odluku Vlade više niko ne može dovesti u pitanje - ni sa energetskog, ni sa ekološkog stanovišta.
"Već sad imamo dovoljno razvijene ekološke standarde da će izgradnja drugog bloka TE s jedne strane pomoći da se riješi pitanje zagađenja Pljevalja, a sa druge strane TE je stabilan izvor električne energije“, naveo je Sekulić.
On je dodao da ne treba zanemariti ni da se dugo nije ulagalo u male hidrocentrale, te da ne treba zaboraviti ni potencijal Komarnice i Morače, kao ni potencijal vjetroelektrana.
“Nažalost, odrekli smo se hidropotencijala rijeke Tare na neodređeni period“, naveo je Sekulić, aludirajući na Deklaraciju o zaštiti rijeke Tare – koja ima jedan od najdubljih kanjona na svijetu – usvojenu u crnogorskom parlamentu 2004. "Do 2040. godine, po svim projekcijama, biće uloženo oko 2,5 milijardi EUR.”
Poslanik Liberalne partije (LP), Andrija Popović, smatra da je Predlog zakona o potvrđivanju Pariskog sporazuma veoma važan i da će umnogome opredjeljivati energetsku i ekološku budućnost Crne Gore.
Popović je ocijenio da je danas usvojeni zakon “doprinos Crne Gore naporima međunarodne zajednice u borbi protiv klimatskih promjena”, prenosi portal RTCG.
Iako njeni poslanici bojkotuju Skupštinu Crne Gore, opozicioni Demokratski front je saopštio da se ne protivi usvajanju Pariskog sporazuma u parlamentu, ali upozorava da su za njegovu realizaciju potrebne “radikalne promjene”.
“Za ostvarivanje ovih uzvišenih ciljeva potrebne su radikalne promjene dosadašnje pogrešne neoliberalne i tajkunske ekonomske prakse i dugoročno održiv razvoj u saglasju sa novim ekološkim standardima”, rekao je poslanik DF Branko Radulović. “Energetska efikasnost i alternativni izvori energije će sve više dobijati na značaju.”
Radulović je upozorio da se ne bi trebalo ugledati na zemlje regiona koje nastavljaju sa izgradnjom termoelektrana sa punom emisijom ugljen- dioksida, već da treba težiti novim tehnologijama sa nultom emisijom gasova.
"To je suludo. Hitno treba zaustaviti sve aktivnosti na gradnji drugog bloka pljevaljske termoelektrane pod ovim uslovima, bilo da su u pitanju Česi, Kinezi ili Amerikanci”, rekao je Radulović. “U pitanju su zastarjele tehnologije koje nijesu u saglasju sa kriterijumima Pariskog sporazuma.”
On se založio za ratifikaciju sporazuma sa susjedima oko zajedničkih vodotoka i stajaćih voda, u skladu sa međunarodnim standardima i principima životne sredine, kao i za razmatranje hidroenergetskih projekata na Morači, Pivi, Komarnici i Tari.